Марко Краљевић и Миња Костуранин је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Три ти гласа допанули храбру Марку Краљевићу,

0002    Краљевићу Марку.

0003    Први глас му допаде од краља од угарскога:

0004    Да га пође вјенчати краљицом, славном госпођом,

0005    Краља угарскога.

0006    Други глас му допаде од Јанка од војеводе:

0007    Да му иде крстити од срдачца младо чедо,

0008    Угрин Војевода.

0009    Трећи глас му допаде од цара од честитога:

0010    ”Дођи, слуго, до мене, ере ми си од потребе,

0011    Краљевићу Марко!

0012    Ере ћемо војевати л’јепом арапском земљом,

0013    Да ми носиш алабарјак пред мојоме дружиноме,

0014    Краљевићу Марко!”

0015    Како ми су гласови Краљевићу допанули,

0016    Поће ти ми храбар јунак старој мајци говорити,

0017    Старици госпођи:

0018    ”Данас ми су, госпође, три гласа допанули:

0019    Први глас ми допаде од краља од угарскога,

0020    Старице госпође!

0021    Да га идем вјенчати краљицом, славном госпођом.

0022    Други глас ми допаде од Јанка од војеводе,

0023    Старице госпође!

0024    Да му идем крстити од срдачца младо чедо.

0025    Трећи глас ми допаде од цара од честитога,

0026    Св’јетла господара:

0027    ” ”Дођи, слуго, до мене, ере си ми од потребе,

0028    Ере ми ћу војевати л’јепом арапском земљицом,

0029    Слуго, добро моје!” ”

0030    Да му носим алабарјак прид његовоме дружиноме.”

0031    Али узе стара мајка сину Марку говорити,

0032    Старица госпођа:

0033    ”Пођи, сину, неборе у те цркве свете Петке,

0034    Тер ми вјенча’ њега краља с краљицом, славном госпођом,

0035    Краља угарскога.

0036    И крсти му њему Јанку од срдачца младо чедо,

0037    Пак ми пођи, мој сину, у цара у честитога,

0038    Сину, добро моје!”

0039    Како бјеше мајка рекла, тако Марко и учини.

0040    Тамо пође Краљевић у те цркве свете Петке,

0041    Краљевићу Марко,

0042    Тере краља вјенча с краљицом, славном госпођом.

0043    И крстио њему Јанку од срдачца младо чедо,

0044    Угрину војводи.

0045    Пак ти пође он Краљевић у цара у честитога.

0046    Кад је дошо храбри Марко у славноме у Цариграду,

0047    Краљевићу Марко,

0048    Стаде ти ми храбри Марко силну цару говорити:

0049    ”Што си по ме пошиљо, што ти сам од потребе,

0050    Св’јетли господару?”

0051    Поче ти му, њему Марку, цар честити говорити:

0052    ”Ја сам по те пошиљао, ере ми је од потребе,

0053    Краљевићу Марко,

0054    Ер ти оћу војевати л’јепом арапском земљицом,

0055    Да ми носиш алабарјак прид мојоме дружиноме,

0056    Слуго, добро моје!”

0057    Тамо пође војевати л’јепом арапском земљицом.

0058    Они ми су војевали на понахно три године,

0059    Турци витезови.

0060    Када ми се довршила она трећа годиница,

0061    Гласи ми су допанули, храбри Марко Краљевићу,

0062    Краљевићу Марко,

0063    Ере му је Миња Костуранин б’јеле дворе поробио,

0064    Б’јеле дворе поробио, живијем их огњем опалио,

0065    Краљевићу Марко!

0066    И њему је повео стару мајку и љубовцу.

0067    Али узе цар честити њему Марку говорити,

0068    Земаљски господар:

0069    ”Што си, Марко, у образу, неборе побл’једио?”

0070    Али узе храбри Марко св’јетлу цару говорити,

0071    Краљевићу Марко:

0072    ”Како не ћу, господару, у образу побл’једјети?

0073    Јер је мени Миња Костуранин б’јеле дворе попалио,

0074    Господару драги!

0075    И мени је б’јеле дворе живијем огњем опалио,

0076    И мени је повео стару мајку и љубовцу,

0077    Господару драги!

0078    Нег оћ ли ме ти светити, али ћу се сам осветит?”

0079    Али узе цар честити њему Марку говорити,

0080    Краљевићу Марку:

0081    ”Јоште, слуго, војуј са мном и четврту годиницу,

0082    Пак ми те ћу ја, слуго, простити и благосовити,

0083    Слуго, добро моје!

0084    И теби ћу подати моје добре витезове.”

0085    Али узе он Марко господару говорити,

0086    Краљевићу Марко:

0087    ”Ни ћу твојега проста ни твојега благосова,

0088    Нити ми ћу, господару, добријех твојијех витезова,

0089    Мој честити царе!

0090    Него ћу се сам светити својом Марковом десницом.”

0091    Тамо пође он Марко у лијепу свету гору,

0092    Краљевићу Марко,

0093    У лијепу свету гору, у лијепе манаст’јере.

0094    Он ти ми се обуче прецрнијем калуђером,

0095    Краљевићу Марко,

0096    Под мантију припаса ту Маркову бритку сабљу,

0097    Пак ми тамо одјезди у ту маџарску земљицу,

0098    Краљевићу Марко,

0099    У ту маџарску земљицу на дворове војводине.

0100    Добар данак називаше у војводе маџарскога,

0101    Краљевићу Марко.

0102    Прид дворове ишетала тај Маркова драга љуби:

0103    ”Бог дај тебе, калуђере, и теби ми добро јутро,

0104    Црни калуђере!”

0105    Али узе млад калуђер тој невјести говорити:

0106    ”Ево ме је пристигнула та лијепа мркла ноћца,

0107    Гиздава невјесто!

0108    Пристигнула мркла ноћца, оставио био данак.

0109    Нег могу ли ја овди мрклу ноћцу ноћевати,

0110    Гиздава невјесто?”

0111    Али узе невјеста господару говорити:

0112    ”Ево је дошо на врата један прецрни калуђер,

0113    Драги господару!

0114    Може ли ми овдјена мрклу нојцу ноћевати?”

0115    Али узе војвода тој невјести говорити,

0116    Младој робињици:

0117    ”Чини њему, невјесто, да устане у дворове.”

0118    Али узе невјеста калуђеру говорити,

0119    Млада робињица:

0120    ”Ушета’ ми, калуђере, у дворове војеводине.”

0121    Ушета ми калуђере у дворове војеводине,

0122    Црни калуђере.

0123    Сједоше ми испијати то црвено хладно винце.

0124    Вино ти им служаше Маркова гиздава љубовца,

0125    Гиздава невјеста.

0126    На калуђера замјерила тај Маркови б’јели кожух,

0127    Тер ми узе невјеста калуђеру говорити,

0128    Црну калуђеру:

0129    ”Тако ми те не убио, калуђеру, Бог велики!

0130    Откуд ти је допануо тај Маркови б’јели кожух,

0131    Црни калуђере!

0132    Тај Маркови бијели кожух и Маркови брзи коњиц?”

0133    Али узе калуђер тој невјести говорити,

0134    Младој робињици:

0135    ”Болан ми Марко дође у нашему монастиру,

0136    И он ми је приминуо у нашему монастиру

0137    Краљевићу Марко,

0138    И он ми је оставио тај Марков бијели кожух,

0139    Тај Марков бијели кожух и Маркова брза коња,

0140    Краљевићу Марко.”

0141    Како ми је невјеста те ријечи разумјела,

0142    Сузе ти је пролила низ господски бијели образ,

0143    Гиздава невјеста;

0144    Уз образ је удари тај маџарски војевода.

0145    У Марка ти припукну то јуначко живо срце,

0146    Доброга јунака,

0147    Испод мантије потрже ту јуначку бритку сабљу.

0148    Главицу ти осијече маџарском војеводи,

0149    Турчину јунаку.

0150    Пак ми њему покупи то његово пусто благо.

0151    Напокоњ му бијеле дворе живијем огњем попалио,

0152    Турчину јунаку.

0153    Здраво Марко изјезди из лијепе маџарске земље.

0154    Ово ми је тада било, а сада се споминујем,

0155    Мој видовни Боже,

0156    Ти ми, Боже, успомени и на моје добро здравље!

0001    Обједује Краљевићу Марко

0002    И ш њиме је стара мати своја.

0003    У то Марку двије књиге дошле:

0004    Једна му је цара честитога,

0005    Друга му је Костуранин-Михне.

0006    Када их је пролегао Марко,

0007    Љуто ти ми уздахнуо бјеше.

0008    Говори му стара мати своја:

0009    ”Откле ти су танке књиге, синко?

0010    И прије ти су књиге доходиле,

0011    Али на ње н’јеси уздисао.”

0012    Тада Марко мајци одговара:

0013    ”Једна ми је цара великога,

0014    Овако ми у њој напишује:

0015    ” ”Дођи мене ти дворити, Марко!

0016    Ере мислим поћи на Арапе;

0017    Учин’ ћу те ја пашом прид војском.” ”

0018    Друга ми је Костуранин-Михне

0019    И ово ми у њој напишује:

0020    ” ”Ово ми су гласи допаднули,

0021    Да ћеш отит дворит цара, Марко!

0022    Ако пођеш дворит цара, Марко,

0023    Имам теби опалити дворе

0024    И одвестит љуби за робињу.” ”

0025    Зато што ћу учинити мајко?”

0026    На то њему одговара мајка:

0027    ”Пођи, синко, дворит св’јетла цара,

0028    Ако т’ Михна и опали дворе,

0029    Цар ће теби друге оградити.”

0030    И он пође дворит св’јетла цара

0031    И посла га с војском на Арапе.

0032    Добра му је срећа прискочила,

0033    Ер је Марко добио Арапе.

0034    И када се вратише с Арапа,

0035    Сусретоше до два мала дрва:

0036    Једно дрво б’јели барјак носи,

0037    Друго дрво црни барјак носи.

0038    Које дрво б’јели барјак носи,

0039    На муштулук цару честитому,

0040    Да му је Марко добио Арапе.

0041    Које дрво црни барјак носи,

0042    Носи кадер Марку Краљевићу,

0043    Да му је Михна опалио дворе

0044    И одвео љуби за робињу.

0045    Поче цвилит Краљевићу Марко.

0046    Говори му он честити царе:

0047    ”Што ми цвилиш, слуго Краљевићу?”

0048    Али њему Марко одговара:

0049    ”Невоља ми је, драги господару!

0050    Михна ми је опалио дворе

0051    И одвео љуби за робињу.”

0052    На то њему царе одговара:

0053    ”Немој цвилит, Краљевићу Марко!

0054    Дат ћу теби велике хараче

0055    Од мојега б’јела Цариграда,

0056    Арменије и Караменије,

0057    И од л’јепе земље Каравлашке,

0058    Арбаније до б’јела Камена,

0059    То ћеш опе ти заградит дворе,

0060    А у мене је доста робињица,

0061    Хоћу тебе оженити љепшом.”

0062    Али цару Марко одговара:

0063    ”Што ће мени велици харачи?

0064    То су тешке сузе сиромашке.

0065    Што ли ми ће твоје робињице,

0066    Када мени закон не доноси,

0067    Да се могу оженити другом,

0068    Докле ми је прва у животу?

0069    Нег те молим, царе господару!

0070    Да’ ми мени триста јањичара

0071    И пред њима побратима мога,

0072    Којино је јањичарски ага.

0073    Поћ ћу узет тврда Костур-града.”

0074    Али њему царе говораше:

0075    ”Муч не лудуј, Краљевићу Марко!

0076    Под њиме сам стао три године,

0077    Не могох му ни видјети врата,

0078    Нег ли узет тврда Костур-града.”

0079    Опет цару Марко говораше:

0080    ”Дај ми, царе, триста јањичара,

0081    Ја ћу узет тврда Костур-града.”

0082    Од мање се цару не могаше,

0083    Нег му даде триста јањичара.

0084    Кад се Марко ш њима упутио,

0085    Побратиму свому говорио:

0086    ”Могу ли се у вас поуздати,

0087    Да чините, што вам будем р’ијети?

0088    Обуците влашке бјелачине,

0089    Под бјелаче корде припашите,

0090    А у руке оштре косјериће.

0091    И пођите ка Костуру граду

0092    И онђере надницу иштите.

0093    Годите се, ма не погађа’те,

0094    Сваки ишти на дан дукат златан.

0095    Гонит вас ће врли Костурани,

0096    А ви њима л’јепо говорите,

0097    ” ”Мајстор нам се Баша поболио

0098    Зато вам га отит не можемо,

0099    А у Костуру није калуђера,

0100    Нег у Михне тест’јер испита’те,

0101    Да пођете до у Свету Гору

0102    Довестити оца калуђера,

0103    Ки ће мајстор-Башу самирити,

0104    Наћ ћете ме ви у Светој Гори!” ”

0105    Како је реко, тако су учинили,

0106    И у Михне тест’јер испиташе,

0107    Да отиду до у Свету Гору,

0108    Довестити црна калуђера.

0109    Туј нађоше Марка Краљевића,

0110    Чудну ти је доламу скројио:

0111    Три аршина око коња пала.

0112    Л’јепо ти му име надједоше,

0113    Л’јепо име старац Мердарине.

0114    И пођоше ка Костуру граду.

0115    Мајстор им је Башу самирио,

0116    А пака је њима говорио:

0117    ”Поћ ћу амо у Михне на дворе,

0118    Једа мени што за душу даде!”

0119    И отиде у Михне на дворе.

0120    Видјела га љуби Краљевића,

0121    Тер је Михни она говорила:

0122    ”За двором ти је црни калуђере.”

0123    Скочило је тридес Костурана,

0124    Да га приме с врана коња свога,

0125    Ал калуђер њима говораше:

0126    ”Не тич’те ме, мила дјети моја!

0127    Ер ме јадно њешто кости боле

0128    Јашућ пуста коња Краљевића.”

0129    У б’јеле га дворе уведоше,

0130    За трпезу л’јепо поставише.

0131    Поче цвилит љуби Краљевића,

0132    Али јој Михна даде заушницу:

0133    ”Што ме кобиш, искобила главу!” ”

0134    ” ”Не кобим те, драги господару!

0135    Него познам коња Краљевића,

0136    Не знам, ком је смрти погинуо.” ”

0137    Тада Михна вели калуђеру:

0138    ”Откуда ти коњиц Краљевића?”

0139    Ал калуђер Михни одговара:

0140    ”Марко је био с царом на Арапим,

0141    Арапи га изранише љуто.

0142    Сусретох га зеленом планином,

0143    Ту сам јадна Марка самирио.

0144    За душу ми је коња оставио

0145    И буздохан у седлу од коња,

0146    И његово копје од мејдана,

0147    И његову демишкију корду.

0148    Сретоше ме охоли Латини,

0149    Под силу ми корду уграбише.

0150    Јоштера су мени говорили:

0151    ” ”Што ће теби корда, калуђере?” ”

0152    Када га је Михна разумио,

0153    Тад дозивље љуби Краљевића:

0154    ”На ти ове кључе од сандука,

0155    Пођ донеси сто дуката златних

0156    Тер их пода’ оцу калуђеру

0157    За муштулук Краљевића Марка.”

0158    А када се Марко понапио,

0159    Тадар вели Костуранин-Михни:

0160    ”Је ли тест’јер, Михна господару!

0161    Да поиграм лако калуђерски,

0162    Што сам јоштер ђаком научио?”

0163    Али њему Михна одговара:

0164    ”Тест’јер ти је, црни калуђере!”

0165    Поче играт лако калуђерски,

0166    Ал пенџери из темеља крећу.

0167    Говорило тридес Костурана:

0168    ”Чудна ти је лака игра ова,

0169    Кад се пенџери из темеља крећу!”

0170    Говорио Костуранин Михна:

0171    ”Калуђере, да те бор убије!

0172    Зашто на те мантију обуче?

0173    Голем ти би био у теби јунак,

0174    Како да је други Краљевићу.”

0175    На то њему Марко одговара:

0176    ”Реко си је Костуранин-Михне!

0177    Ово теби Краљевићу Марка!

0178    Него стави ти на сабљу руку,

0179    Да не речеш, да ти је пријевара.”

0180    Када га је Михна разумио,

0181    Пође узет своју оштру корду.

0182    Када Марко Михну удараше,

0183    Испод корде живи огањ скаче.

0184    Куда Михна Марка удараше,

0185    Свуда црна крвца протјецаше.

0186    Ал долеће од планина вила,

0187    Тере сједе Марку на рамена

0188    И она му поче говорити:

0189    ”А не знаш ли, Краљевићу Марко!

0190    Да је Михна каменит до паса?

0191    Нег се хити Михни брзијех нога.”

0192    Када је Марко вилу разумио,

0193    Он се хити Михни брзијех нога,

0194    Подс’јече му ноге под кољена.

0195    Рањен паде Михна на земљицу,

0196    А пак му је одјсекао главу,

0197    Пак пос’јече тридес Костурана,

0198    Огњем Михни опалио дворе.

0199    Тако узе тврда Костур-града.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Marko Kraljevic i Minja Kosturanin