Корисничке алатке

Алатке сајта


муљани_и_ришњани_истинит_догађај

Муљани и Ришњани (истинит догађај)

Муљани и Ришњани (истинит догађај) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Збор зборила господа муљанска

0002    Пред бијелом кулом Пасковића:

0003    „Авај, браћо, ако Бога знате,

0004    Већ овако живјет’ не можемо

0005    Од ришњана и њиов’ зулума!

0006    Ђе гођ виде кога од Муљана,

0007    Називљу нас да смо страшљивице;

0008    Отимљу нам рибу и рибање —

0009    Ђе је која љеша и избрана,

0010    Та се знаде да је за Ришњана!

0011    Особито живјет’ не можемо

0012    Од крвника Радовић’ Мијата —

0013    Мијат дави нашу сиротињу,

0014    Кад не бије, ондар нам пријети!

0015    Ми овако живјет’ не можемо,

0016    Но може л’ се добар јунак наћи

0017    Да отиде Рисну на Габели

0018    Да увати Радовић’ Мијата,

0019    Ил’ Мијата ил’ од њега главе —

0020    Ево њему шајка, барка мала,

0021    А у барку дванаест весала,

0022    Ново једро од скупог постава,

0023    И ево му мрежа паландара,

0024    И ево му златна перјаница

0025    Да је носи и да сепоноси

0026    Док је Муља и док је Муљана!”

0027    Сви јунаци муком замукшое,

0028    Неки гледа у земљицу црну,

0029    Неки броји пуца на кружату,

0030    Неки гледа пут Котора града,

0031    Неки броје у море гавуне,

0032    Ал’ не гледа Чича и Улиша,

0033    Но Муљане међу очи црне:

0034    „Чујете ли, господо Муљани,

0035    Ми ћемо поћ’ Рисну на крајини

0036    И уфатит’ Радовић’ Мијата

0037    Ил’ његову одасјећи главу,

0038    Донијет’ је међу Муљанима!”

0039    Дигоше се на ноге јунаци,

0040    Зафалише Чичи и Улиши:

0041    „Бе аферим, сиви соколови,

0042    Ако нама њега доведете

0043    Ил’ његову главу донесете,

0044    Ето вама што смо обећали!”

0045    Тада рече Чича и Улиша:

0046    „Чујете ли, моја браћо драга,

0047    Само теке да се послушамо,

0048    Да ми дате најбржију барку

0049    И у барци шест најбољи друга —

0050    Ако нама до невоље буде

0051    Кад с Мијатом натрагу кренемо,

0052    Да нас не би пристигли Ришњани,

0053    Нас побили, Мијата отели,

0054    Јер се давно прича и говори

0055    Ришњани су на гласу јунаци,

0056    Бојимо се големе срамоте!”

0057    Кад Муљани ријеч саслушаше,

0058    Дадоше им Пасковића барку,

0059    Шест најбољи изабраше друга.

0060    Опреми се Чича и Улиша,

0061    На се мећу јуначко ођело,

0062    О бедрици два мача вуковца,

0063    О рамену пушке даницкиње,

0064    Пуне ћесе праха и олова,

0065    Опремише пива и јестива.

0066    Нотњо по’ше Рисну на Габели,

0067    У поноћи у Рисну дођоше,

0068    По поноћи кулу опколише,

0069    Али им је лоша срећа била —

0070    Мијата им дома не бијаше,

0071    Него пош’о управ’ у Бањане

0072    Да догони силну трговину.

0073    Сви осмина опасали кулу,

0074    Нико приђе не опази војску,

0075    Него пуста кучка Мијатова,

0076    Ал’ се њима прикучит’ не може,

0077    Јер у авлиј’ у синџиру бјаше,

0078    Лаје штене канда је помамно

0079    И пробуди љубу Мијатову.

0080    Прену млада плахо, страховито,

0081    Пак истрча на пенџер од куле,

0082    Грлом вика, овако говори:

0083    „Ко је ноћас око двора мога

0084    Нека ми се по имену каже!

0085    Ако л’ ми се објавити неће,

0086    Кунем му се а вјеру му давам,

0087    Ако викнем ’Ко је витез’ двапут,

0088    Зора ће му јутрос на зло доћи!”

0089    Препаде се један од Муљана:

0090    „Бјеж’мо, рече „ако Бога знате,

0091    Прођимо се врага и Мијата,

0092    Ми немојмо лудо изгинути!”

0093    Разљути се Чича и Улиша:

0094    „Муч”, рекоше, „окаменио се,

0095    Како ћемо к Муљанима поћи

0096    Без Мијата ил’ његове главе!”

0097    Него снажно на врати удрише,

0098    Ломе врата алком гвозденијем

0099    И Мијата зову по имену

0100    Да се бије ил’ да се предава.

0101    Када виђе љуба Мијатова,

0102    Сиђе млада доље у авлији

0103    И авлији отворила врата,

0104    Муљанима право казиваше

0105    Да Мијата дома не бијаше,

0106    Него пош’о тамо у Бањане.

0107    Они жени вјероват’ не оћу,

0108    Но осмина у авлији до’ше,

0109    Ћаху ићи на бијелој кули;

0110    Али гледај муке и невоље

0111    Како кучка трза из синџира,

0112    Како брани кућу од туђина —

0113    Јако штене, јако запираше,

0114    Окиде се из синџира пуста

0115    И увати једног од Муљана,

0116    Петне му је жиле искинула,

0117    Један паде, седам побјегоше.

0118    Рањен јунак викну иза гласа:

0119    „Шта радите, ако Бога знате,

0120    Ал’ ћете ме оставити жива

0121    Да ме глође кучка Мијатова!”

0122    Ражали се свој дружини редом,

0123    Сви се седам натраг повратише,

0124    Направише од дрва носиља,

0125    Однијеше друга најбољега,

0126    Без Мијата натраг отидоше,

0127    Не имаше што им обећаше

0128    И Мијат им јаде задаваше

0129    Доклен га је смрца уморила —

0130    О, Мијате, покојна ти душа!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Muljani i Rišnjani (istinit događaj)
Muljani i Risnjani (istinit dogadjaj)

муљани_и_ришњани_истинит_догађај.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/10 20:49