Леополд Ранке (њем. Leopold von Ranke) (Вие, Округ Хале, 21. децембар 1795 — Берлин, 23. мај 1886), историчар и професор универзитета у Берлину.

Прва знања је примио од оца и од кантора. Потом је полазио манастирску школу у Дондорфу а затим гимназију у Шулпфорти. Универзитет је завршио у Лајпцигу слушајући теологију, филологију и историју.

Почео је са радом као професор гимназије у Франкфурту на Одри гдје је написао своје прво историјско дјело: Историја романских и германских народа од 1492. до 1535. Концепција рада је била нова пошто је обухватио разне народе и критички посматрао старе изворе Ниебуровом методом. Постао је професор у Берлину 1825. Двије године потом је кренуо на научно путовање на југ и задржао се прво у Бечу тражећи писане изворе за историју југоисточне Европе. Јернеј Копитар га је потицао да напише дјело о српској борби за ослобођење уз помоћ Вука Караџића. Потом је на основи углавном усмених Вукових информација написао дјело Српска револуција (1829, друго издање 1844, треће 1879. под другим именом). У том дјелу Ранке је пратио српску историју паралелно општој. Дјело је сјајно примљено посебно од дипломата којима је постало главни извор за информације о Србији. У каснијим радовима везаним за европску историју Ранке је допуњавао своје дјело о Србији, користећи знање и подршку Вука Караџића.

Ранке је оставио 54 свеска својих историјских радова и започету свјетску историју. Читаво Ранкеово дјело је почео да на српски преводи Стојан Новаковић 1864. али је због цензуре могао изаћи само први дио. Читав превод је стога изашао тек 1892.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од јануара 1849. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован љета 1864.

• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 7.
• Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 616–617 (А. Митровић).
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (Н. Радојчић).
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 7.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Leopold Ranke