Корисничке алатке

Алатке сајта


мита_петровић

Мита Петровић

Мита Петровић (Димитрије) (Панчево, 24. октобар/5. новембар 1848 — Будимпешта, 17. децембар 1891), српски природњак, етнолог и педагог, професор Српске учитељске школе (Сомбор, природне науке).

Живот и рад

Мита Петровић је рођен 5. новембра 1848. године у Панчеву. Отац му је био берберин и трговац, а мајка учитељица. Основну школу и два разреда ниже реалке похађао је у Панчеву. Нижу гимназију завршио је у Сремским Карловцима, а вишу гимназију 1868. године у Винковцима. Као даровити ученик добио је стипендију, па је у Халеу и Тибингену студирао природне науке и математику, а након дипломирања два семестра је до 1871. провео на Универзитету у Прагу. Вратио се 1871. па је постао професор природних наука и математике у српској учитељској школи у Сомбору и на том месту остао је до смрти. Одмах након његовог доласка у Сомбор сомборска учитељска школа добила је хемијску лабораторију, а у наставни програм уврштена је хемија. Пошто је Сомбор између 1871. и 1873. био погођен тешким поплавама и загађењем бунара у граду је избила епидемија колере. Мита Петровић је заједно са Јосифом Волратом вршио хемијске и микробиолошке анализе воде. Касније је 1887. активно учествовао у бушењу првог артешког бунара. Поред воде касније је анализирао земљиште, вино и ракију. Хемијски је доказивао фалсификовање вина и ракија. Још као млади наставник 1873. почео је да пише уџбенике за предмете које је предавао у учитељској школи, а прве стручне радове почео је да објављује 1875. Његов први значајнији научни рад био је Расток и како се њиме бојадише коса. У Горици је 1882. похађао курсеве из виноградарства и свиларства.

Марљиво је пратио развој своје струке и писао о резултатима природних наука у тадашњим часописима. Резултате испитивања које је и сам потицао је објављивао у њем. и мађ. стручним листовима.

Значајни радови: „Расток и како се њиме бојадише коса“, „Алкаличне баре у сомборској околини“, „Сремско вино“, „Петроварадинска чесма“, „Појаве при грађењу бермета и израђивање екстракта“, „Баре у Бачкој“, „Фрушкогорски извори и помени о њима у старој књижевности“, „Производња ракије у нашем народу“, „Пијаћа вода како се набавља и испитује“, „Артески бунар у Сомбору“, „Земља у Бачкој“.

Посебно се залагао на популаризацији науке у рационалном обрађивању земље. Тако је написао: „О познавању земље“, „О поправљању земље“, итд. Написао је и доста уџбеника из своје струке који су дуго били у употреби у средњим школама широм српских земаља.

Бавио се и писањем књижевних критика, оцјена, реферата и путописа. Док је студирао у Прагу сарађивао је у чешком часопису „Политика“, а у лист „Панчевац“ је слао „Писма с пута“. Педагошки чланци су му излазили у разним листовима.

Једно вријеме је био и политички активан. Као такав је изабран за посланика у карловачки црквенонародни сабор.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1883. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 1888.

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Загреб, 1924-1929.
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/10 (В. Алексијевић).
  • В. Кунц: М. Петровић, истакнути књижевни, педагошки и научни радник – наш заслужни хемичар. Гласник Хемијског друштва 20 (1955).
  • И. Гутман, Д. Продановић: Мита Петровић – хемичар сомборски. Флогистон 5 (9) (2000) 123–142.
  • И. Гутман, Д. Продановић: Приручници и прве агрохемијске анализе у Бачкој проф. М. Петровића. У: Природне и математичке науке у Срба 1850–1918. Нови Сад 2001. Стр. 219–229.
  • Живот и дело српских научника, 8. САНУ 2002. Стр. 29–60 (И. Гутман, Д. Продановић).

Спољне везе

мита_петровић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 19:24