Корисничке алатке

Алатке сајта


краљица_и_змија_шаровита

Краљица и змија шаровита

Краљица и змија шаровита је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Путем иду два млада путника,

0002    Путем иду, а путем беседу:

0003    ”Шта ће пусто краљичино благо

0004    Када нема од срца порода,

0005    Нити мушке нити женске главе?

0006    А да знаде госпођа краљица

0007    Ода шта би порода имала –

0008    Да покупи свилу по везиља,

0009    Ибришима по млади терзија,

0010    Па да даде рођеном деверу

0011    Да оплете пређу мостаркињу,

0012    Да замостри лађану водицу,

0013    И улови рибу мостаркињу

0014    И одсече њојзи десно крило,

0015    Па да носи себи под појасом,

0016    Под појасом за девет недеља,

0017    Десете би и чедо родила,

0018    Златокосо, па и златоруко!”

0019    Они мисле нико ји не слуша;

0020    Слушале ји два младе терзије,

0021    Два терзије и до две везиље,

0022    Па казују госпођи краљици

0023    Шта беседе два млада путника.

0024    Онда уста госпођа краљица,

0025    Те покупи свиле по везиља,

0026    Ибришима по млади терзија,

0027    Она даје рођеном деверу,

0028    Те оплете пређу мостаркињу,

0029    И замостри лађану водицу,

0030    Па улови рибу мостаркињу

0031    И одсече њојзи десно крило,

0032    Па га даје својој љуби верној;

0033    Па одсече њојзи лево крило,

0034    Те га даје госпођи краљици.

0035    Носила га госпођа краљица,

0036    Носила га за девет недеља,

0037    А десете и змију родила,

0038    Родила је змију шаровиту;

0039    Носила је јетрвица њена,

0040    Носила га за девет недеља,

0041    А десете и чедо родила,

0042    Златокосо, па и златоруко.

0043    Сузе рони госпођа краљица,

0044    Сузе рони низ лице бијело.

0045    Проговара змија шаровита:

0046    ”Ој старице, моја мила мајко,

0047    Не рон’ суза, не квар’ бела лица!

0048    Ватај коње у лаке кочије,

0049    Па ме носи у гору зелену,

0050    Пусти мене у камену стену,

0051    Баш у стену под зелену јелу!

0052    Та доћи ће и тај Ђурђев данак,

0053    Изићи ће младе и девојке,

0054    Те извести и то коло дивно;

0055    Та доћи ће моја мила стрина

0056    И донети мушко чедо главу,

0057    Сађаће га у зелену траву,

0058    Па ћ’ отићи у то коло дивно;

0059    Ја ћ’ изићи из камене стене,

0060    Па ћу њега целивати лепо,

0061    Целивати у чело бијело

0062    Како јој се пробудити неће!”

0063    Онда уста госпођа краљица,

0064    Те дозива своје верне слуге,

0065    Вата коње у лаке кочије,

0066    Носи змију у гору зелену,

0067    Па је пусти у камену стену,

0068    Баш у стену под зелену јелу.

0069    Онда оде госпођа краљица,

0070    Она оде двору бијеломе.

0071    Ал’ кад дође и тај Ђурђев данак,

0072    Те одоше младе и девојке,

0073    Те одоше у гору зелену,

0074    Па изводе и то коло дивно,

0075    Отишла је њена мила стрина

0076    И однела мушко чедо главу,

0077    Сађала га у зелену траву

0078    И отиде у то коло дивно.

0079    Изиоди змија шаровита,

0080    Те је њега целивала лепо,

0081    Целивала у чело бијело

0082    Како јој се пробудити неће.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Kraljica i zmija šarovita
Kraljica i zmija sarovita

краљица_и_змија_шаровита.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/17 15:49