Корисничке алатке

Алатке сајта


краљ_димитрије_и_цар_татарски

Краљ Димитрије и цар татарски

Краљ Димитрије и цар татарски је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Цар татарски силу сакупио,

0002    Силом паде под Карадаглијом,

0003    Па отолен ситну књигу пише,

0004    Па је шиље у Русији Малој,

0005    А на руке краљу Димитрији:

0006    „Да ме чујеш, Димитрије краље —

0007    Једна земља, а два господара,

0008    То нам раја поднијет’ не може,

0009    Но ми купи од Руса араче,

0010    На ђевојку по три литре злата,

0011    На ђетића хиљаду дуката;

0012    Ако л’ арач сакупити нећеш,

0013    Ја ћу доћи у Русију Малу

0014    И опалит’ огњем свеколико,

0015    И заробит’ мало и велико

0016    И метнућу у закону моме,

0017    И обалит’ цркв’ и манастире

0018    И направит’ турачке џамије!”

0019    Кад је краља књига допанула,

0020    Књигу гледа, сузе пролијева.

0021    Отуд дође слуга Петреније,

0022    Па Димитриј’ тако бесједио:

0023    „Што је тебе, драги господару,

0024    Што су тако књиге жалостиве?”

0025    А он му је тако бесједио:

0026    „О, Богу ти, моја вјерна слуго,

0027    Ево ме је књига допанула

0028    Од онога цара Татарина,

0029    И силну је војску сакупио

0030    И ево га под Карадаглијом —

0031    Да купимо од Руса араче,

0032    На ђевојку по три литре злата,

0033    На ђетића иљада дуката;

0034    Ако арач не бисмо скупили,

0035    Он ће доћи у Русију Малу

0036    И изгорјет’ огњем свеколико,

0037    И пофатат’ мало и велико

0038    И окренут’ у закону своме,

0039    И наше ће цркве поарати

0040    И оградит’ његове џамије!

0041    Но што ћемо, моја вјерна слуго —

0042    Да купимо Русе соколове,

0043    Оћемо ли али нећемо ли?”

0044    А њему је Петар бесједио:

0045    „Не телари, јадан господаре,

0046    Не страшимо нашу сиротињу,

0047    Но направи књиге од арача,

0048    Ја ћу поћи под Карадаглијом —

0049    Ја сам цара и приђе служио,

0050    Неће мене одма изгубити,

0051    А ти”, рече „драги господаре,

0052    Ако пођеш под Карадаглијом,

0053    Нит’ ћеш доћи ни донијет’ главу,

0054    Тадар би нам земљу поарао!”

0055    Кад га зачу од Русије краље,

0056    Направи му од земље араче,

0057    Пак га справи под Карадаглијом

0058    И даде му књиге у бисаке,

0059    Пак га краље Богом кумијаше:

0060    „О, за Бога, Петреније слуго,

0061    Када дођеш под Карадаглијом,

0062    Немој лудо изгубити главу!”

0063    Пође Петар под Карадаглијом,

0064    А кад Петар дође планинама,

0065    Метну руке коњу у бисаге,

0066    Па извади књиге од арача,

0067    У комаде књиге учинио,

0068    Па ји баци на трави зеленој,

0069    Од коња се јунак одвојио,

0070    Лијевом их ногом потрљао

0071    Да их клети не би нашли Турци,

0072    Да не виде што им књиге пишу,

0073    Пак се опет на коња бацио

0074    Оде право под Карадаглијом.

0075    Цареве га угледале слуге,

0076    Пак ми цару тако бесјеђаху:

0077    „Господару, царе Татарине,

0078    Ево тебе краље димитрија,

0079    Ево носи од Руса араче!”

0080    Колико је силан и бијесан,

0081    Од земље је на ноге скочио

0082    И слугама он заповидио:

0083    „Пођ’те ми га уфатите жива,

0084    На грло му коноп намакните,

0085    Силноме га мене доведите!”

0086    А друге му слуге бесјеђаху:

0087    „Чујеш, царе, мили господаре,

0088    Није оно краље Димитрије,

0089    Но његова слуга Петреније!”

0090    Рече ријеч краље Татарине:

0091    „И њега ми жива уфатите,

0092    Силноме га мени доведите!”

0093    Листо су га слуге послушале

0094    И Петра ми жива уфатише,

0095    На грло му коноп намакнуше,

0096    Пак га воде цару под чадором.

0097    Када цару под чадором дође:

0098    „Добар дош’о, слуго Петреније!”

0099    А Петар му тихо говораше:

0100    „Бог дај тебе, мој честити царе!”

0101    Овако му царе бесједио.

0102    „Ђе је тебе краље Димитрије?”

0103    Ал’ му Петар мудро одговара:

0104    „О, Богу ти, мој честити царе,

0105    Ја сам тебе и приђе дворио,

0106    А не мало, но десет година!”

0107    Зивну царе крвава џелата,

0108    Одиста га изгубити ћаше,

0109    Ма ту бјеху три српске војводе,

0110    Пак пред царем на ноге скочише:

0111    „Аман, царе, да те Бог убије,

0112    Не изгуби праведна јунака,

0113    Он је тебе вазда вјеран био,

0114    Он ће увест’ у Русију Турке!”

0115    Тадар Петар ријеч проговори:

0116    „О, Богу ти, мој честити царе,

0117    Ево тебе тврду вјеру дајем —

0118    Да ми подаш војске неколико,

0119    Ја ћу поћи у Русији Малој,

0120    И увести у Русију Турке

0121    И скупити твојега арача,

0122    И донијет’ под Карадаглијом

0123    И без ране и без мртве главе!”

0124    Кад раумје царе Татарине,

0125    Овако је Петру бесједио.

0126    „Ајде збогом, моја вјерна слуго,

0127    И избери по табору Турке,

0128    Поведи их у Русију Малу

0129    И скупи ми од Руса арача

0130    И доведи краља Димитрију;

0131    Теке дођеш под Карадаглијом,

0132    Ставићу те синко за везира!”

0133    Бира Петар по табору Турке

0134    Као вуче по тору јаганце,

0135    Шњима пође у Русији Малој.

0136    Када дође пред бијелом црквом,

0137    Пред бијелом црквом Аранђела,

0138    Да би нама у помоћи био,

0139    Ту наоди господу русинску,

0140    А у цркви протопоп-Неђелка

0141    Ђе појаше божју летурђију.

0142    Када виђе протопоп Неђелко,

0143    Пак изиде пред бијелом црквом,

0144    С грла скида златна петраиља,

0145    Па говори слуги Петренији:

0146    „Бог те убио, слуго Петреније,

0147    Што уведе у Русију Турке!”

0148    А Петар је њему бесједио:

0149    „Ајде, попе, у бијеле цркве,

0150    За то ћемо ласно учинити —

0151    Сваки узми по свога Турчина;

0152    Који не би госта изгубио,

0153    У Русију да му стања није!”

0154    Телар вика пред бијелом црквом:

0155    „Ко од Руса не дође пред црквом,

0156    У Русију да му стања није!”

0157    Скупише се Руси соколови:

0158    А да ти се нагледати, побро,

0159    Колико је војске у Русију,

0160    Све јунака, сиви соколова,

0161    Не би војску роса преклопила

0162    Ни у подне прегријало сунце!

0163    Сваки узе по својега госта,

0164    А узима Петроније слуга,

0165    Он узима Соколовић’ пашу,

0166    А даде ми краљу Димитрији,

0167    Њему даде вељега везира —

0168    Сваки узе себе по Турчина.

0169    Каде свану и огрија сунце,

0170    Да ти се је, побре, нагледати —

0171    Дивно ти је Русија окићена,

0172    Пред сваки двор од Турчина глава!

0173    Телар опет по Русији вика:

0174    „По наредби Димитриа краља,

0175    Ко од Руса не дође пред црквом,

0176    У Русију да му мјеста нема!”

0177    Скупише се млади Русињани

0178    И натроје војску разредише:

0179    С једном војском слуга Петреније,

0180    С другом војском краљу Димитрије,

0181    С бродовима протопоп Неђелко,

0182    Он ми вози зелене лубарде.

0183    Право по’ше под Карадаглијом,

0184    Татарину цару ударише,

0185    Ударише снажно са три стране

0186    И његову војску распросуше

0187    И сву под мач тада окренуше,

0188    Уфатише жива Татарина

0189    И пођоше у земљи татарској,

0190    Татарију Руси напунише —

0191    Како тадар, тако и данаске!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Kralj Dimitrije i car tatarski

краљ_димитрије_и_цар_татарски.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 22:10