Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_војновић

Марко Војновић

Марко Војновић или Марко Ивановић Војновић (Херцег Нови, 1750 — Витепск, 11. новембар 1807), Србин из Херцег Новог, који је постао руски адмирал и гроф. Један је од оснивача и адмирала руске црноморске флоте. Основао је руску колонију на Каспијском језеру у Персији.

У руској служби

Марко Војновић је рођен око 1750. године у Херцег Новом од оца Ивана Војновића.1) У Херцег Новом је провео младост и бавио се поморством.2) Руска царица Катарина Велика је почела да обнавља руску флоту, која се почела да подузима акције против Турака на Средоземном мору у време Руско-турског рата (1768—1774). У то време 1770. Марко Војновић се пријавио као добровољац у Петрограду, одакле је руска Балтичка флота отпловила на Средоземно море.3) Био је најпре поручник на броду Свети Георгије Победоносац.4) Руска флота је оперисала са базом на острву Парос. Војновићу је зиме 1771. поверена команда над бродом Ауза са 12 топова.5) Веома брзо он је заробио двадесетак турских бродова са храном, дуваном и муницијом.6) Унапређен је у лајтнанта.7)

Потапа много турских бродова

Успешном поморцу Војновићу поверили су онда 1771. да заповеда бродом Слава.8) Његова фрегата била је под командом грофа Алексеја Григоријевича Орлова.9) Истакао се приликом опсвајања тврђаве у луци Митилена на Лезбосу, када је са својим бокељским морнарима 2. новембра 1771. први истакао руску царску заставу на турски ратни брод.10) Запленио је маја 1772. више турских и грчких бродова, који су кријумчарили робу. У Дарданелима и Егејском мору запленио је три и запалио десет турских бродова.11) Одликован је Орденом светог Георгија 4. степена. Учествовао је у бици у Патраском заливу новембра 1772, када је турска улцињска флота покушала да уништи руску поморску базу на Паросу.12) Истакао се са својом фрегатом Слава у тој великој поморској бици, у којој је руска флота победила и уништила улцињску флоту.13) Током 1773. учествовао је у поморским сукобима крај обала Турске и приликом опсаде и освајања Бејрута.14)

Командант каспијске флоте

Након окончања рата 1774. руска флота се вратила у Петроград, па је Војновић унапређен у чин капетана корвете.15) Од 1778. до 1781. био је капетан личнога брода царице Катарине Велике.16) У Казану се у то време градила каспијска флота. Иако се очекивало да команду каспијске флоте преузме генерал Суворов, по Потемкиновом наређењу Марко Војновић је 1781. постављен за команданта каспијске флоте.17) Из Астрахана је кренуо са три фрегате и три брода према источним обалама Каспијског језера, где је требао да створи базу за продор руске трговине.18) Нашли су погодну луку са довољно воде, а у залеђу су били перзијски градови Астрабад (Горган) и Сари.19) Било је то на територији, коју су раније за време Петра Великога Персијанци били уступили Русији.20) Војновић се ту учврстио користећи се дипломатијом и раздором између више претендената на перзијски трон.21) Изградио је луку у астрабадском заливу, а над заливом је крајем 1781. успоставио фортификацију, касарну са 18 топова, болницу и магацине.22) Циљ руске колоније је био да развија трговину са Индијом.23) Та руска колонија опстала је све до 1921, када су након Октобарске револуције бољшевици ту територију предали Персији.24) По повратку у Петроград царица га је 1782. унапредила и поклонила му прстен.25)

Командант црноморске флоте

Крим је 1783. присаједињен Русији и одмах након тога Катарина Велика је одлучила да оснује Црноморску флоту.26) Војновић је најпре био постављен за команданта Слава Катарине, првога црноморског брода.27) Постављен је 1786. за команданта црноморске флоте у Севастопољу.28) Царица Катарина Велика заједно са аустријским царем Јозефом Другим посетила је 1787. године Крим, да види колико је под Потемкиновим руководством напредовала изградња црноморске флоте. Црноморска флота у то време имала је већ 3 бојна брода, 12 фрегата и 25 бродова.29) Одмах након царичине посете Војновић је 1787. унапређен у чин контраадмирала.30) Турци су били узнемирени због црноморске флоте и кримске посете, па су започели инциденте око Крима, што се претворило у Руско-турски рат (1787—1791).

Победе у руско-турском рату

Војновић је са црноморском флотом победио надмоћнију турску флоту, која је имала 15 бојних бродова, осам фрегата и 20 мањих бродова.31) Победио је 14. јула 1788. турску флоту у поморској бици код Фидониса недалеко од ушћа Дунава.32) Том битком, која је представљала ватрено крштење црноморске флоте, задивио је руску царицу, јер је победио много већу турску флоту.33) Међутим одлучујуће битке руско-турског рата водиле су се ипак на копну. Истакао се и у поморској бици код Змијских острва, када је разбио турску флоту.34) Потемкин је ипак сматрао да Војновић није био довољно предузимљив и смео, па га је сменио и команду над флотом поверио Фјодору Фјодоровичу Ушакову.35) Након смене тражио је да га отпусте из службе, па је онда пет година провео у Трсту, али опет је реактивиран 1796, када је постављен за начелника бродоградилишта на Дњепру.36)37) Унапређен је 1797. у чин вицеадмирала и постављен за члана црноморског адмиралитета.38) Унапређен је 1801. у чин адмирала.39) Неколико година био је управник црноморског морнаричког училишта, а једно време је био руски посланик у Персији.40) Дао је оставку 1805. и отишао је у пензију. Умро је 1807. у Витепску.

Литература


Marko Vojnovic

1) , 2) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 21) , 22) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 34) , 35) , 36) , 38) , 39) , 40)
Д. Мартиновић, 2003.
4) , 5) , 6) , 7) , 20) , 23) , 24) , 33) , 37)
МИ
марко_војновић.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/04 08:29