Недеља праотаца или Материце код Срба, највећи хришћански празник мајчинства, дан мајки и жена. Слави се у другу недељу пред Божић,¹⁾ четврту недељу божићног поста,²⁾ односно пада у недељу пред Нову годину, а датум празновања је променљив.³⁾ Празнику се највише радују деца, а посвећен је свим женама које воле децу и њима се радују, без обзира на то да ли се ради о њиховој биолошкој деци или не.⁴⁾

У хришћанском-православном календару, односно у српском народном календару, Детињци, Материце и Оци су народни празници, нанизани у предпразништву Христовог рођења, тако да су Материце у средини.⁵⁾ Ови празници иначе, симболизују породичне везе, слогу, међусобно поштовање и помагање, између деце и родитеља, старијих и млађих.⁶⁾ Везивање и одвезивање су симбол везивања за веру и љубав и одвезивања од греха.⁷⁾ Прославаљају како би се укућани зближили и чашћавали. Веома су значајни за децу, која равноправно учествују у празничним обредима.⁸⁾

Вук Стефановић Караџић је у „Етногрфским списима“ забележио како су се жене код деце „откупљивале“ орасима, сувим шљивама и јабукама, док други аутори бележе да се раније празник више славио у вароши, него на селу.⁹⁾ Тог дана обичај је да деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем везују за ноге мајку (матер). Мајка се прави да не зна зашто је везана.¹⁰⁾ Затим јој деца честитају празник, а она им онда подели поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима деца иду од куће до куће и пригодним песмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.¹¹⁾ На тај дан домаћице припремају свечани ручак, на коме се окупља цела породица. На исти начин се везују и све удате жене, које се такође „дреше“ поклонима деци: обично колачима, или неким другим слаткишима.¹²⁾ У неким крајевима обичај је да се на тај дан не ради неки већи посао, жене избегавају да раде послове са иглом, а старије жене су пазе да на тај дан не једу рибу.¹³⁾

Празник се у новије време свечано прославља и при православним храмовима. Жене у договору са свештеником припремају пригодну свечаност са програмом, у коме учествују деца са рецитацијама и песмама, после чега деца везују присутне старије жене, а оне се „дреше“ давањем поклона и припремљених пакетића и др. Негде се организују посете болницама, нарочито на дечијим одељењима, или домовима за незбринуту децу,¹⁴⁾ где се деци носе поклони, што празнику даје прави хришћански смисао.¹⁵⁾

• Милина Ивановић-Баришић, Календарски празници и обичаји у подавалским селима, Обичаји зимског циклуса, уредник Драгана Радојичић, САНУ - Етнографски музеј, Београд, 2007, стр. 58, isbn 867587040X
• Драгана Радојичић, Слике из Бок, Божићни обичаји у Боки Которској, уредник Драгана Радојичић, Етнографски институт САНУ, Београд, 2008, стр. 102, isbn 9788675870463

Materice