Корисничке алатке

Алатке сајта


константин_вороњец

Константин Вороњец

Константин Петрович Вороњец (рус. Константин Петрович Воронец) (Кијев, 30. јануар 1902 — Београд, 19. октобар 1974), професор Машинског факултета у Београду. Од 1963. биран је за редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ).

Биографија

Рођен је 17/30. јануара 1902. године у Кијеву, Руска Империја где је завршио основну школу и кијевску гимназију. Након завршене гимназије мобилисан је у Белу руску армију са којом се преко Румуније повлачио и дошао у Београд. Породица му је остала у Кијеву. По доласку у Београд уписује Природно-математички факултет у Београду (област механике и математике) и завршава га 1925. године. Умро је 19. октобра 1974, у Београду, као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Радна биографија

Одмах након дипломирања на Природно-математичком факултету у Београду К. Вороњец добија посао професора математике у гимназији у Крушевцу у којој ради од августа месеца 1925. године до новембра месеца 1930. године. Професорски испит полаже 1929. године а све време рада у гимназији ради и на свом усавршавању тако да је у то време израдио докторску дисертацију из рационалне механике са називом: Котрљање чврстог тела по еластичној подлози1) коју је одбранио 1930. године, пред комисијом тада најеминентнијих наших професора М. Петровића, М. Миланковића и А. Билимовића. Већ у новембру исте године одлази у Париз ради даљег усавршавања и запошљава се у Институту за механику флуида при Универзитету у Сорбони где је имао прилике да сарађује са познатим професором Д. Рјабушинским. Иако је посао добио као математичар да помогне у решавању математичких проблема механике флуида рад са професором Рјабушинским утицао је на младог К. Вороњеца тако да је механика флуида постала његово животно опредељење. Из те области је 1934. године одбранио докторску дисертацију на Универзитету у Паризу под насловом: Sur les perturbations provoquées dans le mouvement d´un fluide par des variations de la temperature2) и стекао титулу доктора математичких наука.

По повратку у земљу 1935. године запошљава се у осигуравајуће друштво Југословенски Феникс и убрзо постаје у њему шеф математичког одељења. Пред сам рат прелази у Задружно осигурање Савеза набављачких задруга државних службеника где ради током целе окупације. После ослобођења постаје шеф математичког одељења ДОЗ-а (Државни осигуравајући завод) где ради до јуна 1947. године када је изабран за сталног хонорарног наставника на Машинском факултету у Београду на коме ради све до пензионисања.

Године 1949. постављен је за хонорарног сарадника Математичког института Српске академије наука и уметности (САНУ), а мало касније и за спољнег сарадника Машинског института Српске академије наука и уметности (САНУ). За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 30. јануара 1958. године а за редовног члана 5. децембра 1963. године.

Наставна делатност

Наставну делатност је К. Вороњец започео у гимназији у Крушевцу 1925. године, као професор математике, одмах након дипломирања на Природно-математичком факултету у Београду. Прво је био суплент а затим и професор. Професорски испит полаже 1929. године а у гимназији ради све до новембра месеца 1930. године када одлази у Париз на даље усавршавање.

По ослобођењу земље у јуну месецу 1947. године бива изабран за сталног хонорарног наставника на Машинском факултету у Београду за предмет Механика флуида, а 1951. године изабран је и постављен за ванредног професора на истом факултету. Године 1954. године је изабран за редовног професора и са те функције је отишао у пензију. За време свог рада на Машинском факултету у Београду професор К. Вороњец је формирао катедру за Механику флуида којом је руководио до одласка у пензију. Једно време је на факултету поред свих дужности обављао и функцију продекана за наставу Машинског факултета.3)

Наставно-педагошка активност проф. К. Вороњеца није се ограничила само на Универзитет у Београду већ се шири и на факултете у унутрашњости земље као и на иностранство, где је повремено држао специјалистичке курсеве и кратка предавања о савременим темама из области механике флуида, и на тај начин преносио своја богата искуства на стручни и научни подмладак.

Педагошка делатност проф. К. Вороњеца се огледа, пре свега у образовању великог броја инжењера и научних кадрова широм земље као и у руковођењу великим бројем докторских дисертација, што је као резултат дало велики број научних и стручних следбеника тако да је и у свету постала позната као Београдска школа Механике флуида чији је родоначелник био проф. К. Вороњец. Његов приступ је био следећи:

„Данас се под Механиком флуида подразумева наука која се бави проучавањем законитости у кретању течности и гасова кроз ма какав простор или при опструјавању чврстих тела. Значај Механике флуида у савременој цивилизацији веома је велики јер нема, такорећи, гране технике где се не би користили резултати добивени проучавањем кретања течности или гасова. Низ машина, као што су пумпе, турбине, компресори, мотори са унутрашњим сагоревањем и др., искоришћавају снагу воде, паре или гасова. Прорачун водоводних и канализационих постројења основа се на проучавању кретања воде у цевима. Пловни канали, каде за наводњавање, преливи, бране, насипи, акумулацијска језера, лучка постројења и друга не би могли бити саграђени када се не би познавала физичка својства воде и закони њеног кретања. Грађење бродова, подморница, авиона, ракета и њихово искоришћавање заснива се, такође на физичким законима који су откривени истраживањима у области Механике флуида. …”

из приступне беседе Механика флуида је грана и математичких и техничких наука одржане у Српској академији наука и уметности (САНУ) 1963. године.4)

У нашем народу постоји изрека „Испод храста трава не расте”, породица Вороњец припада изузецима из овог правила. Отац професора К. Вороњеца, Петар Васиљевич Вороњец је био професор теоријске механике на Кијевском универзитету, а син професора К. Вороњеца, Димитрије К. Вороњец је такође био професор на Машинском факултету Универзитета у Београду и успешан научни радник.5)

Књиге

У току свог рада проф. Константин Вороњец је поред научно стручних радова, објављених у земљи и иностранству (око 40), написао и 5 универзитетских уџбеника из разних грана механике флуида, од којих су неки први пут штампани на српском језику:6)

  • Константин Вороњец, Техничка хидромеханика, Научне књига, Београд, 1951.
  • Konstantin Voronjec, Nikola Obradović, Механика Флуида, Građevinska knjiga, Београд, 1960, pp. 338
  • Константин Вороњец, Допуна курсу Механике флуида, Машински факултет, Београд, 1969, стр. 230
  • Konstantin Voronjec, Dinamika gasova : poslediplomski kurs na Mašinskom fakultetu, Машински факултет, Београд, 1969, pp. 154

Признања

За свој дугогодишњи рад академик Константин Вороњец је добио следећа признања:

  • Орден рада са црвеном заставом 1965, и
  • Бројне плакете и захвалнице.

Био је такође члан многих домаћих и страних струковних друштава као што су:

  • Српске академије наука и уметности (САНУ)
  • Југословенског друштва за механику,
  • Математичког института Србије,
  • GAMM (Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik)

Сродни чланци

Литература

  • Димитрије Вороњец, Руси без Русије - Српски Руси — Сећање на мог оца Константина Петровича Вороњеца, уредник Душан Јанићијевић, Дунај & Ефект, Београд, Беочин, 1994, pp. 197 - 206, ISBN 86-82465-02-7
  • М. Весовић, коаутор Д. Поповић, Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945—1973, Машински факултет, YU-Београд, 1973.
  • Константин Вороњец, Механика флуида је грана и математичких и техничких наука, САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 377, YU-Београд, 1964, стр. 41-44
  • Годишњак LXVIII за 1961, Српска академија наука и уметности, YU-Београд, 1963, стр. 205-207
  • Н. Обрадовић, Годишњак LXXXI за 1974 — Константин Вороњец (31. јануар 1902 - 14. октобар 1974), Српска академија наука и уметности, YU-Београд, 1976, стр. 229-231

Спољне везе

2)
САНУ (1963). Годишњак LXVIII за 1961. YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности, стр. 205-207.
3)
Весовић, М; Д. Поповић (1973). Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945—1973. (на sr). YU-Београд: Машински факултет
4)
Вороњец, Константин (1964). Механика флуида је грана и математичких и техничких наука (на sr). YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 377, стр. 41-44.
6)
Уџбеници, Приступљено 5. 4. 2013.
константин_вороњец.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/31 14:58