Мајстор Манојло је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Изгуби се пашина јабука

0002    У Будиму граду бијеломе.

0003    Пушта паша лакога телала,

0004    Телал виче по Будиму граду,

0005    Да се један за другога јемчи;

0006    За којега јемац не изиде,

0007    Хоће њега паша погубити.

0008    Све се један за другога јемчи,

0009    Све богати те за богатога,

0010    Сиромаси један за другога.

0011    За једнога јемац не изиде,

0012    За јунака мајстора Манојла;

0013    Баш га паша погубит’ хоћаше,

0014    Но побеже мајсторе Манојло:

0015    Он довати пушку по сриједе,

0016    Одметну се горе у планину,

0017    Хајдукова три године дана:

0018    Узаптио државу Будимску,

0019    Свуда друме, куд су скеле ишле:

0020    Нит’ се дава женит’, ни удават’,

0021    Нит’ мирија ка цару да прође,

0022    Ни трговац да тргује с благом,

0023    Нит’ хаџија да иде на ћабу.

0024    А долазе млоге давуџије

0025    У Будиму паше на дивана:

0026    „Аман, пашо! Види ни зулума

0027    „Од курвића мајстора Манојла.

0028    „Ето данас три године дана,

0029    „Како се је курвић одметнуо

0030    „Хајдуковат’ горе по планина,

0031    „Узаптио државу Будимску,

0032    „Све друмове, куд скеле пролазе:

0033    „Нит’ се дава женит’, ни удават’,

0034    „Нит’ мирија царева да прођу,

0035    „Ни трговац да тргује с благом,

0036    „Нит’ хаџија да иде на ћабу.”

0037    Кад то чуо паша од Будима,

0038    Он ми пушта лакога телала,

0039    Виче телал по Будиму белом:

0040    „Јели мајка родила јунака,

0041    „Да увати мајстора Манојла,

0042    „Да доведе паше на дивана;

0043    „Јал’ живога паше да доведе,

0044    „Јал’ од њега да донесе главу?

0045    „Даје паша три товара блага,

0046    „И даће му по санџака свога,

0047    „Те да суди, како паша суди.”

0048    Вика телал по Будиму белом:

0049    Ко би даље, чини се не чуо,

0050    Ко је ближе, к земљи погледује

0051    Како расте трава на завојке,

0052    Како дојке у добре девојке.

0053    Еле нема у Будим јунака,

0054    Да увати мајстора Манојла;

0055    А зачула танана невеста,

0056    Мила кума мајстора Манојла,

0057    Те узимље једно мушко чедо,

0058    Мушко чедо, три године дана,

0059    Три године, и крштено било,

0060    Па одлази паше на дивана:

0061    „Јел’ истина, наш пашо честити!

0062    „Да ћеш дати три товара блага,

0063    „Ко увати мајстора Манојла?”

0064    Ал’ говори паша од Будима:

0065    „Веруј, млада, Бога јединога!

0066    „Шта ја рекнем, порекнути не ћу:

0067    „Ко би мене њега уватио,

0068    „Те довео жива на дивана,

0069    „Јал’ од њега да донесе главу,

0070    „Дао бих му три товара блага,

0071    „И дао бих по санџака мога,

0072    „Те да суди, како ја што судим.”

0073    Превари се танана невеста,

0074    Мила кума мајстора Манојла,

0075    Узе чедо, оде у планину,

0076    Редом виче горе по планина,

0077    По планина, куд Манојла кажу,

0078    По имену кума крштенога:

0079    „Де си куме, мајсторе Манојло?

0080    „Ето данас три године дана,

0081    „Како њијам чедо некрштено,

0082    „Све ја чекам кума крштенога

0083    „Ради Бога и закона свога.”

0084    То дочуо мајсторе Манојло,

0085    И по гласу познавао куму,

0086    Па он сиђе озгор из планине,

0087    Те он нађе своју милу куму,

0088    Узе куме кумче из наруча,

0089    Љуби јунак кумче у наруче,

0090    Њему кума пољубила руку,

0091    По закону и образ и руку,

0092    Па појдоше ка бијеле цркве.

0093    Кад су били белом манастиру,

0094    Изиоди стари игумане

0095    И са шњиме попе свештениче,

0096    Те сретоше мајстора Манојла;

0097    У оба се хајдук благосови,

0098    Обојице пољубио руке,

0099    Они њему пољубише лице.

0100    Па су пред њим отворили цркву,

0101    Најпре уђе стари игумане,

0102    Па за њиме попе свештениче,

0103    Најзад оде мајсторе Манојло

0104    И он носи кумче у наруче;

0105    А проклета кума Манојлова!

0106    Где се кучка натраг поврнула,

0107    И за собом затворила врата,

0108    Па привика што ју глас доноси:

0109    „Овамоте, Турци јаничари!

0110    „Ет’ овамо мајстора Манојла,

0111    „У цркву сам њега затворила.”

0112    Кад то виде мајсторе Манојло,

0113    Он потрже мача зеленога,

0114    Да посече стара игумана,

0115    И онога попа свештеника,

0116    Још хоћаше кумче у наруче,

0117    Ал’ говори стари игумане:

0118    „Немој, брате, ако бога знадеш!

0119    „Ел, тако ми Бога истинога!

0120    „За то, брате, ништа знали несмо.”

0121    Тад’ верова мајсторе Манојло,

0122    Па поврну мача у ножнице,

0123    А потеже тешка буздохана,

0124    Њега диже, а Бога помиње:

0125    „Јаки Боже! Опрости ми греха:

0126    „Хоћу цркве да саломим врата;

0127    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0128    „Те побегнем здраво у планину,

0129    „Боља ћу ја саградити врата,

0130    „Боља врата, од сухога злата!”

0131    У те речи мајсторе Манојло

0132    А врата се отворише сама,

0133    Те искочи мајсторе Манојло,

0134    Разгледује тамо и онамо,

0135    Ал’ пред црквом ниде нико нема,

0136    Сал његова она мила кума,

0137    И она се протурила стеном.

0138    Кад то виде мајсторе Манојло,

0139    Прекрсти се и Бога помену:

0140    „Фала тебе, самостворитељу!”

0141    Па се врну у бијелу цркву,

0142    Те он крсти оно мило кумче,

0143    Крсти кумче и крштено било;

0144    Кумче онде био оставио,

0145    Он изиђе пред бијелу цркву,

0146    Те дарива своју милу куму:

0147    Тура њојзи два дуката жута

0148    На рамена, ка’ све на камена,

0149    Па с’ удара с пете у дупета,

0150    Право оде опет у планину,

0151    Грђи зулум после паше ради.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Majstor Manojlo