Корисничке алатке

Алатке сајта


коча_анђелковић

Коча Анђелковић

Коста или Коча Анђелковић (Пањевац, 18551) — Текија, 7. септембар 1788), трговац, капетан командант фрајкора, вође буне против Турака, по њему названој Кочина крајина.

Биографија

Рођен је у селу Пањевац код Јагодине.2)

Био је главни сточни трговац, повезан са српским трговцима у Аустрији. Због турског терора, са братом Петром и породицом је јула 1787. пребегао у Ковин у Банату, где је добио кућу и земљу.3) Око себе је окупио избеглице из Србије и формирао одред од неколико стотина људи.4) Није познато тачно време када се са својим одредом прикључио фрајкору Мајора Михаљевића у Срему.5) У фрајкору му је додељен чин капетана.6) Учествовао је у покушају заузимања Београдске тврђаве још пре почетка Аустријско-турског рата.7)

На почетку рата вратио се из Срема у Банат и стао под команду официра Јована Брановичког. По уласку у Србију, одвојио се од њега и задржао се у Србији, бавећи се прикупљањем добровољаца. Када је сакупио 40 људи, 11. фебруара је напао Пожаревац и Коларе. Уплашени Турци су побегли за Ниш и Смедерево.8) Придружиле су му се и већ раније формиране чете устаника из Србије, па је за кратко време9) однео победе у Палаци, Баточини, Багрдану. Удружио се са јагодинским протом Јованом Молвићем, са којим је заједно прошао кроз Јагодинску, Крагујевачку и Смедеревску нахију, дижући народ на устанак. Његов одред је нарастао до 500 бораца, а затим су протерали Турке из Крагујевца.10)

Услед недостатка хране и муниције, није се усуђивао да настави да напредује у унутрашњост Србије, већ је блокирао Царски друм, од Београда ка Нишу, хватајући турске курире и спречавајући превоз хране и ратног материјала за Београд, као и продор Турака из Београда у унутрашњост на Багрданском теснацу.11)

Кочин одред се временом увећавао и достигао број од 1.000, а затим 1.500 бораца. Дана 14. марта, после четворочасовне битке, заплењена је велика пошиљка хране, са 200 товарних коња с брашном, са дефтердавим товаром и пошиљкама. Са турске стране било је 200 погинулих и много рањених Турака. Коча је плен однео у манастир Јошаницу где му је било седиште. Наредног дана је поразио турски одред, који је из Јагодине кренуо према Јошаници. Дана 31. марта, заједно са заставником Јованом Вујадиновићем, поразио је турски одред са 300 коњаника, под командом Кара-Хасана, који је из Београда кренуо да одблокира Багрдански теснац. Том приликом погинуло је 70, а заробљено је неколико угледних Турака.12)

Дана 4. априла, када су Коча и Петров имали око 3.000 бораца, поново су дошли Турци из Јагодине, са 400 коњаника и 3.000 пешака. Успели су да запале манастир, али је Кочина блокада пута успела да опстане. Десетак дана касније, Турци су ипак успели да пробију Багрдански теснац и дођу до Београда, са великим транспортом хране, а недељу дана касније, турски капетан дели Ахмет из Ниша, успео је да разбије фрајкор и нанесе му озбиљне губитке, после чега је дошло до расула, тако да се Коча 3. маја повукао преко Пожаревца и Дунава за Ковин. У Ковину је стављен под истрагу, због самовоље и грамзивости. Пошто се одбранио од оптужби, успео је да обнови фрајкор, али у далеко мањем обиму и вратио се у околину Јагодине, где се са доста мање успеха борио против јачих турских снага. Због тога су га распоредили да брани леву обалу Дунава код Кулича, током повлачења великог броја цивила у Банат, а затим се укључио у српско-банатски фрајкор, под командом Брановачког. Тамо му је признат чин капетана I класе.13)

Када је турска војска кренула из Софије, Приштине и Ниша према северу, Брановачки и Коча су послати у Србију да прикупљају обавештења о кретањима и снази турске војске и врше мале препаде, те да се придруже браниоцима из Кулича, које су нападали Турци из Смедерева. Коча се међутим није приближио Куличу, већ је остао одсечен од Дунава. Средином августа се вратио у Банат и тада је због самовоље поново стављен под истрагу. Турци су 7. августа прешли Дунав и почели да нападају места у јужном Банату. Кочина чета упутила се на Дунав у Брзаску, где су га Турци 27. августа/7. септембра заробили и код Текије набили на колац.14)

У његову част

Због водеће улоге у устанку против Турака, село Пањевац у коме је рођен, између два светска рата добило је име Кочино Село,15) које и сада носи. У селу се на левој обали Велике Мораве, налази Кочин храст. Коча је испод тог храста окупљао и позивао устанике за борбу против Турака. Обим храста је 6 метара, а старост око 300 година.16) Године 1937, на иницијативу тамошњег учитеља Драг. С. Степановића, Кочиноселци су подигли спомен звонару у дворишту школе, која је настала у исто време.

У Текији, на месту где су набијени на колац је 26. јуна 1927. свечано откривен споменик Кочи капетану и његовим друговима, али и Тимочанима, Крајинцима и осталим борцима, који су погинули у одбрани 1914—1915. Споменик је подигло удружење Тимочана и Крајинаца из Београда и израђен у виду једноставног обелиска од бетона, са четири крстаче на врху, а у удубљењима са сваке стране стоје четири табле, на којима је исписан текст златним словима. На једној од њих пише:17)

„На овом месту 1788. године у борби за слободу српског народа побијени су на коље први весник слободе после великог ропства капетан Коча Анђелковић и другови”

Скромнији споменик на истом месту је стајао и раније, али су га Аустријанци и Мађари уништили током Првог светског рата.18)

Једна улица у Новој Текији, Ковину, Чачку, Нишу, Београду, носи његово име.19)

Литература


Koča Anđelković
Koca Andjelkovic

1) , 16) , 19)
Тања Митровић, 2005.
2)
РТС, 12. 9. 2009.
3) , 5) , 7) , 8) , 10) , 11) , 12) , 13)
Славко Гавриловић, 2004, стр. 200
4) , 6) , 9)
Миливоје Станковић, 1983, стр. 18
14)
Славко Гавриловић, 2004, стр. 201
15)
Ђорђе Р. Симоновић, 1985, стр. 58
17) , 18)
В. Драговић, 27. 6. 1927, стр. 1
коча_анђелковић.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/31 19:38