Корисничке алатке

Алатке сајта


књигоцид

Књигоцид

Књигоцид (културоцид), назив за културни злочин, односно масовно организовано и систематско уништавање књига у Републици Хрватској током деведесетих година 20. вијека. Република Хрватска је уништавала књиге чији су аутори Срби, затим дјела писана на ћирилици, као и дјела која су идеолошки била „неподобна“. Масовно су уништаване књиге које се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликују од стања духа деведесетих година када је у Хрватској владала општа антисрпска хистерија. Књигоцид је био дио званичне стратегије етничког чишћења Срба из Хрватске, а књиге су уништавање на основу званичног закона о „застарјелости књига“.

Током овога периода, из Лексикографског завода „Мирослав Крлежа“ уништено је више од 40.000 примјерака „Југословенске енциклопедије“. Књиге су нарочито много масовно уништаване из школских библиотека, бивших комитета СК и Социјалистичких савеза, предузећа, домова ЈНА и других библиотека. Тако је из градске библиотека на Корчули избачено 400 наслова на ћирилици, углавном српских аутора, од тога највише дјела Бранка Ћопића, чак 19. У библиотеци у Карловцу је уништено 60.000 књига а у Вуковару 70.000. Министар финансија Републике Хрватске Борислав Шкегро је 1997. у Сабору изјавио да ће финансирати библиотеке да избаце књиге „на српском и сличним језицима“, а његова изјава је објављена 27. новембра 1997. у Новом листу. Због писања о афери „књига у контејнеру“, новинару Ферал трубјуна Игору Ласићу је суђено. Из Градске библиотеке у Загребу уништено је најмање 20.000 књига или 10% укупног фонда. Државна службеница Вероника Челић-Тица у смјерницама за рад са библиотекама пише: „Мала Књига мора бити искључиво од хрватских аутора или преводиоца… Изнимно аутори других националности ако су у попису лектире.“ Поред књига, у Хрватској су масовно уништавани и други предмети културне баштине Срба, споменици, цркве и друго.

Књигоцид — уништавање књига у Хрватској 1990-их

Српско народно вијеће из Загреба је 13. јула 2012. промовисало дјело Анте Лешаје под називом „Књигоцид — уништавање књига у Хрватској 1990-их“, које на 600 страница садржи детаљну студију овога феномена почевши од 1992. године. Анте Лешаја је економиста и библиотекар, пензионисани универзитетски професор са Корчуле. Уредник издања је Милан Шарац. Према Лешајиним истраживањима, из библиотека у Хрватској у овом периоду је избачено и уништено око 2,8 милиона књига или 13,8% од укупне писане грађе. У књизи је између осталог документовано и уништавање око 3.000 споменика антифашистичке борбе.

Занимљивости

Књига „Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ први пут је издана у Загребу 1948. године, али ватиканска курија је књигу анатемисала непосредно по изласку из штампе и ставила на списак забрањених књига. Сматра се да је велики дио првог издања купила и уништила Римокатоличка црква.

Извори

књигоцид.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/09 23:17