Корисничке алатке

Алатке сајта


михајло_петровић_пилот

Михајло Петровић (пилот)

Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 18841) — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913),2) српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први је српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.3)4)5)

Биографија

Основну школу је завршио у свом селу Влакча, округ Крагујевачки. Војну занатску школу у Крагујевцу је уписао 1897, а 1902. године је покушао да се упише у неку од војних академија у Ст. Петерсбургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.

Када је српска војска 1912. позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, међу њима је био наредник Михајло Петровић. После успешно положених испита као и медицинских прегледа послат је у једној од првих група у Француску на обуку за пилота.

У Француској је крајем маја пошао у Фарманову (Farman) пилотску школу у Етампу (Etamps). После двадесет дана обуке као први у групи извршио је свој први самостални лет. После успешног завршетка обуке 22. и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите (месец дана пре осталих из групе) и тако постаје први српски пилот авиона са дипломом. Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979, а српску број 1.

Први балкански рат је започео 8. октобра 1912. године. По повратку у земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу, на Трупалском пољу. 12 авиона - мешавина Блериоових моноплана и двокрилаца Хенри Фармана HF-20 су састављени до краја децембра. Јануар 1913. искоришћен је за тренажне летове. Након краћег навикавања на свој авион Фарман HF-20, који је имао другачије летне карактеристике од авиона на којем је прошао обуку у Француској, наредник Михајло Петровић распоређен је у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку црногорским трупама које су опседале Скадар.

Приморски аероплански одред је био састављен од 4 авиона и 5 српских и два страна искусна пилота који су унајмљени како би помогли неискусним српским пилотима. На авионима су за ту прилику са доње стране крила и на вертикалном стабилизатору (кормилу правца) нафарбане заставе Краљевине Србије.6)7)

Погибија

По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села Барбалуши. Након што су авиони склопљени, 7. марта (по старом календару) су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредник Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 m. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 m и није преживео пад. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу, тако да се више није могао поправити.

На­ред­ник Ми­хаило Пе­тро­вић је са­хра­њен код цр­кве у се­лу Бар­ба­лу­ши 21. мар­та 1913. го­ди­не. По за­вр­шет­ку Бал­кан­ских ра­то­ва, 28. априла 1914. године, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и најсвечаније сахрањени уз највише војне почасти. Залагањем Михаиловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичну гробницу, уз војне почасти и присуство родбине и бројних ваздухопловаца. На гробљу је подигнут и леп споменик. На Михаиловој родној кући, у селу Влакча, постављена је спомен-плоча, да нас подсећа на овог храброг пилота.8)9)

Сродни чланци

Литература

  1. Зборник радова,Српска авијатика 1912—1918, МЈВ-Београд, 1993. ISBN 978-86-901403-1-Х
  2. Микић, Сава Ј. (1933), Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
  3. Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  4. Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912 – 1920, Београд, 2009., Инфинитас д.о.о, ISBN 978-86-6045-005-2.
  5. Јанић, Чедомир; (2003) Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. ISBN 86-84905-00-8.
  6. Модли Зоран; (2012) Пилотска књига - водич кроз основну школу летења, Београд, Младинска књига, ISBN 978-86-7928-374-0

Спољне везе

1)
27. 6. 1884. по новом календару
2)
20. 3. 1913. по новом календару
3)
Михајло Петровић, Михајло Петровић
4)
Odata pošta prvom srpskom pilotu, Odata pošta prvom srpskom pilotu, Tanjug, 20. mart 2013.
5)
Who was Sgt. Mihajlo Petrovic?, Who was Sgt. Mihajlo Petrovic?
6) , 8)
Михајло Петровић
7) , 9)
Who was Sgt. Mihajlo Petrovic?
михајло_петровић_пилот.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 19:49