Московски дарови и Турско уздарје је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Ситне књиге земљу пријеђоше,

0002    Пријеђоше земљу и градове,

0003    Докле књиге к дивану дођоше

0004    Мујезиту цару Турачкоме;

0005    Ево књиге од Москве простране,

0006    И уз књиге господски дарови:

0007    Самом цару од злата синија,

0008    На синији од злата џамија,

0009    Око ње је змија исплетена,

0010    На глави јој алем камен драги,

0011    При коме се ходити виђаше

0012    Усред тавне ноћи без мјесеца,

0013    Како у дан, када грије сунце;

0014    Ибрахиму сину царевоме,

0015    Дођоше му двије сабље бритке,

0016    На сабљама два гајтана златна,

0017    На гајтаним’ два камена драга;

0018    Најстаријој царевој султани,

0019    Њој бијаше од злата бешика,

0020    На бешици соко тица сива.

0021    А кад цару дари допануше,

0022    Од дара се царе узмучио,

0023    Јер не има дара за уздарје:

0024    Све мислио, није с’ домислио;

0025    Когођ цару бјеше доходио,

0026    Свакоме се царе пофаљује

0027    Какви су му дари допанули

0028    Од великог цара Московскога;

0029    Не би ли га ткогођ научио,

0030    Шта ће послат’ у земљу Московску.

0031    Дође њему паша Соколовић,

0032    Фали му се царе за дарове;

0033    По том дође хоџа и кадија,

0034    Смјерно ми се цару поклонише,

0035    Љубише му руку и кољено,

0036    Пак с’ и њима царе пофаљује,

0037    Какви су му дари допанули;

0038    По том царе њима бесједио:

0039    „Слуге моје, хоџо и кадијо!

0040    „Не бисте ли мене научили,

0041    „Шта ћу послат’ у земљу Московску

0042    „За уздарје из мојега царства?”

0043    А они му стидно бесједише:

0044    „Вољан царе, драги господару!

0045    „Ми нијесмо од наука твога,

0046    „Нит’ можемо тебе научити:

0047    „Но дозови старца патријара,

0048    „Хоће тебе старац научити,

0049    „Шта ћеш послат’ у земљу Московску

0050    „Великоме цару Московскоме.”

0051    А кад царе р’јечи разабрао,

0052    Брже посла својега гаваза,

0053    Те дозваше старца патријара;

0054    А кад дође старац патријаре,

0055    И њему се царе пофаљује,

0056    Какви су му дари допанули,

0057    Пак му по том царе бесједио:

0058    „Слуго моја, стари патријаре!

0059    „Не би л’ мене научио, слуго,

0060    „Шта ћу послат’ у земљу Московску?”

0061    Њему старац стидно бесједио:

0062    „Султан-царе, огријано сунце!

0063    „Ја нијесам од наука твога,

0064    „Јер је тебе и Бог научио;

0065    „Имаш, царе, у твојему царству,

0066    „Ти имадеш дара за уздарје,

0067    „Који нису теби за потребу,

0068    „А њима би врло мило било:

0069    „Пошљи штаку Неманића Саве,

0070    „Златну круну цара Костантина,

0071    „И одежду светога Јована,

0072    „Крсташ барјак Српског Кнез-Лазара;

0073    „То ти, царе, ништа не требује,

0074    „А њима ће врло мило бити.”

0075    А кад царе р’јечи разабрао,

0076    Он приправи господске дарове,

0077    И даде их Московским делијам’;

0078    Испрати их старац патријаре,

0079    Још их учи старац патријаре:

0080    „Ид’те с Богом, Московске делије!

0081    „Не идите другом царевијем,

0082    „Већ идите гором, кроз планину,

0083    „Јер ће за вам’ силна поточ поћи,

0084    „Отеће вам хришћанска зламеwа;

0085    „А ја сам већ изгубио главу

0086    „И т’јело је моје погинуло,

0087    „Ма ми не ће душа, ако Бог да!”

0088    Пак се с њима раздвојио б’јеше.

0089    Кад је царе даре оправио,

0090    Он се за то сваком пофаљује;

0091    К њем’ долази паша Соколовић,

0092    ’Вако њему царе бесједио:

0093    „Знаш ли, пашо, моја вјерна слуго!

0094    „Шта сам посл’о у земљу Московску?

0095    „Послах штаку Неманића Саве,

0096    „Златну круну цара Костантина,

0097    „Крсташ барјак Српског кнез-Лазара

0098    „И одежду светога Јована;

0099    „То ми није ништа требовало,

0100    „А њима ће врло мило бити.”

0101    Ма га пита Соколовић паша:

0102    „Султан-царе, огријано сунце!

0103    „Тко је тебе на то научио?”

0104    Цар му каже право и лијепо:

0105    „Научи ме старац патријаре.”

0106    Њему паша тихо бесједио:

0107    „Султан-царе, огријано сунце!

0108    „Буд ти посла хришћанска зламења,

0109    „За шт’ не посла кључе од Стамбола?

0110    „Послије ћеш дат’ их на срамоту:

0111    „Оно ти је и држало царство.”

0112    Кад је царе пашу разумијо,

0113    Овако му бјеше бесједио:

0114    „Иди пашо, моја вјерна слуго!

0115    „Те покупи Турке јаничаре,

0116    „И достигни Мосвкоске делије,

0117    „Пак ти отми хришћанска зламења,

0118    „А погуби Московске делије.”

0119    Хитро њега паша послушао,

0120    Он покупи Турке јаничаре,

0121    Па одоше друмом широкијем,

0122    Те ћерају Московске делије,

0123    Ал’ делије нигђе не стигоше;

0124    Пак се натраг они повратише,

0125    И паша се цару кунијаше,

0126    Да не виђе Московске делије.

0127    Онда царе паши говорио:

0128    „Иди пашо, моја вјерна слуго!

0129    „Те погуби старца партријара.”

0130    Хитро њега паша послушао,

0131    Он уфати старца патријара,

0132    Хоће паша да погуби старца,

0133    Ма је старац паши бесједио:

0134    „Аман мало, пашо господару!

0135    „Не губи ме на земљици сухој;

0136    „Јер ће за мном обратити суша

0137    „Три године дана без престанка.”

0138    А кад паша старца разумијо,

0139    Поведе га на то море сиње;

0140    Кад на море он доведе старца,

0141    Ту га хоће паша да погуби,

0142    Опет њему старац говораше:

0143    „Аман пашо, ако Бога знадеш!

0144    „Не губи ме на мору сињему;

0145    „Јер ће за мном обратит’ вријеме;

0146    „Устануће мора и језера,

0147    „Потопиће лађе и галије

0148    „И сву земљу на четири стране.”

0149    Вараше га стари патријаре,

0150    Ал’ се паша варат’ не даваше,

0151    Сабљом ману, ос’јече му главу.

0152    Погубише старца патријара,

0153    Бог му дао у рају насеље!

0154    Нама, браћо, здравље и весеље!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Moskovski darovi i Tursko uzdarje