Марин Дринов
| Марин Дринов |
|---|
 |
| Рођење: 1. новембар 1838. Панађуриште, Османско царство Смрт: 3. март 1906. Харков, Царска Русија Познат као: историчар, филолог и професор |
Марин Дринов (буг. Марин Стоянов Дринов) (Панађуриште, 1. новембар 1838 — Харков, 3. март 1906), бугарски историчар, филолог и слависта. Био је професор универзитета у Харкову. Познат је као један од аутора првога бугарскога устава и као најзаслужнији за избор Софије као главнога града Бугарске. Главни је аутор бугарскога правописа. Био је 1869. први председник и један од оснивача Бугарскога књижевнога друштва, као претече Бугарске академије наука.
Биографија
Марин Стојанов Дримов је рођен 1. новембра 1838. године у Панађуришту у Тракији у данашњој Бугарској. У Русији је познат под именом Марин Степанович Дримов. Једно време био је учитељ у Бугарској све до 1858, када је отишао у Русију.1) Студирао је на Кијевској духовној академији, а онда у Москви, где је 1865. завршио Историјско-филолошки факултет на Универзитету у Москви.2) Крајем 1860-тих почео је да објављује чланке у бугарским часописима.3) Био је учитељ у породици кнеза Гаљицина, па је заједно са њима пропутовао по Европи.4)
По окончању студија путовао је по словенским земљама Аустроугарске и Отоманскога царства, а доста времена провео је у Италији.5) У Италији је проучавао архиве, у којима је налазио богату дипломатску преписку између Италије и Јужних Словена.6) У Чешкој је успоставио везе са чешким историчарима и филолозима.7) Током 1869. био је један од оснивача Бугарскога књижевнога друштва,8) а то је била претеча Бугарске академије наука. Био је и први председник Бугарске академије наука.
Његови први научни радови били су из историје Бугарске православне цркве.9) Касније се највише бавио почецима историје Јужних Словена на Балканском полуострву.10) Магистарски рад обранио је 1873. темом: Насељавање Словена на Балканском полуострву (Заселение Балканского полуострова славянами).11) Проучавао је сеобе Словена на Балканском полуострву од 2. века.12) Докторирао је у Харкову 1876. тезом: Јужни Словени и Византија у 10. веку (Южные славяне и Византия в Х веке).13) Одмах након тога постао је професор на Универзитету у Харкову.
Након краткотрајног ослобођења Бугарске у Руско-турском рату 1877-1878. постао је министар привремене бугарске владе, коју је успоставила руска војска.14) Био је министар просвете и црквених послова (1878—1879).15) Највише захваљујући његовом залагању за главни град кнежевине Бугарске изабрана је Софија, а не Трново, за кога се залагала аустријска дипломатија.16) Познат је као један од писаца Трновскога устава, првога бугарскога устава проглашенога 1879. године. Он је главни творац бугарскога правописа са 32 ћирилична слова, који је био у употреби све до 1945.17) Вратио се у Харков 1881. и у њему је живео све до смрти.
Академик
Почасни је члан Српског ученог друштва од 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.
Литература
- Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 1, 436–438 (H. – J. Hoppe).
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (H. Радојчић).
- Почесть. Сборникъ статей по славяноведешю посвяшченных проф. М. Дринову. Харков 1908. Стр. XXIV + 304 + 83.
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 359–360 (Р. Радић).