Клеарх од Хераклеје (око 390. пре Хр. до 353/352. пре Хр.), тиранин понтске Хераклеје од око 364. пре Христа до 353/352. пре Христа. Био је прогнан из Хераклеје, а онда га је хераклејски сенат звао да се врати да би сузбио демократски покрет. По повратку Клеарх је срушио олигархију, протерао олигархе, отео им имовину и успоставио тиранију, коју су наставили његови наследници.¹⁾

Клеарх је као млади аристократа рано дошао у Атини у додир са великим филозофима. Око четири године био је Исократов ученик, а слушао је и Платона.²⁾ Када се вратио у Хераклеју учествовао је у политичкој борби између две струје, па је био прогнан из Хераклеје.

Хераклејска олигархија имала је проблема са народом, који је тражио укидање дугова и поделу богаташке земље. У Хераклеји је претила побуна, а како олигарси нису успевали да добију помоћ ни од Атињана ни од Тебанаца обратили су се Клеарху, кога су раније били протерали из града.³⁾ Хераклејски сенат је због тога позвао Клеарха из изгнанства 364. пре Христа, са циљем да угуши народне захтеве.⁴⁾ Клеарх се најпре договорио са Митридатом од Кија да изда Хераклеју под условом да онда Митридат Клеарху повери управљање градом.⁵⁾ Међутим, пошто је Клеарх схватио да би могао да овлада градом без Митридатове помоћи, не само да је погазио споразум са Митридатом, него је позвао Митридата на састанак, заробио га и присилио га да плати велику откупнину.⁶⁾

Када се вратио у Хераклеју на сличан начин се почео понашати и са олигарсима, који су га довели на власт. Уместо олигархије почео је да подржава народ.⁷⁾ Обратио се народу и изјавио да више неће подржавати политику сената усмерену против народа. Од народа је онда добио врховно заповедништво и најамнике.⁸⁾ Ухапсио је 60 сенатора, а остали су успели да побегну.⁹⁾ Народ је био одушевљен падом олигархије. Клеарх је притворене сенаторе преплашио и од њих је изнудио велику откупнину, а након тога их је свеједно погубио.¹⁰⁾ Клеарх је успоставио тиранију.

Избегли олигарси су уз помоћ неколико градова припремали рат против Клеарха, а он је онда ослободио робове избеглих сенатора.¹¹⁾ Након тога терао је жене и ћерке избеглих сенатора да се ожене својим бившим робовима. Многе жене су изабрале смрт само да не доживе такво понижење. Клеарх је у великој бици победио сенаторе, а након битке вукао је сенаторе у тријумфалној поворци кроз град.¹²⁾ Према заробљенима сенаторима није имао нимало милости.

Клеарх је почео да се назива сином Зеуса, носио је пурпур, круну и друга обележја краљева.¹³⁾ Свога сина назвао је Кераун (гром). Живио је у сталном страху од атентата. Било је много неуспелих покушаја атентата на њега.¹⁴⁾ Двојица младих аристократа, Платонових ученика, припремили су 353. пре Христа атентат на Клеарха.¹⁵⁾ Одобрен им је разговор са тиранином у његовој тврђави. Крај тврђаве у заседи су оставили око 50 својих присташа, а они су у тврђави за време разговора убили тиранина, а онда су и сами страдали од Клеархове гарде. Према Мемнону двојица младих аристократа убили су Клеарха за време јавнога жртвовања,¹⁶⁾ а према Диодору за време Дионизијевих свечаности.¹⁷⁾

Клеарх је укупно владао 12 година.¹⁸⁾ Клеарха је наследио његов брат Сатир, који је владао на сличан начин као тиранин Хераклеје на Понту. Сатир је владао као регент у име Клеархових синова Тимотеја и Дионизија од Хераклеје.¹⁹⁾

• Јустин
• Мемнон, Историја Хераклеје
• Диодор са Сицилије

Klearh od Herakleje