Марко Краљевић и Алил-ага је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Алил-ага изазива Краљевића Марка на двобој. Марко то одбија правдајући се да је болестан, али га Алил-ага стално изазива. Након посјете кадији, договоре се да се одмјере на други начин. Прво избацују стријеле, и Маркова оде знатно даље од Алилове. Марко на крају побјеђује у томе надметању, а ага бојећи се за живот нуди Марку разне ствари. Марко се задовољи са три товара блага, и касније заједно сарађују добро у разним подухватима.

0001    Појездише до два побратима

0002    Преко красна места Цариграда:

0003    Једно јесте Краљевићу Марко,

0004    А друго је беже Костадине.

0005    Та и поче беседити Марко:

0006    „Побратиме, беже Костадине!

0007    „Сад ја идем преко Цариграда,

0008    „Тева м’ која сукобити беда,

0009    »Те ме тева на мејдан зазвати;

0010    „Ја ћу с’ тешко болан учинити

0011    „Од зла бола тешке срдобоље.”

0012    Пак се Марко болан учинио

0013    Без болести, од мудрости тешке,

0014    По добру се Шарцу положио,

0015    На седло се срцем наслонио,

0016    Тако иде преко Цариграда.

0017    Добра копца сукобила Марка,

0018    Сукоби га царев Алил-ага,

0019    И за агом тридест јањичара;

0020    Алил-ага беседио Марку:

0021    „О јуначе, Краљевићу Марко!

0022    „Ајд’ на мејдан, да с’ надстрељујемо,

0023    „Па ако ти Бог и срећа даде,

0024    „Те ти мене данаске надстрелиш,

0025    „На част тебе моји бели двори

0026    „И у двори моје достојање

0027    „И кадуна моја верна љуба;

0028    „Ако ли те данаске надстрелим,

0029    „Не тражим ти ни двора ни љубе,

0030    „Теке што ћу тебе обесити,

0031    „Витеза ти освојити Шарца.”

0032    А беседи Краљевићу Марко:

0033    „Остан’ ме се, Турчине проклети!

0034    „Мене није до стрељања твога,

0035    „Већ ево ме тешка болест нашла,

0036    „Тешка болест, срдобоља љута,

0037    „На коња се држати не могу,

0038    „А камо ли да се надстрељујем!”

0039    Ал’ се Турчин останути не ће,

0040    Вати Марку десни скут доламе,

0041    Трже Марко ножа од појаса,

0042    Те одсече десни скут доламе:

0043    „Иди бедо, аратос те било!”

0044    Ал’ се Турчин останути не ће,

0045    Већ увати леви скут доламе,

0046    Марко трже ножа од појаса,

0047    Те и лева одсијече скута:

0048    „Иди бедо, да те Бог убије!”

0049    Ал’ се Турчин останути не ће,

0050    Већ увати Шарца за вођице,

0051    Десном руком за вођице Шарца,

0052    Левом руком Марка за недарца.

0053    Плану Марко, како ватра жива,

0054    Исправи се на Шарцу витезу,

0055    Добро Шарцу дизген потегао,

0056    Игра Шарац, како и помаман,

0057    И прескаче коње и јунаке;

0058    Пак дозива бега Костадина:

0059    „Побратиме, беже Костадине!

0060    „Иди, брате, безистену моме,

0061    „Донеси ми стрелу Татаранку,

0062    „У којој је стрели Татаранки

0063    „Девет бели соколови пера;

0064    „А ја идем с агом на кадију,

0065    „На мешћеми да нам синџилати;

0066    „Да међ’ нама после није кавге.”

0067    Тад’ се беже безистену врати,

0068    Оде Марко с агом на кадију,

0069    Како иде царев Алил-ага,

0070    Папуч’ скиде, седе код кадије,

0071    Па извади дванаест дуката,

0072    Те кадији меће под колено:

0073    „Ефендија, ето ти дуката,

0074    „Не дај Марку правог синџилата.”

0075    Али Марко Турски разабрао,

0076    А у Марка не има дуката,

0077    Већ буздован меће преко крила:

0078    „Чујеш ли ме, ефенти-кадија!

0079    „Дај ти мене правог синџилата,

0080    „Јер видиш ли шестопер позлаћен,

0081    „Ако т’ одем ударати њиме,

0082    „Не ће тебе мелем требовати,

0083    „Мешћему ћеш и заборавити

0084    „А дукате ни видети не ћеш.”

0085    Ефендију попаде грозница

0086    Гледајући шестопер позлаћен,

0087    Синџилати, а дркћу му руке.

0088    Кад пођоше на мејдан јуначки,

0089    За агом је тридест јањичара,

0090    А за Марком не иде никога,

0091    До Некол’ко Грка и Бугара.

0092    Кад дођоше на мејдан јуначки,

0093    А беседи царев Алил-ага:

0094    „Делибаша, ајде мећи стреле;

0095    „Ти се валиш, да си добар јунак,

0096    „И валиш се цару на дивану,

0097    „Да застрелиш орла крстатога,

0098    „Крсташ’ орла, што води облаке.”

0099    Беседи му Краљевићу Марко:

0100    „Ја, Турчине, ја сам добар јунак,

0101    „Али ти си од мене старији,

0102    „Јер је ваше господство и царство,

0103    „Твој је мејдан старији од мога,

0104    „Јер си мене на мејдан зазвао;

0105    „Већ, Турчине, ајде мећи стреле.”

0106    Метну Турчин прву белу стрелу,

0107    Стрелу метну, пак мери аршином,

0108    Престријели сто двадест аршина;

0109    Метну Марко прву белу стрелу,

0110    Престријели две стотин’ аршина.

0111    Метну Турчин другу белу стрелу;

0112    Престријели три стотин’ аршина;

0113    Метну Марко другу белу стрелу,

0114    Престријели пет стотин’ аршина;

0115    Метну Турчин трећу белу стрелу,

0116    Престријели шест стотин’ аршина;

0117    У том Марку и Костадин дође

0118    И донесе стрелу Татаранку,

0119    У којој је стрели Татаранки

0120    Девет бели соколови пера;

0121    Метну Марко стрелу Татаранку,

0122    Оде стрела у пра и у маглу,

0123    Очима се не да прегледати,

0124    А камо ли премерит’ аршином!

0125    Стаде Турчин сузе просипати,

0126    Стаде Марка Богом братимити:

0127    „Богом брате, Краљевићу Марко!

0128    „Вишњим Богом и светим Јованом

0129    „По убаву закону вашему!

0130    „На част тебе моји бели двори,

0131    „И кадуна моја верна љуба,

0132    „Тек ме немој, брате, обесити!”

0133    А беседи Краљевићу Марко:

0134    „О Турчине, жив’ те Бог убио!

0135    „Буд ме братиш, што ми жену дајеш?

0136    „Мене твоја жена не требује,

0137    „У нас није, кано у Турака,

0138    „Снашица је, кано и сестрица;

0139    „Ја на дому имам љубу верну,

0140    „Племениту Јелицу госпођу;

0141    „А све би ти, брате, опростио,

0142    „Али си ми издро доламу,

0143    „Већ дај мене три товара блага,

0144    „Да искрпим на долами скуте.”

0145    Скочи Турчин радо и весело,

0146    Грли, љуби Краљевића Марка,

0147    Одведе га двору господскоме,

0148    Те га части за три бела дана,

0149    Даде њему три товара блага,

0150    Снаа када кошуљу са златом,

0151    Уз кошуљу срмајли мараму;

0152    Још му даде триста пратилаца,

0153    Отпрати га двору господскоме.

0154    И после су време живовали,

0155    Светлу цару чували крајину:

0156    Гди се годе крајина узбија,

0157    Узбија је Алил-ага с Марком;

0158    Гди се годе градови узимљу,

0159    Узимље и Алил-ага с Марком.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Marko Kraljevic i Alil-aga