Милош Обилић
Милош Обилић у боју на Косову, аутор Александар Добрић (1861)

Милош Обилић (такође и Кобилић¹⁾ или Кобиловић),²⁾³⁾ српски витез из средњег века, који се често спомиње и у српској епској поезији. Он је витез који је убио турског султана Мурата Првог у Косовској бици.⁴⁾

У епским народним песмама и легендама, Милош је слављен као херој натприродног рођења и снаге (његова мајка је била вила или је његов отац био змај); Милош је добио своју снагу из кобиљег млека (од чега потиче његово презиме Кобилић или Кобиловић). Имао је изузетног коња по имену Ждрал. Његови побратими су били Милан Топлица и Иван Косанчић, а његова вереница је била Оливера, кћерка кнеза Лазара Хребељановића.

Легенда каже да је уочи Косовског боја, на вечери код кнеза Лазара, Милош оклеветан да ће издати Србе и прећи у турску војску. Он је ту клевету тешко примио и бранио се:⁵⁾

„Сјутра јесте лијеп Видов-данак,
виђећемо у пољу Косово,
ко је вјера ко ли је невјера.
А тако ми Бога великога,
ја ћу отић’ сутра у Косово,
и заклаћу турског цар-Мурата,
и стаћу му ногом под гр’оце;”

Међутим, мада га у народној епској поезији красе најћепше и најузвишеније особине, Милош Обилић се у њима ретко помиње сам. Витешком легендом су га учинили тек каснији песници, међу којима Његош пре свега. Он је у Горском вијенцу успео да обједини легенде и народне песме о Милошу Обилићу, претворивши га у симбол јунаштва и поставивши га у само средиште Косовског боја.⁶⁾

„Обилићу, змају огњевити,
ко те гледа блијеште му очи
свагда ће те светковат јунаци.”

По записима Константина Филозофа, који је један од најпоузданијих извора из тог доба, цара Мурата је на Косову убио један српски племић. Исти племић је раније био оптужен од неких пред кнезом Лазаром као непоуздан. У једном рукопису се додаје да се тај племић звао Милош.⁷⁾

Милош је по тим изворима дошао до султана тако што се претварао да је пребјег (српски издајица). Кад је пробо Мурата мачем, одмах је ту и погинуо од разљућених Турака. Од 16. вијека па надаље се тај јунак зове Кобилић или Кобиловић, а тек од 18. вијека се назива Обилић.⁸⁾

Јако риједак случај да у бици погину оба владара, изазвао је жив интерес за Косовску битку. Писци 15. до 17. вијека битку описују са много детаља и разним моментима које су чули кроз предање и друге посредне изворе. Српска епска поезија је тако од Косовске битке створила један од најљепших, најпопуларнијих и најдубљих циклуса свога стварања. Нарочита пажња је посвећена јунаку који је убио турског цара. Он је у народној предаји стога начињен царевим зетом, најбољим јунаком Лазарева времена и понекад је чак надарен надљудским особинама.⁹⁾

Дана 15. јуна по јулијанском календару, за време Косовске битке, Милош је дошао до турског кампа претварајући се да је пребегао на њихову страну. У погодном тренутку, када га је султан примио у свом шатору, он га је смртно ранио ножем „од учкура до бијела грла”. Још крајем 14—15. века Игњатије Смоленски у својим Путовањима наводи: „Још пре тога је цара Мурата на превару убио верни слуга Лазарев звани Милош, и истог часа Турци су прогласили за цара Бајазита, сина цара Мурата, и опет су Турци надвладали и ухватили српског кнеза Лазара рукама, и кнежеве његове, и војводе његове, и властелу његову и слуге његове и целу војску његову…” Према турским изворима, султан Мурат Први је убијен након битке, када је српски војник који се правио мртав убио султана када му се приближио.

По неким претпоставкама Милош Обилић је брат књегиње Милице — Никола Вратковић. Права истина је по тој претпоставци сакривана из дипломатских разлога. По родослову, Никола Вратковић је историјска личност, српски принц, рођени брат књегиње Милице. Њих двоје су деца Вратка Немањића који је чукунунук Стефана Немање. Никола Вратковић је у Косовски бој отишао са Иванове куле. Ове тврдње проистекле су из Ерлангенских рукописа, записа турског историчара Идриса Битлисија (сачуваног из 15. века), али нарочито из онога што је напоменуо Бора Станковић са својом Коштаном, и другим делима, а то су народне песме југоисточне Србије.¹⁰⁾

Многе породице из области Старе Херцеговине, Црне Горе, Лике, Крајине и Далмације у свом породичном предању чувају уверење да воде порекло од Милоша Обилића (Копривице, Зарубице, Војовићи и други), иако за то нема историјског основа.

Његов лик се појављује у следећим филмовима:

• Бој на Косову (1989)

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига трећа, Београд, 1924.
• Никола Вратковић-косовски цар и бог: резултати истраживања косовких песама и косовске легенде, природа и порекло књига цароставних, николијанство. Књига 1, Драгољуб Симоновић, Просвета, 1992.
• Милован Витезовић, Драгомир Брајковић, Читанка Косовског боја, уредник Војислав Митић, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, 1989.
• Милорад Додеровић, Милош Обилић је брат кнегиње Милице, Глас јавности, Глас јавности д.д., Београд, 5. 12. 2002.

Milos Obilic