Крштење књагиње Олге (1859)

Крштење књагиње Олге (1859) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    На иљаду и осме стотине

0002    И педесет девете године

0003    Црна Гора прозасјала зраком,

0004    Радује се и гора и трава,

0005    На горици певају птичице:

0006    Весели се, српска Горо Црна,

0007    Е ти друга истече Даница,

0008    Породи се Даринка краљица,

0009    Едно чедо породила младо,

0010    Чедо младо ема женско бјеше.

0011    Весели се књаже и књегињо,

0012    Љубе чедо баш како и сина;

0013    Весели се и народ остали,

0014    И на томе Бога благодари,

0015    Да ће бити и више порода,

0016    Па ће срећа бити за народа.

0017    Живјела ни принципеша млада,

0018    Јер је она од рода велика,

0019    Па ће узет’ краља ал’ принципа,

0020    Црна Гора стећи пријатеља,

0021    Те ће срећа бити и сувише.

0022    Од шта земан од тога вријеме,

0023    Чедо дође да је за крштење.

0024    Књаз Петровић двије књиге пише,

0025    А шаље их у два силна цара,

0026    Једну шаље у земљу Француску,

0027    Силеноме цару францускоме,

0028    Пријатељу књаза свијетлога,

0029    И остале српске Горе Црне,

0030    Другу шаље у земљу Русију

0031    Александру цару русијскоме,

0032    Великоме орлу свијетскоме,

0033    По закону брату књажевоме

0034    И осталог свакога Србина.

0035    У књиге их мило поздравио:

0036    „Здраво да сте, оба силна цара,

0037    “Два велика од свијета змаја,

0038    „Ја ве зовем мојој Гори Црној,

0039    “Да дођете на моје весеље,

0040    „Да крстите моје чедо младо.“

0041    Кад царима књиге допадоше,

0042    Кад виђеше што им књиге пишу

0043    Од Србина књаза честитога,

0044    Велику се Богу поклонише,

0045    И на кумство оба обрнуше.

0046    Књаз Петровић сједи на Цетиње,

0047    На Цетиње насред Горе Црне,

0048    У дворове многе књиге пише,

0049    Растура их по свој Гори Црној

0050    На војводе и на сенатуре,

0051    И у књиге поздравља главаре:

0052    „Здраво да сте, соколови моји!

0053    “Кад видите што ви књиге пишу

0054    „Ви такви глас у народ издајте:

0055    “„Ја вас зовем на поље Цетиње,

0056    “„Да дођете на моје весеље,

0057    “„Е ћу метат’ чедо у крштење.“„

0058    Кад војводам’ књиге допадоше,

0059    Војводе се на ноге нађоше,

0060    Кад виђоше што им књиге пишу

0061    Од својега књаза свијетлога,

0062    Па такви глас у народ издаше,

0063    Вас се народ у радости нађе.

0064    Сва господа и стара и млада,

0065    Мало, веље и мудро и лудо

0066    Бога моле, све за књаза зборе.

0067    Црногорци иду на јатима,

0068    На јатима како соколови,

0069    Пјевајући и пушке мећући

0070    На весеље књазу господару.

0071    Састаде се три хиљаде Срба

0072    На Цетиње насред Горе Црне

0073    Код бијела двора Петровића.

0074    Починуше храбри Црногорци,

0075    Вино пију у механе винске,

0076    А замећу велико весеље,

0077    Док изшета Петровићу књаже,

0078    Според њега свијетла књагиња

0079    Из својега госпоцкога двора,

0080    Држећи се за бијеле руке,

0081    Шетају се по народу своме,

0082    И сдвој народ мило поздравише,

0083    Госпоцки им књаже говораше:

0084    “Црногорци, моји соколови!

0085    „Пијте вино и веселите се,

0086    “Ели вама за то мило чути,

0087    „Ђе два цара иду на весеље

0088    “У ваљатну моју Гору Црну,

0089    „Да ми крсте моје чедо младо.

0090    “Гледају ме како брата свога,

0091    „Биће за вас срећа, ако Бог да!

0092    “Истурите свађе и мрзила,

0093    „Љубите се ка браћа рођена,

0094    “Бог ће дати и богородица,

0095    „Брзо ће ни доћи и Никица,

0096    “И књаза ће загрлити стрица,

0097    „И књагињу своју милу стрину,

0098    “И његове родитеље драге,

0099    „Родитеље и народ остали,

0100    “Па ће срећа бити у напријед.

0101    „И слушајте моји соколови,

0102    “Сјутра ћете рано уранити,

0103    „У неђељу када јутро дође,

0104    “Рано ћете, браћо, уранити,

0105    „И милу се Богу помолити,

0106    “Па војводе војску уредите

0107    „У параду ка једну господу,

0108    “Алај барјак пред собом развијте,

0109    „На који је ора с двије главе,

0110    “Па војводе напријед крените,

0111    „И остале барјаке развијте,

0112    “И госпоцки кумове сретите.

0113    „Није шала, моји Црногорци

0114    “Ђе два цара иду на весеље,

0115    „Два највиша од свијета орла,

0116    “Кад о томе ваља говорити,

0117    „Ваља хитно на ноге скочити.“

0118    Та’ глас даше, у двор ушеташе,

0119    Црногорци на поље Цетиње

0120    Вино пију и чине весеље.

0121    Но војводе у народ изишле,

0122    И у народ овако говоре:

0123    „Црногорци, наша браћо драга,

0124    “Видите ли срећу у напријед?

0125    „Није много доба и земана

0126    “Од дохотка свијетле књагиње,

0127    „Од како је дошла над народом,

0128    “За Црну је Гору сретна била,

0129    „Таде нас је огријало сунце.

0130    “С ким гођ јесмо врућа боја били,

0131    „С Богом смо га Срби задобили,

0132    “Црногорску славу проширили,

0133    „А за то зна народ инострани,

0134    “И слави не вас свијет остали,

0135    „Проглашено име Црногорско.

0136    “И знате ли браћо Црногорци,

0137    „Од земана Душана Стефана

0138    “Није стекла земља господара,

0139    „Како што је српска Гора Црна

0140    “Свијетлога Петровића књаза;

0141    „Завиде ни све седам краљева,

0142    “И књажевства и народ остали.

0143    „Но слушајте вјерно господара,

0144    “Бит’ ће наша проглашена фала.„

0145    Ноћца прође, а неђеља дође,

0146    Црногорци рано уранише,

0147    И милу се Богу помолише,

0148    Па војводе војску уредише

0149    У параду како и господу,

0150    Халај барјак пред собом развише.

0151    Па војводе напријед кренуше,

0152    Остали се барјаци развише,

0153    Све војводе један уз другога,

0154    Капетани један уз другога,

0155    И остали Срби изабрани,

0156    Те нијесу грђи но главари.

0157    Фала Богу и Пфетру светоме,

0158    Чудне славе, велика весеља!

0159    Дивно ти је виђет’ Црногорце

0160    У параде кад се уредише,

0161    Ђе с вију крстати барјаци,

0162    А играју коњи и јунаци,

0163    А из гласа поју Црногорци,

0164    Док сретоше књажеве кумове,

0165    Пјевајући и шенлук чинећи

0166    С барјацима у србљинске руке.

0167    Док дођоше на поље Цетиње,

0168    Ту се чини велико весеље:

0169    Пушка пуца, никад не престаје,

0170    А дрмају зелени топови;

0171    Више пушку чути не могаше

0172    Од громова многије топова,

0173    Пролијећу коњи и јунаци,

0174    А вију се крстати барјаци

0175    Како мрачни по небу облаци.

0176    Како се близу двора примакоше

0177    Свијетлога Петровића књаза,

0178    А изшета књаже и књагиња,

0179    И кумове своје сусретоше,

0180    Узеше се за госпоцке руке,

0181    Питаше се за мир и за здравље,

0182    Ушеташе у своје дворове.

0183    Црногорци на поље Цетиње

0184    Вино пију, све чине весеље.

0185    Ноћца прође, а Петровдан дође,

0186    А на цркве звона закуцаше,

0187    Да се божја летурђија служи,

0188    Народ иде у бијелу цркву.

0189    Кад се сврши божја летурђија,

0190    Тун’ се чини велико весеље,

0191    Књаже шаље чедо на крштење,

0192    Да га крсте у бијелу цркву.

0193    Два га кума држе на рукама,

0194    А владика крсти чедо младо.

0195    Крстише га и знаменоваше,

0196    Велико јој име нађедоше,

0197    Веље име принципеша Олга,

0198    И у народ име прогласише,

0199    Да ни буде сретња за народа.

0200    А што ћу ви за то више казат’.

0201    Од дан до дан за неђељу дана

0202    На Цетиње чини се весеље,

0203    А играју храбри Црногорци

0204    Око двора књаза господара

0205    На јатима како соколови,

0206    Све пуцају зелени топови.

0207    Кад се пуна напуни неђеља,

0208    Но кумови књазу говораху:

0209    “Мио куме, Петровићу књаже,

0210    „Ми не бисмо жељу испунили,

0211    “Ни на вољу срцу учинили

0212    „Да стојимо за годину данах,

0213    “Мио куме, у ваше дворове,

0214    „Да гледамо храбре Црногорце

0215    “Ђе играју око двора твога;

0216    „Већ је земан да ми путујемо,

0217    “Да с’ у своја царства повратимо.„

0218    Скочи књаже како соко сиви,

0219    Па изиде међу Црногорце,

0220    Овако им књаже говораше:

0221    “Црногорци, моји соколови,

0222    „Сјутра ћете рано уранити,

0223    “И кумове моје попратити,

0224    „Браћо моја, ђе сте их сусрели.“

0225    Ноћца прође, витко јутро дође,

0226    Рано рани Петровићу књаже,

0227    И књажева оба мила кума

0228    На госпоцке Петровића дворе,

0229    Дарива се књаже с кумовима,

0230    Дарива им крсте и ордене

0231    У које је име Данилово,

0232    Које носе храбри Црногорци,

0233    Дарива им пушке оковане

0234    И у сухо злато позлаћене,

0235    И уз пушке сребрне ханџаре,

0236    Да то носе у два своја царства,

0237    Да то носе, да се њим поносе,

0238    Нека гледа други и остали,

0239    Да зна свијет с ким су кумовали.

0240    Изшеташе из књажева двора,

0241    А нађоше коње оседлане,

0242    Покривене свилом и кадифом,

0243    Ђе их држе гологлаве слуге.

0244    Добријех се коња дофатише.

0245    Црногорци стоје у параде,

0246    Ко на ноге, ко на добре коње,

0247    У руке им крстати барјаци,

0248    На рамена држе џевердане,

0249    А за појас свијетло оружје,

0250    Попратише књажеве кумове.

0251    Пушка пуца, а грме топови,

0252    Од велика књажева весеља

0253    Разлијежу с’ брда и долине,

0254    А тресу се велике планине

0255    Од велике славе и весеља,

0256    То је дика свакога Србина.

0257    И кумове здраво попратише

0258    У радости, па се раздвојише.

0259    Здраво пошли, здраво дома дошли.

0260    Ко ћ’ из ове пјесне разумјети

0261    Сваки Србаљ нека за то знаде

0262    Од замана Душана Стефана

0263    Није Србин чинио весеља

0264    Како што је књаже Петровићу

0265    На Цетиње насред Горе Црне,

0266    А насљедник Душана Стефана.

0267    Вама пејсна и помоћ од Бога,

0268    Бог ни дао здравље господару

0269    И свијетлој књагињи Даринки.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.
Штампање