Марко Краљевић избавља бега Костадина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Пјесма описује испрва лов бега Костадина и краљевића Марка. Након лова Костадин хоће да иде пити вино у Кратово, али му Марко вели да се окане тога, јер ће га Турци ухватити. Костадин иде сам да пије. Када се Костадин напио, напада Мару Кратовљанку са намјером да је обљуби. Турци га баце у тамницу гдје чека погубљење и пише Марку да му помогне. Марко долази и вади га испод вјешала у задњи час.

0001    Лов ловио Краљевићу Марко,

0002    Шњим ловио беже Костадине;

0003    Лов ловише, по гори одише,

0004    Па од лова ништа уловили,

0005    Већ се белу двору повратили.

0006    Кад су били прам’ Кратова мала,

0007    Прам’ лијепе Маре Кратовљанке,

0008    Ал’ беседи беже Костадине:

0009    ”Побратиме, Краљевићу Марко,

0010    Та ајдемо у Кратово мало

0011    Да се мало напијемо вина!”

0012    Њему вели Краљевићу Марко:

0013    ”Ајде, брате, да двору идемо,

0014    Јели ће нас уватити Турци!”

0015    Ал’ то беже ништа и не слуша,

0016    Већ отиде у Кратово мало,

0017    Па заиска једну купу вина,

0018    Донесе му Мара Кратовљанка.

0019    Ал’ кад попи беже Костадине,

0020    Он заиска другу купу вина,

0021    Па се маша Мари под гроце.

0022    Ал’ повика Мара Кратовљанка:

0023    ”Ајт’ на ноге, Турци Кратовчани,

0024    Обљуби ме беже Костадине,

0025    Обљуби ме беже и нагрди!”

0026    Пођипаше Турци Кратовчани,

0027    Уватише бега Костадина,

0028    Бацише га на дно у тавницу;

0029    Па му мало рока оставили,

0030    Од суботе сутра до недеље,

0031    Па га сутра веле обесити,

0032    Да обесе на нова вешала-

0033    Књигу пише беже Костадине,

0034    Књигу пише доле у тавници,

0035    Па је шаље Краљевићу Марку,

0036    У књиги му овако беседи:

0037    ”Побратиме, Краљевићу Марко,

0038    Та мене су уватили Турци,

0039    Бацили ме на дно у тавницу;

0040    Мало су ми рока оставили,

0041    Од суботе сутра до недеље,

0042    Па ме сутра веле да обесе,

0043    Да обесе на нова вешала!”

0044    Кад ујутру данак освануо

0045    И јарко је огрануло сунце,

0046    Марко седла коња шаренога,

0047    Па он седа Шарцу у слемена,

0048    Право иде под нова вешала;

0049    Шарца веже за нова вешала,

0050    Он прилеже у зелену траву.

0051    Кад понеше Турци Кратовчани,

0052    Кад понеше бега на вешала,

0053    Ал’ беседи беже Костадине:

0054    ”Ој вешала, вечна кућо моја,

0055    Да је знао беже Костадине

0056    Да ћете му вечна кућа бити,

0057    Та све би вас позлатио златом,

0058    А одозго сребром искитио!”

0059    Ал’ беседе Турци Кратовчани:

0060    ”Ево Шарца, али Марка нема!”

0061    Једни веле: ”Ајде да идемо!”

0062    Други веле: ”Ајд’ да не идемо!”

0063    Па однеше бега под вешала

0064    И дигоше њега на вешала.

0065    Он погледа у зелену траву,

0066    Макну брком беже Костадине,

0067    Ђипи Марко из зелене траве.

0068    Док је Марко сабљу истргао,

0069    Сви су Турци намах поцркали.

0070    Па узеде бега Костадина,

0071    Одведе га двору бијеломе,

0072    Своме двору здраво и весело.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic izbavlja bega Kostadina