Комнен барјактар и Крајинић Мујо је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Вино пије Иван капетане

0002    Усред Сења града бијелога

0003    А на своју од ћемера кулу,

0004    До Ивана Тоша буљубаша,

0005    А около тридесет Сењана,

0006    Удно совре Комнен барјактаре.

0007    Сви Сењани рујно вино пију,

0008    Ал’ не пије Комнен барјактаре;

0009    Шути Комнен, ништа не бесједи.

0010    Питају га Сењани јунаци:

0011    „О Комнене, сенски барјактаре,

0012    “Ко је тебе жао учинио,

0013    „Те не пијеш лозовину вино?“

0014    Онда Комнен ријеч бесједио:

0015    „Браћо моја, тридесет Сењана!

0016    “Досади ми Иван капетане

0017    „И са њиме Тоша буљубаша,

0018    “Досадише јутром и вечером,

0019    „Често коре, овако говоре:

0020    “„Ни си јунак, ни си од јунака,

0021    “„Кад не оде у турску Удбину,

0022    “„ Не доведе роба од Турака,

0023    “„Нити мртве од Турчина главе.“„

0024    Па устаде на ноге лагане,

0025    Капу скида, до земље се свија,

0026    И моли се Иван-капетану:

0027    “Дај ми, Иво, неколика друга,

0028    „Оћу ићи у турску Удбину,

0029    “Не би ли ми Бог и срећа дала,

0030    „Да доведем роба ја робињу,

0031    “Али добру од Турчина главу.„

0032    А кад зачу Иван капетане,

0033    Онда Иван бесједи Комнену:

0034    “О Комнене, сенски барјактару!

0035    „Ви’ш, јуначе, да те луда нађо!

0036    “Да ти дадем неколико друга,

0037    „Да отидеш у турску Удбину,

0038    “Не би дошо, ни донио главу,

0039    „Ни довео друга ђавољега,

0040    “А камо ли роба ил’ робињу.„

0041    Разљути се Комнен барјактару,

0042    Па срдито отиде низ кулу,

0043    Право иде удно од чаршије

0044    До дућана кујунџије Павла,

0045    Па је Павлу Комнен бесједио:

0046    “Сакуј мени једне токе златне,

0047    „А у њима два турска имена,

0048    “Једно Фата а друго Мустафа,

0049    „И сакуј ми два зећир-прстена,

0050    “А у њима два турска имена,

0051    „Док отидем на бијелу кулу

0052    “Да опремим себе и ђогина.„

0053    Оде Комнен кули и авлији.

0054    Како дође, повика на слуге

0055    Да опреме витеза ђогина.

0056    Нама слуге ђога опремише,

0057    Изведоше у мермер-авлију.

0058    А какав је ђого од мегдана,

0059    Баш би реко и би се заклео

0060    На њему су соколова крила,

0061    Сав у срми и у чисту злату.

0062    Опреми се Комнен барјактару:

0063    На се удри дибу и кадифу,

0064    Па по чохи и срму и злато,

0065    Окити се што боље могаше,

0066    А за појас двије златке мале,

0067    Ни ковате ни чекичовате,

0068    Но у златан калуп изљевате,

0069    Саме вреде хиљаду дуката;

0070    А припаса сабљу демискију,

0071    Па ето га низ ћемарли-кулу

0072    До ђогата коња од мегдана,

0073    Па за дизгин увати ђогата;

0074    Комнен ода, а ђогата вода.

0075    Докле дође кујунџији Павлу,

0076    Дотле Павле токе сатопио,

0077    Сатопио токе и прстење,

0078    А у њима два турска имена,

0079    Једно Фата а друго Мустафа.

0080    Узе Комнен токе и прстење,

0081    Пак помену Бога истинога,

0082    А посједе витеза ђогина,

0083    Па отиде земљом по ћенару.

0084    Он пријеђе поља и планине,

0085    Пак се спусти пољу удбинскому

0086    До Чатрње до воде студене

0087    И до куле Рудан-Амет-аге

0088    И његова брата Сали-аге.

0089    Доцкан Комнен бјеше задоцнио,

0090    Неко доба ноћи преминуло,

0091    Пак код куле одсједну ђогина,

0092    И тури му дизгин на јабуку,

0093    Оде Комнен уводити кулу.

0094    Нешто му се даде погледати

0095    На чардаке наврх б’јеле куле,

0096    Тамо виђе да неко имаде.

0097    Све мислио, на једно смислио,

0098    Па се натраг Комнен повратио

0099    До првога дрвља зеленога,

0100    Па потеже сабљу демискију,

0101    А ос’јече розгу чапорасту,

0102    На њој има млого чапорака;

0103    Донесе је на раме јуначко,

0104    Па прислони уз бијелу кулу,

0105    Те се розги пење у врове,

0106    Док изиђе на танка чардака,

0107    И погледа у шикли одају.

0108    У одаји нико не бијаше

0109    Само једна љепота ђевојка,

0110    А Фатија шинула је гуја,

0111    Сједи млада, ђерђев претурила.

0112    Када виђе Комнен барјактаре,

0113    У јунаку срце заиграло,

0114    На прсима токе позвекташе,

0115    Пак се јави на демирли пенџер:

0116    “Душо Фато, отвори ми врата.„

0117    А ђевојка на ноге ђипила,

0118    Примаче се на демирли пенџер.

0119    Кад сагледа Комнен-барјактара,

0120    Онда Фата бесједи Комнену:

0121    “Бре одлази, Комнен-барјактаре,

0122    „Које су те донијеле виле,

0123    “О Комнене, у турску Удбину?!

0124    „А тако ми дина и амана!

0125    “Ако викнем браћу моју милу,

0126    „Ти да имаш соколова крила,

0127    “Не б’ ти перје унијело меса,

0128    „А камо ли да би утекао.“

0129    Тад Комнене поче бесједити:

0130    „О Фатијо, душо моја драга!

0131    “Не крсти ме, ти се покрстила!

0132    „Ја нијесам Комнен барјактару,

0133    “Него Турчин од турске Крајине,

0134    „А на име Крајинићу Мујо.

0135    “Зар ти ниси упамтила, Фато,

0136    „Кад сам тебе испросио младу,

0137    “Још малену од седам година?

0138    „Знаш ли, Фато, јади те не знали!

0139    “Кад ме твоја браћа дароваше?

0140    „Дадоше ми два зећир-прстена,

0141    “А и токе од сувога злата,

0142    „И у њима два турска имена,

0143    “Једно Фата а друго Мустафа.

0144    „Ако ли ми не вјерујеш, Фато,

0145    “Ево тока на прсима Мују,

0146    „А прстења на десници руци.“

0147    Онда Фата бесједи Комнену:

0148    „Кад нијеси Комнен барјактару,

0149    “Но се кажеш Крајинићу Мујо,

0150    „Протури ми токе и прстење.

0151    “Кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0152    „Ако будеш Комнен барјактару,

0153    “Опет ћу ти токе протурити,

0154    „Пак ти бјежи низ бијелу кулу;

0155    “Ако будеш Крајинићу Мујо,

0156    „Заиста ћу отворити врата.“

0157    Комнен узе токе и прстење,

0158    Па протури кроз демирли пенџер.

0159    Узе Фата токе и прстење,

0160    А Фатија турски научила,

0161    И добро је књигу изучила,

0162    Па проучи два турска имена,

0163    Виђе Фата да ј’ одиста Мујо.

0164    Оде Фата да отвори врата,

0165    Оде Комнен розги низ чапорке,

0166    Састаше се у мермер-авлију,

0167    Узеше се за бијеле руке,

0168    Па одоше на ћемерли кулу.

0169    Љуби Комнен Фатиму ђевојку,

0170    Докле ноћца пола претурила,

0171    Онда Комнен Фати бесједио:

0172    „Душо Фато, срце из њедара,

0173    “Причувај ми више главе стражу,

0174    „Оћу лећи санак боравити.

0175    “Док питоме тице запјевају,

0176    „Пробуди ме, срце из њедара,

0177    “Мене ваља ићи у Крајину;

0178    „Чувамо се Сења крвавога,

0179    “Бојимо се Иван-капетана,

0180    „И Комнена млада барјактара.“

0181    Заспа Комнен на крило ђевојци.

0182    А Фатија наслонила главу

0183    На Комнена млада барјактара,

0184    Ту заспало једно код другога.

0185    Кад се прену Комнен барјактару,

0186    А свануло и сунце грануло.

0187    Препаде се Комнен барјактару,

0188    Па ђевојци бесједи Комнене:

0189    „Зашто, Фато, шинула те гуја!

0190    “Што не чува више главе стражу,

0191    „Зар не видиш да сам погинуо?“

0192    А ђевојка бесједи Комнену:

0193    „А не бој се, Крајинићу Мујо!

0194    “Крила бих те читав мјесец дана,

0195    „А камо ли један данак бијел.“

0196    Онда Комнен срдито јој рече:

0197    „Зар се мене данас тако стече?

0198    “Лако би ме сакривала млада,

0199    „А како ћеш сакрити ђогина,

0200    “Који стоји у мермер-авлију,

0201    „Куд ли розгу уз бијелу кулу?

0202    “Но ако ћеш мене послушати,

0203    „Ајде са мном низ бијелу кулу,

0204    “Да бјежимо у нашу Крајину.

0205    „Ако са мном на ђогата пођеш,

0206    “Вољећу те него очи црне;

0207    „Останеш ли на бијелу кулу,

0208    “Кунем ти се мојом вјером тврдом,

0209    „Ја се никад повратити нећу

0210    “Да те узмем за вјерену љубу.„

0211    Онда Фата на једно смислила.

0212    Узеше се за бијеле руке,

0213    Па одоше низ бијелу кулу

0214    До ђогата коња у авлију.

0215    Ал’ се Фата препанула љуто,

0216    А бесједи Комнен барјактаре:

0217    “А не бој се, Фатија ђевојко!

0218    „Док узјашем с тобом на ђогина,

0219    “Што не лети и не носи крила,

0220    „Ни ђогата стиже ни престиже!“

0221    Па ђогата коња посједоше.

0222    А да видиш Комнен-барјактара!

0223    Пусти Комнен витеза ђогата

0224    Преко равна поља удбинскога

0225    До Кунаре високе планине.

0226    А кад Комнен на Кунару дође,

0227    Ђено јесу млоге раскрснице,

0228    (Ђе је срећа ту је и несрећа)

0229    Ту сусрете доброга јунака

0230    На ђогату коњу од мегдана,

0231    А на име Крајинића Муја.

0232    Како срете, турски селам виче,

0233    А Турчин му боље приватио:

0234    „Да си здраво, Комнен-барјактару!“

0235    Срдито му Комнен говораше:

0236    „А Турчине, Крајинићу Мујо!

0237    “Ђе си био, ђе си пролазио,

0238    „Чију ли си порушио кулу,

0239    “Чију ли си обљубио сеју?„

0240    Турчин лаже, а куне се криво:

0241    “Ја сам био Сењу каурскоме

0242    „До бијеле Комненове куле;

0243    “Комненову порушио кулу,

0244    „Комненову сестру обљубио.“

0245    Онда Мујо говори Комнену:

0246    „Каурину, Комнен-барјактару!

0247    “Ђе си био пољу удбинскому,

0248    „Је си л’ чију зацрнио кулу,

0249    “Је си л’ чију сестру обљубио?„

0250    А Комнен му по истини каза

0251    Да је био пољу удбинскому

0252    До бијеле Руданове куле,

0253    Руданову оцрнио кулу,

0254    Руданову обљубио сестру:

0255    “Њину сестру, твоју заручницу.

0256    „Ако ми се, Туре, не вјерујеш,

0257    “А ево је за ме на ђогата.„

0258    Окрену се с десна на лијево,

0259    Устури јој дувак и мараме,

0260    Указа се ђевојчино лице,

0261    Сину лице како јарко сунце,

0262    А гроце како мјесечина.

0263    Када виђе Крајинићу Мујо,

0264    У Турчину срце заиграло,

0265    На прсима токе затрепташе.

0266    Два ђогата коња наћераше,

0267    Пак се коњи прсим’ ударише,

0268    А јунаци оштријем сабљама.

0269    Од добрије коња одсједоше,

0270    За б’јела се грла уфатише,

0271    Пак се носе по зеленој трави.

0272    Ту Комнену добра срећа била,

0273    Обори га на земљицу црну,

0274    Пак му веже руке наопако,

0275    Заведе га украј друма пута,

0276    Па га веже за јелу зелену,

0277    Пак се натраг до ђевојке врати.

0278    Таман дође ђогу и ђевојци,

0279    Ал ето ти Рудан-Сали-аге

0280    На зекану ка на горску вилу.

0281    Грлом виче, грло га бољело!

0282    “Стани, курво, Комнен-барјактару„

0283    “Није Фата соја орјацкога

0284    „Да је водиш ноћу по мјесецу

0285    “Без сватова и енђија була.

0286    „Да с’, кауре, јуче побјегнуо,

0287    “Данас би те стиго на зекану.„

0288    А Комнен му не кте ни бјежати,

0289    Но готова засједе ђогата,

0290    Пак сусрете Рудан-Сали-агу.

0291    Ту се коњи прсим’ ударише,

0292    А јунаци оштријем сабљама.

0293    Од добрије коња одсједоше,

0294    За б’јела се грла уфатише,

0295    Пак се носе по зеленој трави.

0296    Турчину се ноге измакоше,

0297    Притисне га Комнен-барјактару,

0298    Па му б’јеле завезује руке,

0299    Заведе га у јелово грање,

0300    А свеза га за јелу зелену,

0301    А врати се друму и ђогату.

0302    А ето ви Рудан-Амет-аге,

0303    На његову ату четвртаку,

0304    И он грлом бијелијем виче:

0305    “Стани, курво, Комнен-барјактару!

0306    „Није Фата соја орјацкога

0307    “Да је ноћи водиш по мјесецу

0308    „Без сватова и енђија була.

0309    “Ти да имаш соколова крила,

0310    „Не б’ ти перје меса унијело,

0311    “А камо ли да би побјегао.„

0312    Одма Комнен засједе ђогата,

0313    И ту добре коње наћераше,

0314    Те се коњи прсим’ ударише,

0315    А јунаци оштријем сабљама.

0316    Доке своје сабље обломише,

0317    Од добрије коња одсједоше,

0318    За јуначке прси уфатише,

0319    Још се носе по зеленој трави.

0320    У то доба сустигоше Турци,

0321    Сустиже им тридес и четири,

0322    И са њима четрдес,

0323    Па Комнену савезаше руке.

0324    Онда Амет бесједи Фатији:

0325    “Сестро Фато, шинула те гуја!

0326    „Погибе ли брате Сали-ага,

0327    “Је л’ му влаше главу погубило?„

0328    А Фата му истину каза.

0329    Онда Турци пуштише керове,

0330    Па нађоше Муја и Салија

0331    Свезаније руку наопако,

0332    Пак им б’јеле опростише руке,

0333    Изидоше на друма широка,

0334    Па сједоше те се одморише,

0335    А Комнена за јелу свезаше.

0336    Онда уста Крајинићу Мујо,

0337    Па довати плетену камџију,

0338    А удара Комнен-барјактара:

0339    “Ти си мене, влаше, преварио,

0340    „Те си моје завезао руке.“

0341    А говори Рудан-Амет-ага:

0342    „Сјед’, Турчине, Крајинићу Мујо!

0343    “Знаш ли, Мујо, није давно било,

0344    „Кад сам тебе сестру поклонио,

0345    “Онда си се затекао, Мујо,

0346    „Да ти сретнеш Комнен-барјактара,

0347    “Он с оружјем, а ти без оружја,

0348    „Да би њему савезао руке,

0349    “Па те данас деси у Кунару,

0350    „Код оружја и ђогата твога

0351    “Савеза ти руке наопако,

0352    „А свеза те за јелу зелену.“

0353    Турчин лаже, а куне се криво:

0354    „Превари ме Комнен-барјактару,

0355    “Пак ми свеза руке наопако.„

0356    Онда Турци макул направише,

0357    Да порву Муја и Комнена.

0358    Што рекоше, то су учинили,

0359    Ту пустише Комнен-барјактара,

0360    Порваше Муја и Комнена,

0361    Наоколо стражу поставише,

0362    А да не би Комнен побјегао.

0363    Узеше се два добра јунака,

0364    Па се носе по зеленој трави.

0365    Виђе Комнен да ће погинути,

0366    Нешто му се даде погледати,

0367    Погледати с обадвије стране,

0368    Близу себе виђе Амет-агу.

0369    Сједи Турчин, ноге прекрстио,

0370    Преко крила сабљу претурио,

0371    А Комнен је срцу одољео,

0372    Па високо Муја подигао,

0373    Удри са њим Рудан-Амет-агу.

0374    Мујо паде, претури Амета,

0375    Аметова сабља испанула,

0376    Уграби је Комнен-барјактару,

0377    Обојици посијече главе.

0378    Када Турци то чудо виђеше,

0379    Од страха се многи препадоше.

0380    А да видиш српска барјактара

0381    Није шала ко је за барјака!

0382    Комнен сину као муња жива,

0383    Неколике посијече главе,

0384    Оно друго у гору побјеже,

0385    Сам остаде Рудан-Сали-ага.

0386    Не би њему глава останула,

0387    Но га сестра Фата одмолила:

0388    “Не, за Бога, Комнен-барјактару,

0389    „Не остави сестру без заклетве!“

0390    Ту јој Комнен брата поклонио,

0391    Даде њему руо и оружје,

0392    И на молбу Аметову главу,

0393    Пак га посла двору бијеломе.

0394    Узе Комнен Мустафину главу,

0395    Па је тури ђогу у зобницу.

0396    И Мујова уфати ђогата,

0397    Па га даје Фатији ђевојци,

0398    А ђевојка бесједи Комнену:

0399    „О Комнене, срце из њедара,

0400    “Баш и да је у животу Мујо,

0401    „Вољела би тебе барјактара.

0402    “Но Турчина Крајинића Муја.

0403    „Ајд’, Комнене, Сењу да идемо,

0404    “Кад си таки јунак за мегдана.„

0405    Па витезе коње посједоше,

0406    И одоше Сењу бијеломе

0407    На бијелу Комненову кулу.

0408    То зачуо Иван капетану,

0409    И зачуше Сењани јунаци,

0410    Па велики плотун опалише,

0411    Честитају Комнен-барјактару.

0412    Одведоше у цркву ђевојку,

0413    Покрстише и знаменоваше

0414    Агапијом име изђенуше,

0415    А Ружица млада госпођица.

0416    То је било, не знам је ли било,

0417    Већ велимо да се веселимо.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Komnen barjaktar i Krajinic Mujo