Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_и_филип_драгиловић

Марко Краљевић и Филип Драгиловић

Марко Краљевић и Филип Драгиловић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пије Краљевићу Марко

0002    И са шњиме Балашу Маџару,

0003    И мед њима Филип Драгиловић,

0004    Вино пију три велика бана

0005    У Будиму граду на капији.

0006    Код свакога великога бана

0007    По дванаест млади капетана,

0008    Код свакога српског капетана

0009    По тридесет и три војводе.

0010    Пак се фали Филип Драгиловић:

0011    ”До саде сам Филип погубио

0012    Седамдесет млади мартоноша

0013    И Николу, баш матолозбашу,

0014    И сваком сам роба заробио.

0015    Што сам красна роба заробио,

0016    Милу сестру Николе војводе –

0017    Да се Филип оженио нисам,

0018    Узео би да ми буде љуба

0019    У Будиму код моје госпође!

0020    И још ми се вади сабља бритка

0021    На три младе српске војеводе –

0022    На Милоша и на Рељу малог

0023    И на никог у Прилипу Марка!”

0024    Ту се деси Балаш Маџарина,

0025    Добро слуша Балаш Маџарина

0026    Што се вали вољени Филипе,

0027    Па одведе барну на налбанту,

0028    Па се диже од Будима града,

0029    Маџарском се земљом подигао,

0030    Док се турске земље преватио,

0031    Пети данак у Прилипа дође.

0032    Теке Марко сјео на ужину,

0033    Удри јасан таланбас пред двором.

0034    А беседи Краљевићу Марко:

0035    ”Јевросима, моја мила мајко,

0036    Какав ј’ оно таланбас пред двором?

0037    Рекао би, моја мила мајко,

0038    По гласу је побратима мога,

0039    Побратима Балаш-Маџарина,

0040    Чини ми се од б’јела Будима –

0041    Које би га ту силе донеле?”

0042    Па ишета пред бијеле дворе,

0043    Па погледа Балаш-Маџарина,

0044    Царскије се лицем целиваше

0045    И десницом руком руковаше,

0046    Ушеташе у бијеле дворе,

0047    Па сједоше за трпезу златну,

0048    Па сједоше пити вино ладно.

0049    Пише вино три бијела дана,

0050    Кад четврти данак освануо,

0051    Ал’ бесједи Балаш Маџарина:

0052    ”Побратиме, Краљевићу Марко,

0053    Ево има већ три б’јела дана

0054    Како сам ти у дворе доша’,

0055    Па не питаш, а ја ти не кажем!”

0056    А смеје се Краљевићу Марко:

0057    ”Побратиме, Балаш-Маџарине,

0058    Разуман си и сам ћеш казати!”

0059    И онда му поче бесједити:

0060    ”Побратиме, Краљевићу Марко,

0061    Дошао сам и донео гласа

0062    Из Будима у града Прилипа –

0063    Вино пију три велика бана

0064    У Будиму граду на капији;

0065    Код свакога великога бана

0066    По дванаест млади капетана;

0067    Код свакога тога капетана

0068    По тридесет и три војеводе,

0069    И међ’ њима Филип Драгиловић.

0070    Пак се вали Филип Дргиловић:

0071    ’Ој, војводе, бојни копљеници,

0072    До сада сам јунак погубио

0073    Седамдесет млади мартоноша

0074    И сваком сам роба заробио,

0075    Коме љубу, коме ли сестрицу,

0076    И Николу, баш мартолозбашу,

0077    И њему сам роба заробио –

0078    Каква ј’ красна госпођа девојка,

0079    Да се Филим нисам оженио,

0080    Узео би да ми буде љуба,

0081    Већ робује код моје Маџарке!

0082    И још ми се вади сабља бритка

0083    На три младе српске војеводе –

0084    На Милоша и на Рељу малог

0085    И на никог у Прилипу Марка!

0086    Отићи ћу Николи налбанти,

0087    Потковаћу барну великога,

0088    Отићи ћу у града Прилипа

0089    До дворова Краљевића Марка,

0090    Б’јеле ћу му дворе поробити

0091    И жива ћу уватити Марка

0092    Стару ћу му погазити мајку

0093    И Јелицу љубу заробити,

0094    Нек’ робује у Будиму граду,

0095    У Будиму код моје госпође!’ ”

0096    А то Марко једва дочекао

0097    Доке Балаш избеседи речи,

0098    Господски се лицем целиваше:

0099    ”Вала тебе, побратиме стари,

0100    Који си мене донео гласа!”

0101    Одброји му шест товара блага,

0102    Те путнику путнину платише,

0103    Сна га Јела лепо даровала,

0104    Дала м у је кошуљу са златом.

0105    Марко га је лепо испратио,

0106    Пак се натраг у дворе поврати,

0107    Па изведе Шарца од мејдана,

0108    Па оправи и себе и Шарца,

0109    Препасује сабљу оковану

0110    И узима буздован позлаћен,

0111    Лак буздован од дванаест педи,

0112    Оковану сабљу мисиријем,

0113    Која сече дрвље и камење,

0114    Студен камен и студено гвожђе,

0115    На њојзи се ништа не познаје,

0116    Па отиде с Богом путовати.

0117    Јарко га је обасјало сунце

0118    На ћуприји проћ бели Кумана,

0119    На ужину стиже у Београд.

0120    Платно беле бељаре девојке,

0121    Божију им помоћ називао:

0122    ”Божја помоћ, бељаре девојке,

0123    Је ли оџа на подне викао,

0124    Је ли мене ужинати време?”

0125    А беседе бељаре девојке:

0126    ”Да’ Бог добро, делија незнани,

0127    Јесу оџе викале на подне,

0128    Путнику је ужинати време!” –

0129    ”Има л’ овде врло добра вина,

0130    Које б’ вино за менека било?”

0131    А беседе бељаре девојке:

0132    ”Видиш оне високе подруме,

0133    Ондека је Ана крчмарица,

0134    Онда има за путнике вина!”

0135    Кад напита Ану крчамрицу:

0136    ”Божја ти помоћ, млада крчмарице,

0137    Изнес’-дер ми један чабар вина,

0138    Чабар вина од четр’ес ока!”

0139    Ал’ беседи млада крчмарица

0140    И дозива своју другарицу,

0141    Међу собом чабар износили.

0142    Како нагну Краљевићу Марко,

0143    Та у чабру не оста ни капи.

0144    ”Донеси ми други чабар вина

0145    Да напојим Шарца великога!”

0146    Ал’ беседи млада крчамрица:

0147    ”Мили Боже, чуда великога,

0148    Откуд дође једна хала винска!

0149    Одсед’ коња, делијо незнана,

0150    Па пиј вино колико ти драго!”

0151    Одсед’ Марко Шарца великога,

0152    Па наточи други чабар вина,

0153    Те напоји Шару великога,

0154    Пак се маша руком у џепове,

0155    Па извади дванаест дуката:

0156    ”Оди, Ано, да ти вино платим –

0157    Нај ти тебе дванаест дуката!”

0158    А беседи Ана крчмарица:

0159    ”Пођи с Богом, делијо незнана,

0160    Ти толико нис’ попио вино!”

0161    Ал’ је Марко очима простреља:

0162    ”Луда главо, крчмарице млада,

0163    Добро знадем што попијем вина!”

0164    Па уседе Шару од мејдана,

0165    Па отиде на тија Дунава,

0166    Пак дозива Маџар-скелеџију:

0167    ”Превези ме, Маџар-скелеџија,

0168    На јуначку божју вересију,

0169    А ево ти буздованпозлаћен

0170    Док се вратим да ти скелу платим!”

0171    Ал’ беседи Маџар скелеџија:

0172    ”Пођи с Богом, деља незнана,

0173    Од тебе се скела и не плаћа!”

0174    Превезе га Маџар скелеџија;

0175    Носи с Богом буздован позлаћен,

0176    Скелеџију грозница увати

0177    Гледајући буздован позлаћен.

0178    Усед’ Марко Шарца од мејдана,

0179    Пак отиде преко Срема равна,

0180    На вечеру стиже у Крушедо;

0181    Први су га запевали петли

0182    Запевали проћу Манђелоша,

0183    Други су га запевали петли

0184    Баш на Вуки испод Вуковара,

0185    Бела га је зора забелила

0186    И јарко га обасјало сунце

0187    Баш на Драви под градом Осеком;

0188    И он воду Драву пребродио,

0189    Пак отиде у града Будима,

0190    А кад дође у града Будима,

0191    На ужину стиже у Будима.

0192    Платно беле бељаре девојке

0193    И међ’ њима сестра Николина –

0194    Везак везе сестра Николина

0195    Чистим златом, а по чистој свили.

0196    Божију им помоћ називао:

0197    ”Боћја т’ помоћ, госпођо девојко,

0198    Кој’ су двори ваљена Филипа?”

0199    Ал’ беседи сестра Николина:

0200    ”Видиш оне високе чардаке

0201    И на њима срчали пенџери,

0202    Оно с’двори ваљена Филипа,

0203    Ја сам јадна сестра Николина!”

0204    Оде Марко кроз бела Будима

0205    До дворова ваљена Филипа,

0206    А гледа га будимска госпођа.

0207    А кад дође Филипови двору,

0208    Пред двором је Филипова љуба,

0209    На ђерђеву ситан везак везла

0210    Чистим златом а по чистој свили.

0211    У игли јој нестануло злата,

0212    Метну очи, погледа на пенџер

0213    И угледа Краљевића Марка.

0214    Марко јој је божју помоћ назв’о:

0215    ”Божја т’ помоћ, Филипова љубо,

0216    Је ли дома мој побратим Филип?

0217    И зови га да се поздравимо!”

0218    А беседи Филипова љуба:

0219    ”Даље јаши коња, орјатине,

0220    Орјатине, пак орјатски сине –

0221    Ако дође мој господар Филип,

0222    Играће ти по авлији глава!”

0223    Марко Шарцу турски проговара:

0224    ”Попни-де се, Шаро, добро моје,

0225    Попни-де се снаи на чардаке,

0226    Те ти види како снаха везе!”

0227    Шарац с’ попе снаи на чардаке.

0228    Удара га Филипова љуба:

0229    ”Даље јаши коња орјатине –

0230    Ако т’ дође мој господар Филип,

0231    Играће ти по авлији глава!”

0232    А Марко ти поче беседити:

0233    ”Немој ми га, снао, ударати,

0234    Јер је моме Шарцу омилило

0235    Како снаа на ђерђеву везе!”

0236    Пак се сагну Краљевићу Марко,

0237    Тријема је прсти доитио –

0238    Жалосна се трипут преметнула,

0239    Три јој здрава искочише зуба,

0240    Просуше се венци и ђердани.

0241    Купи Марко гроше и ђердане,

0242    На пооду љуби беседио:

0243    ”Остај збогом, Филипова љубо,

0244    И поздрави господара твога

0245    Нека за мном у меану дође

0246    Да ов’ мало сребра попијемо,

0247    Да и њему штете сасма није!”

0248    Па отиде Марко у мејану

0249    До Илије, старог мејанџије.

0250    Седе Марко пити вино ладно,

0251    Па Илији стаде беседити:

0252    ”О, Лијиа, брате мејанџија,

0253    Каде смо се, брате, састанули,

0254    Оди, брате, да се послушамо,

0255    Узми, брате, буздован позлаћен,

0256    Ти однеси младом екмеџији,

0257    Нек’ ми даде леба за ужину!”

0258    Узе јунак буздован позлаћен,

0259    Па он иде младом екмеџији:

0260    ”Нај ти тебе буздован позлаћен,

0261    Послао ти Краљевићу Марко

0262    Да му дадеш леба за ужину!”

0263    Екмеџију грозница увати:

0264    ”Носи леба колико ти драго,

0265    Аратос му и залоге била,

0266    Однес’ Марку леба за ужину!”

0267    Када дође Краљевићу Марку:

0268    ”Ој, Илија, брате мејанџија,

0269    Узми-дедер буздован позлаћен,

0270    Однеси-де младом пишерџији

0271    Нек’ ми даде сан ђаконије!”

0272    А Илија оде пишерџији,

0273    Па му даје буздован у залог:

0274    ”Дај ми, брате, сан ђаконије!”

0275    Пишерџију грозница увати

0276    Гледајући буздован позлаћен:

0277    ”Носи јела колико ти драго!”

0278    Па однесе сана ђаконије.

0279    Седе Марко пити вино ладно,

0280    Поужина и напи се вина,

0281    Па уседе Шарца великога,

0282    Па отиде кроз бела Будима.

0283    Па чуде се будимска господа:

0284    ”Мили Боже, ваљена Филипа,

0285    Он се вали да је добар јунак,

0286    Али ето доброга јунака –

0287    Доиста је из Прилипа Марко!”

0288    Оде Марко под б’јела Будима,

0289    Па узима сестру Николину,

0290    Па је меће за себе на коња,

0291    Три пута је препаса појасом,

0292    А четврти од сабље кајасом,

0293    Па отиде у Прилипа града.

0294    Када Марко у Прилипа дође,

0295    Он изива Јевросиму мајку:

0296    ”Јевросима, госпођо краљице,

0297    Нај ти, мајко, моју посестриму,

0298    Рани, мајко, као сина Марка,

0299    А удоми као чедо своје!”

0300    Ранила је као сина Марка,

0301    Удомила као чедо своје,

0302    Отуд Марко стече пријатеље.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic i Filip Dragilovic

марко_краљевић_и_филип_драгиловић.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:29