Милетина буна, буна која је избила јануара 1835. против кнеза Милоша Обреновића. Циљ буне је био да се ограничи апсолутистичка кнежева власт. Око 6.000 побуњеника предводио је Милета Радојковић. Бројчано надмоћнији побуњеници ушли су без отпора у Крагујевац. Поплашен побуном кнез Милош је био присиљен да прихвати захтеве побуњеника и да сазове народну скупштину која би донела устав. Побуњеници су се након тога разишли, а 15. фебруара 1835. донешен је Сретењски устав, којим је ограничен кнежев апсолутизам.

Према Хатишерифу из 1830. кнез Милош Обреновић је требало да дели власт са Саветом.¹⁾ Кнез Милош је непрекидно избегавао да спроведе то у дело. Истакнути чиновници и значајне народне старешине, који су представљали опозицију Милошу тражили су да се успостави Савет као орган, који би ограничио кнежев апсолутизам.²⁾ Старешинској опозицији постајало је све јасније да кнез избегава да одржи скупштину која би изгласала устав.³⁾ Други важан узрок Милетине буне било је незадовоство народа јер није у потпуности био укинут феудални поредак.⁴⁾ Турски феудализам био је замењен српким полуфеудалним уређењем.

Организатор завере био је Стојан Симић. Срце покрета чинили су Аврам Петронијевић, Милета Радојковић, Ђорђе Протић и Ранко Мајсторовић.⁵⁾ Учествовали су и Алекса Симић, Милосав Славковић Ресавац и Милутин Петровић Ера. Од када су придобили Милету Радојковића септембра 1834. отада почињу припреме за буну.⁶⁾ Кнез Милош је на Спасовској скупштини 1834. обећао да ће сазвати скупштину, која ће доњети устав, али како није имао нацрт устава који би му одговарао одуговлачио је и одлагао.⁷⁾ Кнез је био свестан лошега расположења, па је најпре сазвао скупштину на дан светога Саве 1835, а онда је крајем 1834. одложио скупштину до Сретења.⁸⁾ Та одлагања су ојачала страховање опозиције да ће кнез опет одложити и ту скупштину, а Стојан Симић је чуо од кнеза за такву његову намеру.⁹⁾

Код Стојана Симића су завереници дошли до 12. јануара 1835. на крштење његова сина, а на то славње су позвали и кнегињу Љубицу и Михајла Обреновића.¹⁰⁾ Кнегиња је била упозната са планом да се ограничи кнежева власт. Завереници су се договорили да милом или силом натерају кнеза да прихвати устав и да се укине кулук и обједини порез.¹¹⁾ Одлучено је да ако кнез на Сретењској скупштини одбије њихов захтев да се тада побуне.¹²⁾ Пратиоци кнегиње Љубице су начули нешто, па је кнез Милош натерао Милутина Петровића Еру да исприча шта су се договарали.¹³⁾ Ера је онда обавестио заверенике да је завера проваљена.

Пошто је завера била проваљена завереници су у страху кренули у акцију иако нису извршили припреме. Милетина буна започела је 17. јануара 1835, а вођа буне постао је Милета Радојковић. Милета је као велики сердар расинске области успео да побуни народ и да га поведе на Крагујевац.¹⁴⁾ Јагодина је на тај начин била седиште побуњеника. Око 6.000 побуњеника окупљало се од 17. до 19 јануара у Јагодини.¹⁵⁾ Кренули су увече 19 јануара и 20. јануара су се појавили крај Крагујевца. Кнез је имао неколико дана да се припреми за обрану, али побуњеници су били много већа војна сила од оне коју је кнез могао да мобилише. Кнез Милош се обесхрабрио и отишао је из Пожаревца са намером да напусти Србију, али касније се поколебао и вратио се у Пожаревац.¹⁶⁾

У сусрет побуњеника изашао је кнезу лојалан Тома Вучић Перишић са 150 коњаника.¹⁷⁾ Вучић је пристао да буде посредник између кнеза и побуњеника. Тома Вучић се сложио са умеренијом струјом побуњеника да треба ограничити кнежеву власт, али наглашавао је да треба да се очува кнежево достојанство. Побуњеници су на тај начин у договору на миран начин 20. јануара ушли у Крагујевац.¹⁸⁾ Вође побуњеника сместиле су се у Суд народа српскога. Ту су донели одлуку да сазову скупштину.¹⁹⁾ Преко Суда народа српскога позвали су среске старешине да поведу са собом 100-150 наоружаних људи у Крагујевац.²⁰⁾ Побуњеници су истицали да неће ићи против кнеза или његова иметка и породице.

Побуњеници су са наоружаним народом поставили захтеве:

• да се успостави Савет и да се утврде односи кнеза и Савета
• безбедност живота и имања свих грађана
• висина пореза, који неће сувише оптерећивати народ

Кнез Милош Обреновић је 22. јануара прихватио захтеве побуњеника али је тражио да се побуњеници разиђу и да се све решава на Сретењској скупштини.²¹⁾ Кнежеви изасланици су пред побуњенике изашли са предлогом да се разиђу чим се утаначе појединости око устава, а кнез је обећавао да ће дати устав на Сретењској скупштини.²²⁾ Међу побуњеницима дошло је до неслагања око тога да ли да се то прихвати, јер су се бојали кнежеве освете. Ипак су се сложили да прихвате такав споразум, али да буду спремни да се опет дигну на оружје ако буду изиграни. Побуњеници су након тога напустили Крагујевац.

Кнез Милош је, заплашен буном, одлучио да у Крагујевцу (тадашњој престоници), изда нови устав. Димитрије Давидовић, кнежев секретар, морао је на брзину да састави устав. Сретењским уставом од 15. фебруара 1835. ограничен је владарев апсолутизам и уведена парламентарна монархија. Власт је подељена на законодавну, извршну и судску. Порез се могао повећати само једном годишње, уз сагласност грађана. Дефинисана је неприкосновеност приватне својине и једнакост пред законом.²³⁾ Кнежева права су делимично пренета на Државни савет. Због притиска великих сила, између осталог Турске, Аустрије и Русије, кнез Милош је касније радо ставио Сретењски устав ван снаге.

• Радош Љушић, Кнежевина Србија (1830–1839), Београд, САНУ, 1986.
• Гавриловић Михаило, Милош Обреновић I-III, Београд, 1908, 1909, 1912.
• Владимир Стојанчевић, Милош Обреновић и његово доба, Београд, 1966.
• Ћоровић, Историја Срба

Miletina buna