Корисничке алатке

Алатке сајта


морачани_и_колашинци

Морачани и Колашинци

Морачани и Колашинци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Радовић војвода

0002    На Јаворју зеленој планини,

0003    Те је ситну књигу оправио

0004    У Морачу качаницу тврду

0005    А на руке Мијату сердару:

0006    „Чујеш ли ме, Мијате сердаре!

0007    „Јес’ ли чуо, је л’ ти ко казао,

0008    „Е сам шићар добар уводио?

0009    „Робе иде четрдест товара

0010    „Од Приштине града бијелога,

0011    „А ћерају Турци од Никшића,

0012    „Ту шићара доста за дружину;

0013    „Скупио сам амо крајичнике

0014    „Од Љевишта све ускоке листом:

0015    „Но покупи твоје крајичнике,

0016    „Мој сердару, листом Морачане,

0017    „Хитро хајде пољу Тушинскоме,

0018    „И поведи кнеза Пековића,

0019    „Не остави попа Драговића

0020    „На његова дебела дорина,

0021    „Ако буде ћерат’ ал’ бјежати,

0022    „Хоће нама доро требовати.”

0023    Кад Мијату глас и књига дође,

0024    И кад виђе, што му ситна каже,

0025    Он је танку књигу оправио

0026    У зелено поље Драговића:

0027    „Чујеш ли ме, попе Драговићу!

0028    „Како сјутра б’јели данак дође,

0029    „Ти појаши твојега дорина;

0030    „Хитро хајде пољу Тушинскоме,

0031    „Е смо шићар добар уводили.”

0032    Па се Мијат на ноге дигнуо

0033    И ђогата свога поклопио,

0034    Па на Свирке ишћера ђогина,

0035    Те дозива кнеза Пековића,

0036    Све му каже, што му књига пише,

0037    Пушке мећу, а из грла вичу,

0038    Даше гласе на четири стране,

0039    Окупише листом Морачане,

0040    И отолем с војском окренуше,

0041    А када су на планину били,

0042    На планину, на баре зелене,

0043    Ту их данак био оставио,

0044    А тамна их ноћца прифатила,

0045    На барама ноћцу преноћише,

0046    А у јутро рано подранише.

0047    А кад бише пољу Тушинскоме,

0048    Ту нађоше Радовић-војводу,

0049    Онђе њему помоћ називаше,

0050    Војвода им помоћ прифатио,

0051    Руке шире, у лице се љубе,

0052    За јуначко испитују здравље,

0053    Одоше се разговарат’ онђе.

0054    Доклем им се војска искупила,

0055    Онђе војску на број ударише:

0056    Седам стотин’ и седам јунака

0057    Убојника љута крајичника,

0058    Но је њима данак навалио,

0059    Вријеме је војсци полазити,

0060    Полазити војсци уз планину

0061    У Боровца на врх Буковице,

0062    Но се бјеху тешко уздртили,

0063    Ђе им нема попа на дорину,

0064    Па гледају често уз планину,

0065    Угледаше попа на дорину,

0066    Ђеце нешто води низ планину.

0067    А кад попе ка дружини дође,

0068    Помоћ даде, низ дората спаде,

0069    Онђе њему помоћ прифатише,

0070    Лијепо се с њиме поздравише,

0071    Оде попе прегледати војску,

0072    Па овако ријеч проговара:

0073    „Боже драги, огњевите војске.”

0074    Сједе попе у траву зелену,

0075    Преко крила тура џефердана,

0076    Па овако ријеч проговара:

0077    „Браћо моја и дружино драга!

0078    „Куд сте ову војску окренули?”

0079    А рече му Мина и Мијате:

0080    „Јес’ ли чуо, је л’ ти ко казао.

0081    „Е су нама гласи допанули

0082    „Од нашега главна пријатеља,

0083    „Робе иде четрдест товара

0084    „Од Приштине града бијелога,

0085    „А ћерају Турци од Никшића,

0086    „Хоће сјутра у Језера равна,

0087    „Да идемо, да им ударимо,

0088    „Ту шићара доста за дружину.”

0089    Гротко им се попе насмијао,

0090    Па овако ријеч говорио:

0091    „Браћо моја, луде ти не нађох!

0092    „За што ће ви мријет’ даганџије

0093    „И свилари, који мјере свилу?

0094    „Да хоћете мене послушати,

0095    „Ја бих ову војску окренуо

0096    „На нашега старога крвника,

0097    „Крвавоме граду Колашину,

0098    „Који су нам много јада дали,

0099    „Да на једно село ударимо.

0100    „На пространу Штитарицу равну,

0101    „Да крвничке куће похарамо

0102    „А живијем огњем заватримо,

0103    „Окупимо робље и пљенове,

0104    „А бијемо боја с јунацима:

0105    „Ево данас не пуна година,

0106    „Од како смо боја пожељели,

0107    „Да се сјутра с њима изиграмо

0108    „По планини равној Сињавини.”

0109    Но дружина много проговара:

0110    „Чујете ли, наши поглавари!

0111    „Колашинци с’ од боја јунаци,

0112    „Сјутра ћемо тамо изгинути.”

0113    А на то им попе одговара:

0114    „Браћо моја и дружино драга!

0115    „Који жали јуначкога меса,

0116    „Нек’ не иде нигде на Турчина.

0117    „На Турчина љута Колашинца.”

0118    Таде рече Мијате сердаре:

0119    „Устај попе на ноге лагане,

0120    „Те потражи лаке калаузе,

0121    „Баш хоћемо Штитарици равној.”

0122    То је попе једва дочекао,

0123    Од земље је на ноге скочио,

0124    А дората свога поклопио,

0125    Па повикну грлом и авазом,

0126    И дозива Баковића Лаза:

0127    „Чујеш ли ме, Баковићу Лазо!

0128    „Зови Лазо Томов-Петронију,

0129    И позови Лазовића Рада,

0130    „Зови Лазо Чулковић-Милоша:

0131    „Сва четири јесте ускочили

0132    „Од простране Штитарице равне,

0133    „Калауз’те нама уз планину,

0134    „Е хоћемо Штитарици равној:

0135    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0136    „Сјутра ћемо њима ударити.

0137    „Брате Лазо, су четири стране.”

0138    То кад зачу Баковићу Лазо,

0139    То је Лазо једва дочекао.

0140    Од земље је на ноге скочио,

0141    Узе шару преко половине,

0142    Заскака се Лазо низ планину,

0143    Како јелен од седам година,

0144    А за њиме до три калауза,

0145    А за њиме три главна јунака

0146    На три коња кано горске виле,

0147    А за њима остала крајина,

0148    Сињавину пријеђоше равну,

0149    А када су у Мулече били,

0150    Ту их био данак оставио,

0151    А тамна их ноћца прифатила,

0152    Ту заставу тврду оставише,

0153    На заставу Пековић-Станишу:

0154    На четворо дијелише војску

0155    За четири лака калауза,

0156    Окренуше низ гору зелену,

0157    Док сидоше Штитарици равној.

0158    Кад у јутро био данак дође,

0159    Јединога Бога поменуше.

0160    Су четири стране ударише:

0161    Многе Турске куће похараше

0162    И живијем огњем заватрише,

0163    Од Тураках штету учинише,

0164    Ал’ делија Чулковић Милошу

0165    Двије русе уграбио главе;

0166    Окупише робље и пљенове,

0167    Окренуше уз гору зелену,

0168    А напријед војска и пљенови,

0169    У заплеће убојни јунаци,

0170    Те се огњем бране из пушака.

0171    А када су на Мулече били,

0172    Ту их многи Турци сустигнули

0173    Од простране Штитарице равне

0174    И од поља иза Штитарице,

0175    Од Вранеша и од Рогалева,

0176    Побише се огњем из пушака,

0177    Поћераше уз планину војску,

0178    А када су код Понора били,

0179    Виче попе са коња дорина:

0180    „Браћо моја, ако Бога знате!

0181    „Многи су се Турци прикупили,

0182    „Хоће нама штету учинити;

0183    „Већ на прси да им ударимо:

0184    „Да ми ове Турке рашћерамо

0185    „Уз Мулече зелену планину.”

0186    Па на дору дизгин поткупио.

0187    Ватио га бакрачлијом сјајном,

0188    И на Турке наћера дорина,

0189    Дочекаше љути Колашинци,

0190    Те на попа огањ наложише,

0191    Ема попу добри Бог помага,

0192    Ниједна га пушка не погађа,

0193    Ни под њиме дебела дорина,

0194    Ту испали бистра џефердана

0195    И четири кубурлије мале,

0196    Дофати се сабље оковане,

0197    Па кроз Турке проћера дорина,

0198    Заклопила остала крајина,

0199    Не даше им пушке напунити,

0200    У Мулече Турци побјегнуше,

0201    А ћера их Брђанија љута,

0202    Уз Мулече Турке рашћераше,

0203    И от’ле се натраг повратише.

0204    А када су на Поноре били.

0205    Ђе се стају до пута четири,

0206    Скупила се војска и пљенови,

0207    Не да ти се оком нагледати

0208    И ушима онђе наслушати:

0209    Стоји вриска коња и волова,

0210    Стоји блека овце и јагњади,

0211    Стоји писка робља од Турака.

0212    Проговара Мијате сердаре:

0213    „Браћо моја, ако Бога знате!

0214    „Да пуштимо робље од Турака,

0215    „С Турцима смо вјеру уфатили,

0216    „Да се с њима нигда не робимо.”

0217    То рекоше, магбул учинише,

0218    Низ планину робље оправише.

0219    Гачанине Јакша проговара,

0220    И запита Мијата сердара:

0221    „Куда ћемо окренути мала?”

0222    А рече му Мијат са ђогина:

0223    „Ћерај мала на Грково равно

0224    „А с Гркова преко Потркова.”

0225    Проговара попе са дорина,

0226    И дозива свога побратима,

0227    Побратима Јакшу Гачанина:

0228    „Ти не иди на Грково равно,

0229    „Из Гркова преко Потркова,

0230    „Престић’ ће вас буљумбаша Мехо

0231    „Су његове до три породице,

0232    „Су његових четрдест Пепића,

0233    „С буљумбашом двије породице

0234    „Ал-Омери сиви соколови,

0235    „Још Пијуци ка’ од горе вуци:

0236    „Отеће вам плијен у планини,

0237    „Од дружине штету учинити;

0238    „Узми, побро, друга половину,

0239    „И поћерај мала великога,

0240    „Бјежи шњиме низа Шиљежаре

0241    „Преко поља на Шљемена равна,

0242    „Са Шљемена пољу Тушинскоме,

0243    „А из поља у Тушину равну,

0244    „Ми ћемо ти остат’ у заплећа,

0245    „Да бијемо боја низ планину.”

0246    То кад зачу Јакша Гачанине,

0247    Ту преврије половину друга

0248    И поћера великога мала,

0249    Шњим побјеже низа Шиљежаре,

0250    А осташе бирани јунаци,

0251    На плећи им навалише Турци,

0252    Те се бију огњем из пушака

0253    Низ Поноре три дебела сата.

0254    Кад погледа Радовић војвода

0255    Са мркова коња широкога,

0256    И угледа стотину коњика,

0257    Широкога друма претекоше,

0258    Метеризе тврде уфатише,

0259    Међу собом те их опколише,

0260    Па дружини ријеч проговара:

0261    „Браћо моја, ако Бога знате!

0262    „Турци нама друма претекоше,

0263    „Метеризе тврде уфатише,

0264    „Међу собом те нас опколише.”

0265    Кад погледа попе са дорина,

0266    И угледа буљумбашу Меха

0267    Су његове до три породице,

0268    Вруће су га пјене попануле,

0269    Па својега устави дорина,

0270    Па он стаде мислит’ и размишљат’,

0271    Све је мисли на једио смислио,

0272    На дорату дизгин попуштио,

0273    Право друмом наћера дорина,

0274    А под руком носи џефердана,

0275    А с дората ријеч проговара:

0276    „Стан”, Турчине, буљумбаша Мехо!

0277    „Не ћеш мене друма затворити

0278    „Без мртвијех и без рањенијех.”

0279    Дочека га стотина Турака,

0280    Опалише стотину пушака,

0281    Ема попу драги Бог помага,

0282    Ни једна га пушка не погађа,

0283    Ни под њиме дебела дорина;

0284    Ту испали бистра џефердана

0285    И четири кубурлије мале,

0286    Дофати се сабље оковане,

0287    Па на Турке наћера дорина,

0288    А склопи га остала крајина,

0289    Не даше им пушке напунити,

0290    Уз планину побјегоше Турци,

0291    А ћера их Брђанија љута;

0292    Но да видиш попа на дорину.

0293    Како ћера Турке уз планину,

0294    Носи сабљу у десници руци!

0295    Но је попу лоша срећа била:

0296    Кад је мало понапријед било,

0297    На љуту је гују нагазио,

0298    Љуту гују у зеленој трави,

0299    На Турчина Хусовић Јашара,

0300    Дочека га силан Јашар-ага,

0301    Дочека га из зелене траве

0302    И с његовом брешком од образа,

0303    Од образа брешком заватрио,

0304    Добро га је Турчин погодио;

0305    Проломи му токе на прсима,

0306    Помијеша сребро и олово;

0307    Ема попу драги Бог помага,

0308    Те његово месо не пробија,

0309    Ема га је љуто забољело,

0310    Па се смете на коњу дорину,

0311    А погледа с десна на лијево,

0312    Поред себе бјеше угледао

0313    Побратима Рада Таушана,

0314    Па с дората силом проговара:

0315    „Удри Раде, Богом побратиме!

0316    „Јест ме Турчин љуто обранио.”

0317    Но да видиш Рада Таушана!

0318    Од образа ватри џеферданом

0319    На Турчина Хусовић-Јашара,

0320    Тешко га је умор освојио,

0321    Не погоди Хусовић-Јашара,

0322    Но крај њега момче Требалевче,

0323    Сломио му ногу у кољену,

0324    Рањена га Турци дофатише,

0325    У шкрипину момче затурише,

0326    Уз планину побјегоше Турци,

0327    А ћера их Брђанија љута.

0328    Док догнаше до Гркова Турке,

0329    А када су код Гркова били,

0330    Отеше им тридест седленика,

0331    И отлем се натраг повратише;

0332    А кад бише пољу Шиљежару,

0333    Но да видиш Радовић-војводу!

0334    Окренуо широка мркова

0335    Право пољем низа Шиљежаре,

0336    А попе га са дората виче:

0337    „Не уз поље Радовић-војвода!

0338    „Малић имаш у планини друга,

0339    „Многи су се Турци прикупили,

0340    „Опколиће у пољу широку,

0341    „Хоће нама штету учинити,

0342    „Држ’ се тврђе Старца великога.”

0343    То кад зачу Радовић војвода.

0344    Уза Старце окрену мркова

0345    А за њиме остала дружина,

0346    Сустигоше лаки Колашинци,

0347    Те се бију огљем из пушака

0348    Уза Старце три дебела сата,

0349    А многи се Турци прикупише,

0350    Прикупише, те их опколише,

0351    Пресипљу их огњем жестокијем,

0352    Браћо моја, су четири стране,

0353    А бране се на четири стране;

0354    Тешко су им додијали Турци,

0355    Тешко их је умор освојио,

0356    Шала није ни четири сата,

0357    Да камо ли двадест и четири,

0358    Како војска није починула

0359    Нити гладна хљеба заложила,

0360    Ни уморна воде напојила,

0361    Од жеђе им уста испуцала,

0362    А низ прси крвца оборила,

0363    А њино је лице поцрњело

0364    Од брзога праха и олова,

0365    Ту друг друга познат’ не могаше.

0366    Но да видиш буљумбаше Меха

0367    Су његових стотину коњика!

0368    На то боја не окреће главу,

0369    Но пролеће пољем Шиљежаром,

0370    Ћера Мехо мала великога,

0371    Одмакао пред дружином Мехо;

0372    А када је за Шљемена био,

0373    У задњи је плијен угазио,

0374    Па пролази шарена говеда,

0375    Сва је њега војска угледала:

0376    На Меху је црвена долама,

0377    А под њиме црвени дорине,

0378    Одоше се разговарат’ шњиме:

0379    „Ћерај, попе, шарена говеда.”

0380    Но да видиш буљумбаше Меха!

0381    Са рамена скида џефердана,

0382    Па овако ријеч проговара:

0383    „Кога хоћеш запопити, курво?

0384    „Данас сам ти, попе, изгубио,

0385    „Изгубио Мину и Мијата

0386    „И сву њину осталу дружину.”

0387    Џеферданом у њих заватрио,

0388    А сустиже стотина коњика,

0389    А кад војска ријеч разумјела,

0390    И многе је Турке угледала,

0391    Оставише великога мала,

0392    Побјегоше низ планину равну.

0393    Онђе Турци мала прифатише.

0394    И отлем га натраг повратише,

0395    Окренуше пољу Шиљежару,

0396    Угледа их Раде Таушане,

0397    Па повикну Мину и Мијата:

0398    „Браћо моја, ако Бога знате!

0399    „Дружина је наша изгинула,

0400    „Отели су мала великога,

0401    „Браните се огњем од Турака,

0402    „Пуштите ми половину друга,

0403    „Е ћу с Мехом мала дијелити.”

0404    А кад зачу Мина и Мијате,

0405    Те се огњем од Турака бране,

0406    Даше Раду половину друга,

0407    Грлом Раде Таушане виче:

0408    „Стан’, Турчине, буљумбаша Мехо!

0409    „Не ћеш угнат’ мала великога

0410    „Без мртвијех и без рањенијех.”

0411    Па потеже ножа пламенога.

0412    И на Турке јуриш учинио,

0413    Поред њега Вуксанов Јоване,

0414    С друге стране Бошко Секулићу,

0415    Одмакао попе Драговићу,

0416    Угледа га буљумбаша Мехо,

0417    Па с дората ријеч проговара:

0418    „Не напријед, попе Драговићу!

0419    „Ја сам чуо, фали те крајина,

0420    „Ал’ ни мене не куди дружина,

0421    „Ја ћу тебе у сретање доћи,

0422    „Чекај саде, ето мене на те.”

0423    Па пут њега нагони дорина,

0424    Но га попе хитро дочекује

0425    Из његова бистра џефердана,

0426    Од образа заватрио шњиме,

0427    Тешко га је умор освојио,

0428    Не погоди на коњу Турчина,

0429    Но под њиме дебела дорина,

0430    Под њим паде на зелену траву,

0431    Буљумбашу дорат притиснуо,

0432    Не може се Турчин извадити,

0433    Радује се попе Драговићу,

0434    На Турчина јуриш учинио,

0435    И понио сабљу оковану,

0436    Да Турчину одсијече главу,

0437    Не даду га љути Колашинци,

0438    Но га огњем из пушака бране,

0439    Извадише буљумбашу Меха

0440    Испод коња дебела дорина;

0441    Побише се огњем из пушака,

0442    Побише се, те се пом’јешаше,

0443    На љуто се гвожђе ударише

0444    И најпосље студеним камењем,

0445    И отеше мала од Турака,

0446    Међу собом те их опколише,

0447    Метеризе тврде уфатише,

0448    Па се бране на четири стране

0449    Колашинци како мрки вуци,

0450    Колашинци те се искорише,

0451    На Брђане јуриш учинише,

0452    И отеше мала великога.

0453    А што ћу ти више кажевати:

0454    Три пута су Турци отимали,

0455    А Брђани трипут у Турака,

0456    И четвртом мала им отеше,

0457    За Шљемена плијен затурише,

0458    Метеризе тврде уфатише,

0459    Те се огњем од Турака бране,

0460    Многу штету од Турака граде;

0461    А кад виђе буљумбаша Мехо,

0462    Е брђани плијен отераше,

0463    А штету му од дружине граде,

0464    С Брђанима боја раскидоше,

0465    Низ планину Турци окренуше.

0466    Но да видиш Кречка Кнежевића!

0467    Метериза свога оставио,

0468    Пламенога ножа извадио,

0469    Па он Меха зове на мегдана,

0470    Јунак бјеше буљумбаша Мехо,

0471    Ђе га влашка ријеч затакнула,

0472    Окрену се к њему у сретање,

0473    Грлом виче попе Драговићу:

0474    „Не напријед, Кречко Кнежевићу!

0475    „Е ћеш сада изгубити главу.”

0476    За то Кречко ни хабера нема,

0477    На Турчина јуриш учинио,

0478    Пуче танка пушка од Турака,

0479    Те погоди Кречка Кнежевића

0480    По сред паса, да не дава гласа,

0481    Мртав паде у траву зелену;

0482    Радује се буљумбаша Мехо,

0483    На Кречка је јуриш учинио,

0484    И понио сабљу оковану,

0485    Да он Кречку одсијече главу,

0486    Не даду га посјећ’ Морачани,

0487    Но га огњем из пушака бране;

0488    Ту по једном пушке изметнуше,

0489    Метеризе тврде оставише,

0490    А пламене ноже повадише

0491    И на Турке јуриш учинише,

0492    Кнежевића, Кречка уграбише,

0493    На готова коња натурише,

0494    Низ планину Кречка оправише,

0495    Метеризе опет уфатише,

0496    Те се огњем од Турака бране.

0497    Опет Турци боја раскидоше,

0498    Низ планину Турци окренуше,

0499    Но да видиш Аћима Костића!

0500    Метериза свога оставио,

0501    Пламенога ножа извадио,

0502    Па он Меха зове на мегдана.

0503    Јунак бјеше буљумбаша Мехо,

0504    Ђе га влашка ријеч достигнула,

0505    Онђе стаде њему на биљегу,

0506    Грлом виче попе Драговићу:

0507    „Не напријед Аћиме Костићу,

0508    „Е ћеш саде изгубити главу.”

0509    За то Аћим ни хабера нема,

0510    На Турчина јуриш учинио,

0511    Пуче танка пушка од Турака,

0512    Те Аћима пушка погодила,

0513    Љута га је рана допанула,

0514    Баш од које пребољети не ће,

0515    Тек утече рањен у дружину.

0516    А дружина њега дочекаше,

0517    На готова коња натурише,

0518    Низ планину њега оправише:

0519    Метеризе опет уфатише;

0520    Опет Турци боја раскидоше,

0521    Низ планину Турци окренуше.

0522    Но да видиш попа Драговића!

0523    Метериза свога оставио,

0524    Па искочи на плочу студену,

0525    Прегледује Турке низ планину,

0526    Како носе мртве и рањене,

0527    Кад погледа с десна на лијево,

0528    Угледао тридесет Турака,

0529    Који прије нијесу стизали,

0530    Ни стизали, ни у боју били,

0531    Пред њима је Турчин одмакнуо,

0532    Силно Туре Змајо барјактаре,

0533    На вранчићу ка’ на горској вили,

0534    Угледао попа у долами,

0535    Турчин мњаше, да је буљумбаша,

0536    Према њему ишћера вранчића,

0537    Па одсједе уморнога вранца,

0538    Отиде се разговарат’ шњиме:

0539    „А за Бога, буљумбаша Мехо!

0540    „Зар ти власи плијен оћераше?”

0541    Попе мучи, ништа не говори,

0542    На Турчина десном руком маше,

0543    К њему Змајо барјактаре пође,

0544    А за собом вранчића поведе,

0545    Не хоће се повести вранчићу,

0546    Клетан му се вранац уморио,

0547    На вранца се Турчин обазрио,

0548    А попе му очи преварио,

0549    Пак ухита, ватри џеферданом,

0550    Планина га бјеше преварила,

0551    Те Турчина пушка потурила,

0552    Обје му је бедре саломила,

0553    Паде Змајо у траву на главу,

0554    Радује се попе Драговићу,

0555    На Турчина јуриш учинио

0556    И понио сабљу оковану,

0557    Да Турчину одсијече главу,

0558    Ал’ га срете тридесет Турака,

0559    Опколише попа у долини,

0560    Пресипљу га огњем жестокијем,

0561    Ту хоћаше изгубити главу,

0562    Но је попу добра срећа била,

0563    Те се бјеше близу намјерио

0564    С десне стране Мијате сердаре

0565    А с лијеве Раде Таушане,

0566    Те га огњем из пушака бране,

0567    И утече попе у дружину,

0568    Барјактара Турци дофатише,

0569    На вранчића коња натурише,

0570    Низ планину шњиме побјегоше,

0571    Турци тамо, Брђани овамо.

0572    Кад су пољу Тушинскоме били

0573    И у пољу плијен сустигнули,

0574    Доклем Турчин са Шљемена викну,

0575    Силан Турчин буљумбаша Мехо,

0576    И овако Турчин проговара:

0577    „Чујеш ли ме, попе Драговићу!

0578    „А тако ти Бога истинога!

0579    „И тако ти јеванђеља твога!

0580    „Што те питам, да ми право кажеш,

0581    „Колико је тамо погинуло

0582    „Од нашега огња великога?

0583    „Колико ли има рањеника?”

0584    А Турчину попе одговара:

0585    „О Турчине буљумбаша Мехо!

0586    „А тако ми Бога истинога!

0587    „И тако ми јеванђеља мога!

0588    „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:

0589    „Погибе нам Рубежанин Миро

0590    „Под бијелом Ћатовића кулом,

0591    „У планину, у боју жестоком;

0592    „Погибе нам Кречко Кнежевићу,

0593    „А рањен је Аћиме Костићу,

0594    „Љута га је рана допанула,

0595    „Баш од које пребољети не ће,

0596    „Још седморо похарно момчади,

0597    „А ниједно умријети не ће.

0598    „Но Турчине, буљумбаша Мехо!

0599    „А тако ти Бога истинога!

0600    „А тако ти дина и амана!

0601    „Кажи право, тако био здраво!

0602    „Колико је вама погинуло

0603    „Од нашега огња маленога?

0604    „Колико ли има рањеника.”

0605    Проговара буљумбаша Мехо:

0606    „А тако ми Бога истинога!

0607    „И тако ми дина и амана!

0608    „Хоћу право, тако био здраво!

0609    „Дван’ест јесте мртвијех Турака,

0610    „А двадесет и шест рањеника,

0611    „Још су многе куће похаране

0612    „И живијем огњем изгореле,

0613    „Оћерасте мала великога:

0614    „Три хиљаде и седам стотина,

0615    „Седам стотин’ коња и говеда;

0616    „И све бих ви опростио, каже,

0617    „Но не могу јаде опростити,

0618    „Отесте нам тридест седленика

0619    „У планини бојем жестокијем.”

0620    Таде попе пође низ планину,

0621    А запјева грлом бијелијем:

0622    „Мили Боже, на свему ти фала!

0623    „А добар ти шићар задобисмо.

0624    „Задобисмо, ема и платисмо:

0625    „Кнежевића Кречка изгубисмо,

0626    „Свој крајини крило обломисмо.”

0627    Па сидоше у Тушину равну

0628    Под бијелу Церовића кулу,

0629    Кнежевића Кречка ожалише,

0630    Ожалише, па га укопаше

0631    У Тушини пред бијелом црквом,

0632    Ноћас Кречка, а сјутра Аћима.

0633    Великога мала дијелише,

0634    Рањеника седам понијеше

0635    У Морачу, те их извидаше.

0636    То је било, није давно било,

0637    Скоро било, сад се спомињало,

0638    Вама пјесма, а помоћ од Бога!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Moracani i Kolasinci

морачани_и_колашинци.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:59