Србија је држава српског народа и свих њених равноправних грађана без обзира на расу, националност, етничко порекло, језик и вероисповест.

Србија је демократска, правна и социјална држава.

Начела на којима почива јесу народна сувереност, људско достојанство и слободе и права човека и грађанина, слобода и једнакост, владавина права, правда, политички плурализам, национална равноправност, слободно тржиште и привређивање и право својине.

Србија је наследна уставна парламентарна монархија са династијом Карађорђевића на трону.

Организација власти се заснива на начелу поделе власти.

Сувереност припада народу који је врши непосредно путем референдума, народне иницијативе и других облика непосредне и полунепосредне демократије и преко својих изабраних представника у представничким телима.

Зајемчује се локална самоуправа и обласна аутономија.

Политичке странке, покрети и други облици политичког окупљања грађана учествују у стварању и изражавању политичке воље народа.

Држава зајемчује слободе и права човека и грађанина као највећу вредност у друштву. Слободе и права гарантована међународним правом призната су овим Уставом.

Припадницима националних и етничких мањина зајемчена су права призната међународним правом и обухваћена међународним стандардима. Зајемчено је њихово право да чувају, развијају и изражавају свој национални, етнички, културни, језички и верски идентитет, а у складу са очувањем општег принципа једнакости свих грађана Краљевине Србије.

Држављанство Краљевине Србије се стиче, односно престаје под условима и на начин који одређује закон.

Нико не може бити лишен држављанства Краљевине Србије против своје воље нити протеран из земље или изручен другој држави, осим међународном суду који признаје Краљевина Србија.

Држава штити права и интересе својих држављана у иностранству.

Држава подстиче односе Срба који живе у иностранству са матицом.

Владавина права је основ и оквир деловања државе и њених органа, положаја човека и грађанина и њихових удружења, установа и других творевина.

Правни поредак Краљевине Србије почива на Уставу и усаглашава се признатим нормама међународног права.

Одредбе Устава се непосредно примењују.

Саставни део правног поретка Краљевине Србије чине ратификовани и објављени међународни уговори.

Уговори који се односе на основне слободе и права човека и грађанина уживају приоритет у односу на законе.

Закони и други општи правни акти се објављују пре него што ступе на снагу. Закони ступају на снагу осам дана по објављивању у службеном гласилу Краљевине Србије, уколико се тим законом друкчије не одреди.

Закони и други општи правни акти не могу имати повратну снагу. Само поједине одредбе закона, ако то захтева јавни интерес утврђен у поступку доношења тог закона, могу имати повратно дејство.

Држава је одговорна за штете које незаконитим или несавесним радом грађанима и правним лицима нанесу државни органи или организације које врше јавна овлашћења. Она је дужна да нанету штету надокнади.

Краљевина Србија у вођењу спољне политике се руководи принципима и нормама универзално признатим у међународном праву. Она се залаже за националну независност и безбедност, за право народа на самоопредељење, за равноправност народа и држава, за мирољубиво решавање међународних спорова, за међународни поредак који би се заснивао на праву и правди и међународној сарадњи.

Територија Краљевине Србије је неотуђива и неповредива. Њене границе се утврђују и мењају искључиво законом који Народна скупштина изгласава двотрећинском већином од укупног броја својих чланова. Границе територијалних јединица унутар државе се утврђују законом.

Српски језик је званичан језик у Краљевини Србији. Ћирилично писмо је у службеној употреби. Допуштена је употреба и латиничног писма.

Гарантује се употреба језика националних мањина и она се регулише законом.

Држава и црква су одвојени и међусобно независни.

Источно-православна вера и друге вероисповести су једнаке пред законом и слободне у вршењу верских обреда и верских послова. Верске заједнице имају право да оснивају верске школе и добротворне организације.

Војска Краљевине Србије штити сувереност и независност земље и брани њен територијални интегритет и уставни поредак.

Химна Краљевине Србије је Боже правде.

Грб Краљевине Србије је двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавог белог орла стоји круна краљевска, а испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста.

Државна застава је српска тробојка: црвена, плава, бела, у водоравном положају према усправном копљу.

Престоница Краљевине Србије је Београд.

Људи се рађају слободни и једнаки у достојанству и правима.

Грађани су једнаки без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко и друго опредељење, националну или етничку припадност, рођење, степен образовања, социјално порекло, имовно стање или друго лично својство и стање.

Сви су пред законом једнаки без обзира на разлике наведене у претходном ставу.

Нико није изнад закона.

Свако има право да чини оно што Уставом и законом није забрањено и нико не може бити принуђен да чини оно што Устав и закон не налажу.

Слободе и права зајемчена овим Уставом су неповредива.

Зајемчене слободе и права човека и грађанина ограничена су једнаким слободама и правима других и у случајевима утврђеним Уставом.

Изузетно, и са одређеним временским трајањем, зајемчене слободе и права могу бити ограничени у случају рата, непосредне ратне опасности или ванредног стања. То се може учинити само законом који Народна скупштина доноси двотрећинском већином гласова својих посланика, с тим да та ограничења не смеју да проузрокују било какву неједнакост људи и грађана. Ограничењима не могу да подлежу право на живот, право на физички и психички интегритет, лична слобода у мери и на начин који јемчи Устав, слобода савести и вероисповести.

Слободе и права се остварују непосредно на основу Устава.

Народна скупштина може законом да одреди начин остваривања појединих слобода и права. Она то може да учини у случајевима утврђеним самим Уставом или када је то неопходно за остваривање тих слобода и права.

Странци уживају све слободе и права и имају дужности прокламоване у Уставу, осим оних који припадају искључиво грађанима Краљевине Србије.

Право азила је гарантовано оним странцима који су прогоњени због својих убеђења или активности за слободе и права међународно признатих.

Странци који легално живе у Краљевини Србији не могу бити протерани или изручени другој држави против своје воље, осим међународном суду који признаје Краљевина Србија и у случајевима предвиђеним ратификованим међународним уговорима.

Зајемчено је свакоме право на живот. Живот човека је неприкосновен.

Смртна казна се не може изрећи осим за дела извршена у доба рата или непосредне ратне опасности која одреди закон.

Зајемчено је свакоме право на физички и психички интегритет. Физички и психички интегритет човека је неповредив.

Зајемчено је свакоме право на лично достојанство.

Свакоме је зајемчено право на правни субјективитет.

Лична слобода човека и његова безбедност су неприкосновени. Слобода човека не може бити ни одузета ни ограничена осим одлуком суда и то у случајевима и по поступку које одреди закон.

Лишење слободе може се извршити само у случајевима и по поступку који су предвиђени законом, а под условима које прописује Устав. Незаконито лишење слободе се кажњава.

Лице које је лишено слободе мора одмах да буде обавештено на свом језику или језику који разуме, о разлозима лишења слободе и о оптужбама против њега. Оно мора бити упознато са својим правом да не мора ништа да изјави и да може да узме браниоца кога сам изабере. Орган који је извршио лишење слободе дужан је да обавести о том чину особе које су блиске лицу које је лишено слободе.

Лицу које је лишено слободе и стављено у притвор мора се одмах или у року од највише 24 часа уручити писмено решење о лишењу слободе. Лице које је лишено слободе има право да поднесе жалбу суду који је дужан одмах, а најкасније у року од 48 часова да одлучи о законитости лишења слободе.

Трајање притвора мора бити сведено на најкраће могуће време. Одлуком првостепеног суда притвор може трајати највише један месец. Ако околности које процењује Врховни суд, захтевају продужење притвора, овај суд може продужити притвор највише за наредна три месеца. Истеком овог другог рока притворено лице се пушта на слободу ако до тада није подигнута оптужница.

Притвор малолетног лица може трајати највише два месеца.

Према лицу лишеном слободе, лицу против кога се води кривични или било који други поступак и лицу које се налази на издржавању казне, мора се поступати хумано и са поштовањем његовог достојанства.

Нико не сме бити подвргнут мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступку.

Забрањено је подвргавање медицинским или научним експериментима, без слободног пристанка лица у питању.

Забрањено је изнуђивање признања и изјава.

Свакоме је зајемчено право да му суди надлежан суд који је законом унапред установљен. Гарантује се правично и непристрасно суђење.

Суђење лицу које је оптужено, уколико је оно доступно суду, мора се обавити у његовом присуству и мора му се дати прилика да буде саслушан и да се брани.

Гарантује се право на одбрану. Свако има право на браниоца пред судом или другим надлежним органима.

Лице оптужено за кривично дело сматра се невиним све док његова кривица не буде утврђена правоснажном одлуком суда.

Нико се не може сматрати кривим нити бити кажњен за дело које, пре него што је учињено, није било законом или другим актом донетим на основу закона, утврђено као кажњиво дело, нити му се може изрећи казна која за то дело није била предвиђена.

Никоме се не може поново судити нити се може поново казнити за дело за које је поступак против њега правоснажно обустављен, или је оптужни акт против њега правоснажно одбијен, или је правоснажном одлуком ослобођен или осуђен.

Лице које је без основа осуђено за кривично дело или је без основа лишено слободе, има право на рехабилитацију, на накнаду штете од државе и друга права предвиђена законом.

Зајемчена је слобода кретања и избора боравишта, укључујући право да се у сваком тренутку напусти земља и да се у њу врати. Ограничење се може прописати само законом ради обезбеђења спровођења кривичног поступка, спречавања ширења заразних болести или одбране земље.

Зајемчена је неповредивост стана. Нико не може без одлуке суда да уђе у туђи стан или друге просторије и да у њима врши претрес против воље њиховог држаоца. Улазак у стан и друге просторије и њихов претрес се може извршити само у присуству станара или њиховог заступника и два сведока, а ако станари и њихов заступник нису присутни, у присуству два сведока.

Улазак службеног лица у туђи стан и друге просторије и њихово претресање без одлуке суда и без присуства станара, њиховог заступника и сведока, могућно је искључиво у случају потребе непосредног хватања учиниоца кривичног дела или отклањања озбиљне опасности по живот и здравље људи или њихове имовине.

Зајемчена је неповредивост тајности писама и других средстава општења. Одступање од начела неповредивости је дозвољено само на основу одлуке суда ако је то неопходно за вођење кривичног поступка или за одбрану земље.

Зајемчено је право на приватност. Свако има право на поштовање и заштиту свог приватног и породичног живота и на сопствену слику. Гарантована је тајност личних података.

Лични подаци о једном лицу без његове сагласности се могу прикупљати, обрађивати и користити само под условима које одређује закон. Забрањује се употреба личних података ван сврхе за коју су прикупљене.

Свако има право да буде обавештен о његовим личним подацима који су прикупљени и право на судску заштиту у случају њихове злоупотребе. Прикупљање, обрада, коришћење и заштита личних података се уређује законом.

Зајемчена је слобода убеђења, савести и мисли. Нико не може да буде узнемираван због свог мишљења.

Зајемчена је слобода изражавања мишљења. Она подразумева слободу примања и ширења информација и идеја свих врста у усменом, писменом, штампаном и уметничком облику или на било који други начин, с тим да се тиме не повреде права и углед других лица и не угрози државна безбедност, јавни ред и морал.

Јемчи се слобода говора и јавног иступања.

Јемчи се слобода штампе и других средстава јавног обавештавања.

Издавање новина и других штампаних ствари и деловање других средстава обавештавања је слободно, без одобрења, уз упис код надлежног органа. Радио-дифузни систем се уређује законом.

Цензура сваке врсте је забрањена.

Растурање штампе и ширење обавештења путем других средстава обавештавања је слободно, осим ако се одлуком суда утврди да су коришћени у циљу позивања на насилно рушење уставног поретка, ширења сепаратизма и позивања на нарушавање територијалне целокупности Краљевине Србије, на кршење зајемчених слобода и права, подстрекавања на тероризам, хушкања на агресивни рат и изазивања националне, расне или верске мржње и нетрпељивости.

Јемчи се право на одговор и право на исправку објављеног нетачног податка или обавештења, као и право на накнаду штете проузроковану објављивањем нетачног податка или обавештења.

Свако има право да буде обавештен о стварима од јавног интереса.

Средства масовног информисања су дужна да обезбеде истинито и благовремено обавештавање јавности.

Органи власти и организације које врше јавна овлашћења су дужни да учине доступним јавности обавештења о стварима од јавног интереса из области њихове надлежности. Обавештења која спадају у област државне тајне нису доступна јавности.

Грађани имају право да учествују у управљању јавним пословима Краљевине Србије.

Грађани имају право да буду примљени, под једнаким условима, у јавне службе.

Право гласа грађана је опште и једнако, а врши се непосредно и тајно. Оно се стиче са навршених 18 година старости. У гласању учествују и држављани Краљевине Србије који се у време гласања налазе у иностранству.

Активно и пасивно право гласа у изборима је изједначено. Кандидате за чланове представничких тела имају право да предлажу политичке странке, друге политичке организације и групе грађана.

Зајемчена је слобода збора и другог мирног и без оружја окупљања грађана. За то није потребно одобрење, већ само претходна пријава надлежном органу.

Зборови и други скупови грађана на јавним местима могу се привремено ограничити само у циљу спречавања угрожавања здравља и морала, или ради безбедности људи и имовине.

Грађани уживају пуну слободу удруживања у политичке странке, синдикалне и друге организације ради остваривања и заштите својих политичких, економских, социјалних, културних и других интереса, права и уверења.

Удруживање се врши без одобрења, уз упис код надлежног органа.

Забрањене су организације и деловање организација у циљу насилног рушења или подривања уставног поретка земље, спровођења сепаратизма и нарушавања територијалне целокупности Краљевине Србије, кршења зајемчених слобода и права или распиривања националне, расне или верске мржње и нетрпељивости, као и подстрекавања на тероризам.

Распуштање удружења и забрана њиховог рада може се учинити искључиво одлуком суда.

Забрањено је удруживање у циљу образовања тајних организација и војних или полувојних формација изван Војске Краљевине Србије.

Није допуштено политичко организовање у државним органима, јавним установама, привредним и другим организацијама.

Судије Уставног суда, судије, државни тужилац, професионални припадници Војске и полиције не могу бити чланови политичких странака.

Грађани имају право да буду чланови и да учествују у раду међународних невладиних организација.

Грађани имају право на јавну критику. Предмет јавне критике може да буде деловање државних и других органа, организација и функционера. За упућену јавну критику грађани не могу да одговарају, осим ако тиме нису учинили кривично дело.

Грађани имају право да покрећу иницијативе, да подносе представке, петиције и предлоге државним органима и да на њих добију одговор. Они не могу бити позвани на одговорност нити бити изложени штетним последицама због ставова изнетих у покренутим иницијативама и поднетим представкама, петицијама и предлозима, осим ако тиме нису учинили кривично дело.

Право својине и право наслеђивања су зајемчени.

Зајемчени су право на рад и слобода рада. Забрањен је принудан рад.

Свако слободно бира занимање, запослење и место рада.

Радно место и функција су свакоме доступни под једнаким условима.

Зајемчено је право на правичну зараду и једнаку награду за рад исте вредности без икакве разлике.

Зарада обезбеђује пристојан живот запосленом лицу и његовој породици. За време привремене незапослености зајемчено је право на материјално обезбеђење под условима које утврђује закон.

Запосленим лицима се зајемчује право на ограничено радно време, на одмор и време за разоноду. То право садржи право на дневни и недељни одмор и на плаћени годишњи одмор, као и право на одсуство и накнаду за празничне дане.

Запослена лица имају право на правичне и хумане услове рада и на безбедност на раду. Они имају право на заштиту на раду.

Жене, омладина и инвалиди уживају посебну заштиту на раду и на посебне услове рада.

Запослена лица, као и чланови њихових породица, имају обавезно социјално осигурање у свим његовим видовима.

Запослена лица имају право на штрајк ради заштите својих професионалних, економских и социјалних интереса. Законом оно може делимично бити ограничено када природа делатности или јавни интерес то захтевају.

Лицима запосленим у државним органима, Војсци и полицији законом може бити ограничено остваривање права на штрајк.

Зајемчено је право на заштиту здравља.

Право на заштиту здравља из јавних прихода имају деца, труднице и стара лица, ако то право не остварују по неком другом основу. Друга лица ово право остварују под условима утврђеним законом.

Зајемчено је право на социјалну безбедност и социјално осигурање. Држава обезбеђује и стара се о остварењу социјалне заштите.

Посебна заштита је зајемчена инвалидима.

Обезбеђује се материјална сигурност лицима која нису способна за рад и немају средства за живот, као и лицима која немају средства за живот.

Лицима која су делимично способна за рад зајемчује се оспособљавање за одговарајући посао и обезбеђују услови за њихово запошљавање.

Зајемчује се посебна заштита породице, мајке и детета, као и малолетних лица без родитеља или о којима се родитељи не старају.

Брак се закључује пред надлежним државним органом на основу слободног пристанка жене и мушкарца. У браку су супружници равноправни.

Брачни другови слободно одлучују о рађању деце.

Деца рођена у браку и ван брачне заједнице су изједначена у својим правима и дужностима.

Родитељи имају право и дужност да своју децу издржавају, подижу, васпитају и школују.

Деца су дужна да се брину о својим беспомоћним родитељима.

Деца уживају посебну заштиту од било каквог душевног, физичког и економског израбљивања и злоупотребљавања.

Деца млађа од 15 година не могу бити запослена. Малолетна лица не смеју бити запослена на радним местима која угрожавају њихово здравље, морал и нормални развој.

Деци ометеној у њиховом физичком или менталном развоју зајемчује се бесплатно образовање и оспособљавање за активан и нормалан живот у друштву.

Зајемчује се свакоме право на животни стандард који обезбеђује здравље и пристојан живот.

Зајемчено је свакоме право на здраву животну средину. Држава је дужна да благовремено и истинито обавештава јавност о стању животне средине.

Држава је дужна да се стара и да унапређује животну средину. Она утврђује услове и начин обављања привредних и других делатности у циљу спречавања угрожавања животне средине.

Накнада штете нанета животној средини одређује се законом.

Свакоме је зајемчено право да слободно одлучује о својој националној припадности и да изражава своју националну припадност и културу, као и да употребљава свој језик и писмо. Не постоји обавеза изјашњавања о националној припадности.

Забрањен је сваки акт којим се утиче на одлучивање о националној припадности или који нагони на асимилацију.

Зајемчена је слобода вероисповести. Свако има право да сам или у заједници са другима, јавно или приватно, исповеда своју веру путем вршења култа и верских обреда и веронауке. Свако има право и да промени веру.

Нико не може да буде присиљен да исповеда веру или да се ње одрекне, као ни да се изјашњава којој вери припада.

Слобода вероисповести може бити ограничена само законом и то у циљу заштите јавне безбедности и реда, морала и здравља. Забрањено је користити веру у политичке сврхе.

Свако има право на образовање. Основно школовање је обавезно и бесплатно. Средње, више и високо школовање је свакоме доступно под једнаким условима, а у складу са његовим способностима. За редовно школовање које се финансира из јавних прихода не плаћа се школарина.

Родитељи имају право да обезбеде образовање свом детету по свом нахођењу.

Зајемчена је аутономија универзитета, високошколских установа и научних установа.

Зајемчена је слобода научног, уметничког и других видова стваралаштва.

Обезбеђује се заштита моралних и материјалних права стваралаца.

Држава штити научне, културне и уметничке творевине.

Свако има право да слободно учествује у културном животу и да се користи тековинама науке, уметности и културе.

Зајемчена су права припадницима националних и етничких мањина да изражавају и развијају своје националне, етничке, културне, језичке и све друге посебности. Они уживају право да слободно упражњавају своје обичаје, гаје традицију и уче сопствену историју. Ових права они не могу бити лишени, али их не могу користити супротно Уставу Краљевине Србије и одредбама и начелима међународног права.

Краљевина Србија признаје и штити национални, етнички, културни, језички и верски идентитет припадника националних и етничких мањина.

Припадницима националних и етничких мањина је зајемчена равноправност пред законом и једнака судска заштита.

Забрањена је било каква дискриминација по националном или етничком основу, као и било какав насилан акт асимилације припадника националних и етничких мањина.

Припадници националних и етничких мањина уживају право да употребљавају и истичу своје националне симболе.

Признаје се право сваког припадника националне и етничке мањине да користи своје презиме и име на мањинском језику.

Зајемчује се припадницима националних и етничких мањина право да уче и слободно употребљавају свој језик и писмо.

Посебно им се гарантује право да употребљавају свој језик у поступку пред државним органима.

На подручјима где припадници националних и етничких мањина чине већину становништва или његов знатан део, у службеној употреби су и њихови језици и писма, на начин утврђен законом.

Припадници националних и етничких мањина имају право на школовање на свом језику, у складу са законом.

Признаје се право на оснивање сопствених школа.

Припадници националних и етничких мањина имају право на обавештавање на свом језику. Они могу, под једнаким условима прописаним законом, оснивати и користити своја средства информисања.

Приступ средствима јавног информисања једнако је загарантован и припадницима националних и етничких мањина.

Зајемчено је право припадницима националних и етничких мањина да оснивају своја удружења просветна, културна, верска и друга. Држава може материјално да помаже ова удружења.

Припадници националних и етничких мањина имају право да учествују у културном, верском, друштвеном, економском и јавном животу Краљевине Србије.

Зајемчена је заступљеност припадника националних и етничких мањина у јавним службама и државним органима Краљевине Србије, области и локалне самоуправе.

Припадници националних и етничких мањина имају право да успостављају и одржавају међусобне односе са припадницима своје нације или етничке групе у Краљевини Србији и у другим државама.

Припадници националних и етничких мањина имају право да учествују у међународним невладиним организацијама, као и право обраћања међународним институцијама ради заштите својих Уставом зајемчених права.

Поштовање Устава и закона је обавеза свих и свакога.

Свако је обавезан да поштује права и слободе других.

Грађани имају право и дужност да бране Отаџбину.

Војној обавези подлежу сви способни грађани. Приговор савести је допуштен грађанима који због својих верских или моралних разлога не желе да изврше своју војну обавезу под оружјем. Та лица су дужна да своју обавезу изврше на законом одређени начин без оружја или у цивилној служби.

Грађани су дужни да поверене им јавне функције врше савесно и за то сносе одговорност.

Свако је дужан да учествује у спречавању и отклањању опште опасности.

Свако је дужан да другоме пружи помоћ у невољи.

Свако је дужан да плаћа порезе и дажбине утврђене законом.

Свако је дужан да чува, сврсисходно користи и унапређује животну средину.

Свако има право, без икакве дискриминације, на једнаку заштиту својих слобода и права пред државним и другим органима, у законом утврђеном поступку.

Слободе и права зајемчени Уставом уживају судску заштиту у поступку заснованом на начелу приоритета и хитности.

Обезбеђује се путем уставне жалбе уставно-судска заштита Уставом зајемчених слобода и права када није предвиђена друга судска заштита.

Зајемчена је путем управног спора судска заштита законитости коначних управних аката којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења решавају о правима и обавезама, ако законом није предвиђена друга судска заштита.

Изузетно, управни спор се законом може искључити у одређеним врстама управних ствари.

Обавеза је државних органа и организација које врше јавна овлашћења да само у законом прописаном поступку решавају у појединачним стварима о правима и обавезама грађана или, на основу закона, примењују мере принуде и ограничења.

Зајемчено је право грађанима да се обраћају међународним институцијама ради заштите својих Уставом утврђених слобода и права.

Зајемчује се право на жалбу или друго правно средство против појединачних правних аката државних органа и организација које врше јавна овлашћења донетих у првом степену.

Право на жалбу може, у случајевима одређеним законом, изузетно бити искључено, ако је на други начин обезбеђена заштита слобода и права и законитости.

Зајемчено је свакоме право на правну помоћ.

Правну помоћ пружају адвокатура као самостална и независна служба, и друге законом предвиђене службе.

Бранилац права грађана штити права и слободе прокламоване Уставом.

Изазивање и распиривање националне, расне, верске, или било које друге мржње и нетрпељивости, а посебно када изазивају неравноправност и нарушавају друга Уставом зајемчене слободе и права, представљају противуставан и кажњив чин.

Народна скупштина је једнодомна и њу чине посланици који представљају српски народ и све грађане Краљевине Србије као и области.

Посланици се бирају општим, једнаким и непосредним правом гласа тајним гласањем, тако што се један посланик бира на 40000 бирача.

У Народну скупштину се бирају и представници области, тако што се на сваких 200000 становника у области бира један посланик. Област има право да бира још једног посланика ако је преостали вишак становника већи од 100000.

Избори се врше путем листа, а на основу сразмерног представништва уз примену д’Онтовог система.

Ближе одредбе о избору посланика у Народну скупштину утврђују се посебним законом.

Посланици се бирају на четири године. У случају рата, непосредне ратне опасности или ванредног стања, мандат посланика се продужава док такво стање траје.

Мандат посланика почиње да тече од прве, конститутивне седнице Народне скупштине.

Избори за нову Скупштину се одржавају у року од шестдесет дана од дана када је истекао мандат посланика или Скупштина распуштена.

Неспојива је функција посланика и функција одређених овим Уставом и законом.

Посланици уживају слободан мандат и не могу бити опозвани.

Народна скупштина прегледа и утврђује ваљаност мандата изабраних посланика.

Посланици уживају имунитет. Они не могу бити подвргнути одговорности и санкцијама због израженог мишљења или гласања у вршењу своје посланичке функције.

Против посланика је могућно покренути кривични поступак или други поступак у коме се може изрећи казна затвора, одредити притвор или на други начин лишити слободе, извршити лични претрес или кућни претрес само на основу претходног одобрења Народне скупштине. Притвор и претрес се могу одредити без одобрења Народне скупштине ако је посланик затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна у трајању дужем од пет година.

Народну скупштину сазива Краљ обавезно два пута годишње у њена редовна заседања која трају по четири месеца. Прво заседање почиње 2. марта, а друго заседање 2. септембра. Ако су назначени датуми нерадни дани, заседања почињу наредног радног дана. Друго заседање не може бити закључено док се не усвоји буџет за наредну годину.

Народна скупштина се може сазвати и у ванредно заседање и то на захтев Краља, Министарског савета или једне трећине посланика са унапред утврђеним дневним редом.

Прво редовно заседање отвара Краљ престоном беседом у којој излаже стање у земљи и упућује своје поруке народу и Народној скупштини.

Седнице Народне скупштине сазива њен председник на захтев тридесет посланика, одлуке саме Скупштине донете на претходној седници, Министарског савета или по сопственој иницијативи.

Народна скупштина пуноважно ради и одлучује ако је на седници присутно више од половине укупног броја посланика.

Одлуке се на седници Народне скупштине доносе ако за њих гласа више од половине присутних посланика, уколико овим Уставом није прописана друга већина.

Седнице Народне скупштине су јавне.

Одлуком Народне скупштине изгласаном апсолутном већином од укупног броја посланика може се одредити да седница буде затворена за јавност.

На својој првој, конститутивној седници новоизабрана Народна скупштина бира са четворогодишњим мандатом свог председника и два потпредседника који заједно са председницима посланичких клубова чине Председништво Народне скупштине.

Скупштина именује свог генералног секретара.

Народна скупштина образује своје одборе и комисије као унутрашња радна тела.

Народна скупштина може да образује истражне комисије ради истраживања било ког питања од јавног интереса.

Свако се мора одазвати позиву који му упути истражна комисија. Закључци истражне комисије нису обавезни за судове.

Народна скупштина самостално доноси свој пословник и утврђује свој буџет.

Ради очувања реда и заштите, у Народној скупштини постоји специјална гарда која је под искључивом јурисдикцијом председника Народне скупштине. Без одобрења председника Народне скупштине полицијски и било који други оружани органи не могу ступити у Народну скупштину и њену околину.

Народна скупштина може бити распуштена. Распуштање Народне скупштине врши Краљ својим указом на предлог председника Министарског савета, а после саветовања са председником Народне скупштине и председницима посланичких клубова.

Распуштање Народне скупштине се врши и у случају да се не изабере Министарски савет у року предвиђеним овим Уставом.

Указом којим се Народна скупштина распушта расписују се избори за нову Народну скупштину.

Народна скупштина не може бити распуштена у току првих шест и последња три месеца мандата посланика, као ни у време рата, стања непосредне ратне опасности или ванредног стања. Предлог за распуштање Народне скупштине не може бити поднет ако је у току поступак изгласавања неповерења Министарском савету.

Народна скупштина одлучује о промени Устава Краљевине Србије већином од две трећине укупног броја посланика.

Промена Устава се врши путем измена и допуна, путем амандмана или доношењем новог Устава.

Правом да предложе промену Устава располажу Краљ, најмање једна четвртина од укупног броја посланика, Министарски савет или најмање 100.000 бирача.

О промени Устава води се јавна расправа у трајању од два месеца.

Промена Устава усвојена у Народној скупштини износи се на референдум ради потврде, ако то захтева Краљ или једна половина од укупног броја посланика, у року од петнаест дана од дана усвајања промене Устава у Народној скупштини. Краљ расписује референдум указом који премапотписује председник Народне скупштине.

У овом случају, одлука о промени Устава сматра се коначно усвојеном ако се на референдуму за њу изјасни више од половине укупног броја бирача.

Проглашење промене Устава врши Народна скупштина на свечаној седници у присуству Краља или његовог изасланика.

Промена Устава не може да се врши у време рата, непосредне ратне опасности или ванредног стања, као ни у време док је Краљ малолетан.

Народна скупштина доноси законе Краљевине Србије.

Правом подношења предлога закона располаже сваки посланик, Министарски савет и најмање 30.000 бирача.

Предлози закона се обавезно разматрају у надлежним одборима и у законодавној комисији.

Народна скупштина може предлог закона ставити на јавну расправу.

Краљ указом потврђује и проглашава законе које усвоји Народна скупштина.

Ако Краљ одбије да потврди закон у року од петнаест дана од дана усвајања у Скупштини, Народна скупштина може приступити поновном гласању и ако га усвоји апсолутном већином од укупног броја посланика, закон се сматра коначно усвојеним. У том случају, Краљ одмах проглашава закон.

Закон усвојен у Народној скупштини, а пре потврђивања и проглашавања од стране Краља, може одлуком Краља или одлуком Народне скупштине изгласаном већином од једне четвртине од укупног броја посланика, бити изнет на референдум ради потврде.

Сматра се да је закон коначно усвојен ако се на референдуму за њега изјасни већина грађана који су гласали, с тим да је у гласању учестовала већина од укупног броја гласача.

Закон потврђен на референдуму Краљ одмах проглашава.

Предмет законодавног референдума не могу бити закони који се односе на слободе и права човека и грађанина, порески и други финансијски закони и буџет.

Народна скупштина гласа о поверењу кандидату за председника Министарског савета кога је Краљ предложио и о кандидатима за министре које је предложио кандидат за председника Министарског савета.

На седници Народне скупштине кандидат за председника Министарског савета излаже програм Министарског савета и предлаже листу чланова Министарског савета.

Ако Народна скупштина апсолутном већином својих чланова изгласа поверење кандидату за председника Министарског савета и кандидатима за министре које је он предложио, Краљ указом именује председника и чланове Министарског савета. Ако се ова већина не постигне у гласању о том или другом кандидату за председника Министарског савета и кандидатима за министре у року од 60 дана, Краљ ће распустити Народну скупштину својим указом који премапотписује председник Народне скупштине.

Појединачне измене у саставу Министарског савета се врше на начин утврђен у првој реченици претходног става.

Народна скупштина може, на предлог најмање 25 посланика, да изгласа неповерење Министарском савету или председнику Министарског савета. Неповерење се може изгласати и поједином министру.

Расправа и гласање о неповерењу се ставља на дневни ред седнице Народне скупштине трећег дана после подношења предлога.

Неповерење је изгласано ако се у прилог предлога за изгласавање неповерења изјасни више од половине од укупног броја посланика. У том случају, Министарски савет, председник Министарског савета односно министар, подноси оставку и бива разрешен функције. Изгласавање неповерења председнику Министарског савета повлачи оставку целог Министарског савета.

Сваки посланик има право да Министарском савету или поједином министру поставља питања.

Председник Министарског савета или поједини министар су дужни да на постављено посланичко питање одговоре на истој седници, а најкасније у року од четрнаест дана.

Посланичка питања се могу постављати сваког дана када Народна скупштина заседа и то у трајању од једног сата.

Група од најмање петнаест посланика може да поднесе Министарском савету интерпелацију у вези рада Министарског савета или појединог министра на коју Министарски савет мора да одговори у року од петнаест дана.

Поводем интерпелације се води расправа и ако Народна скупштина прихвати одговор Министарског савета, приступа се гласању о простом прелазу на дневни ред. Ако Народна скупштина не прихвати дати одговор, а Министарски савет односно министар не поднесе оставку, гласа се о поверењу Министарском савету, односно министру.

Народна скупштина усваја на крају буџетске године буџет за следећу годину. Предлог буџета подноси Министарски савет и то најкасније месец дана пре почетка следеће буџетске године.

Ако нови буџет не буде усвојен до краја текуће године, важност дотадашњег буџета се продужава до усвајања новог буџета.

Истовремено са предлогом буџета, Министарски савет подноси Народној скупштини на потврду завршни рачун.

Народна скупштина ратификује међународне уговоре које Министарски савет, по претходном одобрењу Краља, закључује са другим државама и међународним организацијама.

Народна скупштина даје аутентично тумачење закона; доноси општи план развоја земље и просторни план, одлуке, декларације и резолуције.

Народна скупштина даје амнестију.

Народна скупштина бира шест чланова Врховног савета судства.

Народна скупштина именује Браниоца права грађана Краљевине Србије.

Народна скупштина именује Гувернера Народне банке Краљевине Србије.

Народна скупштина врши и друга права и дужности утврђена овим Уставом и законима.

Краљ је шеф државе, симбол јединства српског народа и свих грађана као и државе, израз њихове традиције и јемство њиховог континуитета.

Краљ је гарант Уставом успостављених односа законодавне и извршне власти и других субјеката и континуираног остваривања уставног поретка.

Краљ је највиши представник Краљевине Србије у међународним односима и јемац поштовања ратификованих међународних уговора.

Краљ располаже властима које су му поверене Уставом и законима донетим на основу Устава.

Краљ врши власт у оквиру Устава и закона.

Приликом ступања на престо Краљ полаже заклетву пред Народном скупштином да ће поштовати и чувати Устав и законе, слободе и права човека и грађанина, јединство српског народа и свих грађана, независност и територијални интегритет државе.

Акте које Краљ доноси у вршењу својих власти премапотписује председник Министарског савета, односно надлежни министар, а у Уставу одређеним случајевима то чини председник Народне скупштине. Својим премапотписом они преузимају одговорност за Краљеве акте.

Краљ не може бити позван на одговорност, осим за акте и дела које врши као приватна личност.

Личност Краља је неприкосновена.

Краљ:

предлаже промену Устава; потврђује и проглашава законе;
даје претходно одобрење за закључивање међународних уговора;
расписује референдум у случајевима предвиђеним Уставом;
сазива и распушта Народну скупштину и расписује изборе за Народну скупштину у случајевима и на начин које предвиђа Устав;
престоном беседом отвара прво редовно заседање Народне скупштине;
предлаже из редова парламентарне већине кандидата за председника Министарског савета;
именује и разрешава дужности председника и чланове Министарског савета у случајевима одређеним Уставом;
председава седницама Министарског савета, без права гласа, када, по позиву председника Министарског савета, сматра да је то корисно;
именује, на предлог Врховног савета судства, председника и судије Уставног суда Краљевине Србије и доноси одлуку о престанку њихове дужности у случајевима предвиђеним Уставом;
именује, на предлог Врховног савета судства, председника и судије Врховног суда Краљевине Србије и осталих редовних судова, војних судова, Управног суда, Рачунског суда, као и државне тужиоце и доноси одлуку о њиховом разрешењу у Уставом одређеним случајевима;
председава седницама Врховног савета судства без права гласа;
именује и опозива амбасадоре Краљевине Србије и прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника;
даје помиловања у случајевима које предвиђа закон;
додељује одликовања предвиђена законом;
проглашава, на предлог Министарског савета, рат, непосредну ратну опасност и ванредно стање и закључује мир, а на основу претходне сагласности Народне скупштине; проглашава мобилизацију и демобилизацију на предлог Министарског савета;
врховни је заповедник српске Војске; именује генерале и друге старешине српске Војске; председава Савету народне одбране;
издаје дозволу за стављање српске Војске у службу Уједињених Нација и дозволу за стационирање међународних војних снага у Краљевини Србији или за њихов прелаз преко њене територије, на предлог Министарског савета, а по претходном одобрењу Народне скупштине;
врши и друга права и дужности утврђене Уставом и законом.

У Краљевини Србији титула Краља припада члановима династије Карађорђевића и то мушким потомцима из законитог брака Краља по реду прворођења.

Ако Краљ нема мушког потомства, Он ће одредити наследника престола из побочне линије у мушком потомству и то са пристанком Народне скупштине која своју сагласност изгласава апсолутном већином гласова посланика. У случају да Краљ до своје смрти не одреди наследника престола, Народна скупштина ће изабрати Краља из династије Карађорђевића апсолутном већином гласова својих посланика.

У случају привремене одсутности Краља или његове привремене спречености, Краља заступа наследник престола. Ако наследник престола није пунолетан, или ако је спречен, Краља заступа Министарски савет.

У случају смрти Краља, трајне неспособности да врши краљевску власт или абдикације Краља, наследник престола, ако је пунолетан, своје ступање на престо одмах објављује народу прокламацијом и полаже заклетву пред Народном скупштином.

Ако наследник престола није пунолетан, краљевску власт врши Намесништво до његовог пунолетства. У том случају, намесници се старају и о васпитавању малолетног наследника престола.

Намесништво чине три лица које бира Народна скупштина између шест кандидата које је Краљ одредио у свом акту, односно тестаменту. Ако Краљ није одредио кандидате за намеснике, листу од шест кандидата предлаже Министарски савет.

За намеснике може бити изабран грађанин Краљевине Србије са навршених четрдесет година живота.

Мандат изабраних намесника траје до ступања на престо будућег Краља.

Намесници полажу заклетву пред Народном скупштином да ће поштовати и чувати Устав и законе, слободе и права човека и грађанина, јединство српског народа и свих грађана, независност и територијални интегритет државе, као и да ће бити верни Круни.

Краљ прописује Статут којим се уређују односи у Краљевском дому.

Законом се одређују чланови Краљевског дома. Народна скупштина усваја овај закон апсолутном већином гласова својих посланика.

Цивилна листа Краља утврђује се законом изгласаним апсолутном већином посланика Скупштине.

Краљ образује Крунски савет као саветодавно тело при Круни. Чланове Крунског савета именује Краљ са доживотним мандатом.

Министарски савет води унутрашњу и спољну политику Краљевине Србије, руководи цивилном и војном управом и одбраном земље и врши друге послове утврђене Уставом и законом.

Министарски савет је генерално овлашћен да доноси уредбе за извршавање закона. У време ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања, Министарски савет може да доноси уредбе са законском снагом. Ове уредбе Министарски савет овлашћен је да доноси само ако Народна скупштина није у могућности да се састане, с тим да претходно саслуша мишљење председника Народне скупштине. Уредбе са законском снагом морају бити поднете на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да одржи седницу.

Министарски савет чине председник Министарског савета, потпредседници и министри. Пре ступања на дужност они полажу заклетву пред Народном скупштином.

Чланови Министарског савета не могу бити у исто време посланици, чланови обласних и локалних скупштина, нити вршити било коју другу јавну функцију, професионалну или привредну делатност.

Припадници Краљевског дома не могу бити чланови Министарског савета.

Пре ступања на дужност, чланови Министарског савета дају изјаву о свом материјалном стању.

Председник Министарског савета руководи радом Министарског савета, усклађује рад министара и председава седницама Савета.

Чланови Министарског савета имају право приступа у Народну скупштину и морају бити саслушани на седницама Скупштине и њених тела. Народна скупштина и њени одбори и комисије могу захтевати присуство чланова Министарског савета на њиховим седницама.

Председник и чланови Министарског савета су солидарно и појединачно одговорни за свој рад и рад Министарског савета пред Народном скупштином.

Краљ и Народна скупштина могу да оптуже председника Министарског савета и министре за повреду Устава и закона које они учине у вршењу своје дужности. Оптужба се подноси Уставном суду који је надлежан да суди. Краљ не може да помилује осуђеног председника односно члана Министарског савета без пристанка Народне скупштине.

Председник Министарског савета и министри имају право да поднесу оставку на своју дужност. Оставка председника повлачи оставку целог Министарског савета.

Министарски савет обавезно подноси оставку сваки пут када се изабере нова Народна скупштина.

Председник Министарског савета, после расправе у Министарском савету, може да постави питање поверења Министарском савету пред Народном скупштином.

Министарски савет коме је престала функција из било ког разлога наставља да врши своју дужност до именовања новог Министарског савета.

О Министарском савету доноси се посебан закон.

Уставни суд Краљевине Србије штити и обезбеђује уставност и законитост у складу са Уставом.

Уставни суд одлучује:

а) о сагласности закона са Уставом и ратификованим међународним уговорима који се односе на основне слободе и права човека и грађанина; о сагласности ратификованих међународних уговора са Уставом; о сагласности подзаконских нормативних аката са Уставом, законима и ратификованим међународним уговорима, о сагласности обласних и општинских односно градских статута са Уставом и законима;
б) о уставним жалбама због повреде појединачним правним актима или радњом Уставом зајемчених слобода и права човека и грађанина;
в) о сагласности општих аката политичких странака и удружења грађана са Уставом, законима и ратификованим међународним уговорима; о забрани рада политичких странака и удружења грађана;
г) о сукобу надлежности између судова и управних и других државних органа, између државе и области, односно јединица локалне самоуправе и између области, односно између јединица локалне самоуправе;
д) о законитости избора посланика Народне скупштине и обласних скупштина, као и представника у скупштинама јединица локалне самоуправе;
ђ) о законитости спровођења референдума;
е) о оптужбама против председника и чланова Министарског савета за повреду Устава и закона које учине у вршењу своје функције.

Поступак пред Уставним судом покрећу надлежни државни органи, као и грађани и правна лица чије право или интерес су повређени актом чија се уставност и законитост оспорава.

Свако има право на иницијативу за покретање поступка пред Уставним судом.

Уставни суд може и на сопствену иницијативу да покрене поступак.

Уставни суд доноси одлуке већином гласова судија.

Одлуке Уставног суда су општеобавезне и извршне и нису подложне било каквој жалби.

Одлуке Уставног суда се објављују у службеном гласилу и даном објављивања почиње њихово дејство.

Уставни суд може у току поступка, а пре доношења одлуке, да нареди обустављање извршења појединачног акта или радње који је донет, односно која је започета на основу акта чија уставност или законитост је предмет испитивања, ако би њиховим извршењем могле да наступе штетне последице које се не би могле отклонити.

Уставни суд Краљевине Србије чине председник и осам судија које именује Краљ на предлог Врховног савета судства на период од девет година, с тим што се сваке треће године врши именовање једне трећине судија. Судије не могу бити поново именоване.

Судије Уставног суда се именују из реда правничке струке, и то активних или пензионисаних судија Врховног суда и чланова других највиших органа судства и државног тужилаштва, редовних професора правних предмета на Универзитету, као и адвоката са најмање двадесет година праксе.

Пре ступања на дужност председник и судије Уставног суда полажу заклетву пред Краљем.

Судије Уставног суда не могу да врше посланичку или другу јавну функцију, односно било какву професионалну делатност, нити бити чланови политичких странака.

Судије Уставног суда су независни у вршењу своје функције.

Судији Уставног суда може да престане мандат пре истека деветогодишњег периода против његове воље само ако је осуђен за учињено кривично дело или је трајно изгубио способност за вршење функције судије Уставног суда. Одлуку о престанку судијске функције доноси Краљ на предлог Врховног савета судства.

Судије Уставног суда уживају имунитет као и посланици. О њиховом имунитету одлучује сам Суд.

О Уставном суду Краљевине Србије се доноси посебан закон.

Судску власт врше судови. Судови су независни и у изрицању правде потчињени су само Уставу, закону и ратификованим међународним уговорима. Судије не могу бити позване на одговорност због мишљења израженог у току поступка доношења судске одлуке.

Судови доносе пресуде у име Краља. Пресуде судова су обавезне.

Судије именује Краљ на предлог Врховног савета судства.

Судије се именују доживотно. Они не могу бити отпуштени из службе нити лишени свог звања. Њихова дужност престаје када сами поднесу оставку или испуне услове за старосну пензију.

Судије могу бити разрешени дужности и против њихове воље само у случају учињеног кривичног дела, несавесног или нестручног вршења своје судијске дужности или губитка радне способности. Одлуку о разрешењу дужности судије доноси Краљ на предлог Врховног савета судства.

Судија не може бити против своје воље премештен, нити упућен на другу дужност.

Функција судије је неспојива са било којом политичком и јавном функцијом или професионалном делатношћу. Судије не могу бити чланови политичких странака.

Суд суди у већу од најмање три члана, а у законом предвиђеним предметима од мање важности суди судија појединац.

У случајевима које предвиђа закон у суђењу учествују и грађани поротници.

Расправе у суду су јавне, осим у законом предвиђеним случајевима.

Судови имају посебан и независан буџет. Судска полиција се налази под судском власти.

За вршење судске власти образују се судови који суде у грађанским, кривичним и привредним споровима.

Судови се оснивају као општински, обласни и Врховни суд Краљевине Србије, а постоје и Управни суд Краљевине Србије и Рачунски суд Краљевине Србије. Војни судови се образују у Војсци Краљевине Србије за суђење за кривична дела која учине војна лица и друга лица у случајевима предвиђеним законом.

О свим овим судовима се доносе посебни закони.

Врховни суд Краљевине Србије је највиши редовни суд у Краљевини. Он одлучује о редовним и ванредним правним средствима, обезбеђује јединствену примену закона од стране судова и врши друге послове утврђене законом.

Врховни суд чине председник и четрнаест судија именовани на девет година, с тим да могу бити поново именовани. Судије имају имунитет као и посланици. О њему одлучује сам Суд.

Управни суд Краљевине Србије суди у предметима оцене законитости управних аката и врши друге послове одређене законом. Његове одлуке су коначне и извршне.

Управни суд чине председник и шест судија именовани на девет година, с тим да могу поново бити именовани. Судије уживају имунитет као и посланици. О имунитету одлучује сам Суд.

Рачунски суд Краљевине Србије суди у споровима који се односе на рачуне свих државних органа, врши надзор над извршавањем буџета у Краљевини Србији и друге послове одређене законом.

Рачунски суд чине председник и шест судија именовани на девет година, с тим да могу поново бити именовани. Судије уживају имунитет као и посланици. О њиховом имунитету одлучује Суд.

Државно тужилаштво врши кривично гоњење и предузима законом одређене мере и правна средства ради заштите уставности и законитости.

Државно тужилаштво чине општинска тужилаштва, обласна тужилаштва и Државно тужилаштво Краљевине Србије. У Војсци Краљевине Србије постоји војно тужилаштво.

Државног тужиоца Краљевине Србије и остале државне тужиоце именује Краљ на предлог Врховног савета судства.

Начело сталности и непокретности судија, као и начело неспојивости судијске функције са другим функцијама, важе и за државне тужиоце.

У раду државног тужилаштва се примењује начело хијерархије.

О државном тужилаштву се доноси посебан закон.

Врховни савет судства предлаже Краљу именовање председника и судија Уставног суда и свих других судова, свих државних тужилаца, као и престанак њихове функције, односно њихово разрешење у Уставом предвиђеним случајевима.

Врховни савет судства именује грађане поротнике.

Врховни савет судства даје своје мишљење о питањима која се односе на статус судија и државних тужилаца.

Врховни савет судства чине председници Уставног суда, Врховног суда, Врховног војног суда, Управног суда, Рачунског суда, а затим Државни тужилац Краљевине Србије, председник Адвокатске коморе Краљевине Србије и министар правде, по положају, шест професора права које из реда својих чланова изаберу правни факултети и шест чланова које изабере Народна скупштина из реда врхунских правних стручњака.

Мандат изабраних чланова траје пет година с тим да могу поново бити бирани.

О Врховном савету судства се доноси посебан закон.

Бранилац права грађана је високи повереник Народне скупштине, односно обласних скупштина.

Браниоце права грађана именују одговарајуће скупштине, из реда врхунских правних стручњака са осмогодишњим мандатом, с тим да могу поново бити именовани.

Одредбе Устава које се односе на имунитет судија Врховног суда и начело неспојивости судијске функције са другим функцијама, важе и за браниоца права грађана.

У циљу заштите слобода и права бранилац права грађана врши надзор над применом закона од стране органа управе, судова и других државних органа и организација које врше јавна овлашћења и цени законитост и целисходност њихових аката. Он има право да присуствује њиховим седницама, да добија на увид записнике и друга обавештења о њиховом раду, као и сва друга потребна документа.

Бранилац права грађана је овлашћен да тражи од одговарајућих органа и организација да отклоне уочене повреде закона и нецелисходности, да покреће управне, судске и уставно-судске спорове, да тражи покретање дисциплинског или кривичног поступка против оних који својим незаконитим и нецелисходним актима су повредили слободе и права човека и грађанина.

Бранилац права грађана делује по сопственој иницијитиви или на захтев грађана.

Бранилац права грађана обавештава јавност о свом раду, а једанпут годишње подноси извештај Народној скупштини, односно обласној скупштини.

О браниоцу права грађана доноси се посебан закон.

Зајемчује се аутономија области. Она се заснива на Уставу и остварује у оквиру Устава. Аутономијом области не могу се нарушавати суверена права Краљевине Србије.

Области су аутономне политичко-територијалне јединице које представљају заједнице општина и грађана.

Постоје следеће области: Бачка област, Банатска област, Сремска област, Београдска област, Подрињско-посавска област, Златиборска област, Шумадијска област, Рашка област, Подунавско-тимочка област, Јужноморавска област, Косовска област и Метохијска област.

Укидање, спајање и образовање нових области се врши Уставом.

Границе области се утврђују законом који Народна скупштина усваја апсолутном већином гласова својих посланика.

Иницијативу за промену граница могу покренути заинтересоване области као и пограничне општине. Народна скупштина је дужна да размотри иницијативе и мишљења заинтересованих области и општина.

Области имају својство правног лица.

Основни акт области је обласни статут. Он мора бити у сагласности са Уставом и законима Краљевине.

Обласни статут доноси скупштина области апсолутном већином гласова својих чланова. Пре ступања на снагу обласни статут потврђује Народна скупштина апсолутном већином гласова својих посланика.

Надлежност области обухвата:

образовање и уређивање обласних органа власти и управљања пословима од обласног интереса;
планирање и организовање функционисања и развоја индустрије, пољопривреде, сточарства, шумарства, лова и риболова, туризма, угоститељства, урбанизма и становања од обласног значаја;
старање о водоводу, путевима, саобраћају, мелиорацији и наводњавању на територији области;
старање о развоју занатства;
старање о извођењу јавних радова у области;
организовање и старање о раду здравствене и социјалне службе, школства и образовања, културних установа и спорта;
старање о животној средини;
утврђивање извора прихода;
управљање обласном имовином;
старање о остваривању локалне самоуправе на територији области;
извршавање закона и других нормативних аката Краљевине Србије када је на то овлашћена, доношење аката за извршавање закона и других нормативних аката Краљевине Србије када је тим законима и актима овлашћена;
организовање обласне полиције.

У надлежност области могу се законом пренети и други послови из корпуса надлежности Краљевине и обезбедити финансијска средства за вршење тих послова.

Зајемчена је финансијска аутономија области у облику и у границама утврђеним Уставом и законима.

Области утврђују сопствене порезе, таксе и прирезе и располажу приходима од сопствене имовине.

Областима припада законом одређен проценат од појединих државних пореза као и део других државних прихода.

Под законом одређеним условима области могу добијати и средства из фонда за кредитирање недовољно развијених области који се образује при Министарском савету Краљевине Србије. Овај фонд се налази под надзором Министарског савета и Рачунског суда.

Области имају свој буџет који усваја обласна скупштина.

Организацију власти области чине: скупштина области, савет области и обласни органи управе. Председник скупштине области је председник области.

О питањима од интереса за област могу одлучивати грађани непосредно путем референдума и народне иницијативе.

Скупштина области је једнодомно представничко тело чије чланове бирају грађани области путем општег, једнаког, непосредног и тајног права гласа на основу сразмерног представљања.

Мандат посланика траје четири године. Они не могу бити посланици Народне скупштине нити чланови општинских скупштина, као ни чланови савета области и функционери државних органа Краљевине Србије.

Председника скупштине области из реда својих чланова бира сама скупштина. За свој рад одговара скупштини области.

Скупштина области доноси статут области, нормативна акта (одлуке и друге) ради регулисања најважнијих питања и односа у области, буџет области и завршни рачун, врши планску функцију, врши избор и именовање органа у области и њихово разрешење, расписује обласни референдум, врши и друге послове који су Уставом, законима и статутом стављени у њену надлежност.

Савет области је извршни орган скупштине области коме је поверена извршна функција. Председника и чланове савета области бира и разрешава скупштина области којој индивидуално и солидарно одговарају.

При савету области се образују обласни органи управе чије старешине на предлог савета именује скупштина области.

Аутономија области ужива уставно-судску, судску и сваку другу заштиту.

Скупштина области и председник области имају право да покрену поступак пред Уставним судом за оцену уставности закона и уставности и законитости подзаконских нормативних аката државних органа ако сматрају да нарушавају аутономију области.

Скупштина области, председник области и савет области могу да покрену поступак пред Управним судом за оцену законитости управних аката државних органа и организација које врше јавна овлашћења којима се нарушава аутономија, као и пред Рачунским судом и пред свим редовним судовима ради заштите аутономије и аутононмих права области.

Надлежни органи Краљевине Србије имају право да пред Уставним судом покрену поступак за оцену уставности и законитости статута и нормативних аката које доносе органи области.

Против управних аката органа области може се покренути управни спор пред Управним судом, а за оцену законитости њихових финансијских аката надлежан је Рачунски суд.

У случајевима да својим актима или деловањем, односно неделовањем, крше Устав и закон и грубо нарушавају интересе Краљевине Србије као целине или локалне самоуправе и грађана на својој територији, Народна скупштина може, на предлог Министарског савета да распусти скупштину области или да опозове председника области, а Министарски савет да разреши функције савет области. Скупштина области тада мора бити изабрана у року од два месеца, а председник области и савет области у року од следећих тридесет дана.

У случајевима наведеним у претходном члану, ако ситуација то захтева, Народна скупштина, Министарски савет односно надлежни министар, могу донети одговарајуће акте или предузети одговарајуће мере које ће важити док надлежни органи области не донесу своја акта, односно не предузму мере из круга своје надлежности.

Зајемчује се локална самоуправа у општинама. Градови представљају посебну заједницу општина на подручју града.

Јединице локалне самоуправе имају својство правног лица.

Основни акт општине и града је статут који апсолутном већином доноси скупштина општине, односно града. Пре ступања на снагу статут потврђује скупштина области апсолутном већином гласова својих чланова.

Општине се образују и њихове границе утврђују законом. Промени граница општине мора да претходи спровођење саветодавног референдума.

Општину чини једно веће или неколико мањих насеља.

У општини се остварују све функције власти и управљања који Уставом и законом нису утврђени као надлежност Краљевине Србије, области или града, а нарочито:

планирање развоја општине у свим областима; управљање имовином у својини општине; уређивање начина коришћења грађевинског земљишта и пословног простора; уређивање и старање о стамбеној изградњи; уређивање начина коришћења пољопривредног земљишта и другог земљишта ван насеља; старање о изградњи, одржавању и коришћењу улица у насељу и локалних путева, као и јавних објеката на територији општине; уређивање и обезбеђивање комуналних делатности, а посебно у погледу снабдевања водом, обезбеђења грејања, одржавања чистоће, обезбеђења јавног превоза, обезбеђења снабдевања и сл.; обезбеђивање потреба грађана у области здравства и социјалне заштите, просвете и културе, спорта и др., и старање о раду локалних установа у овим областима; старање о развоју локалног туризма, угоститељства, занатства, трговине; старање о заштити животне средине.

У надлежност општине могу бити пренети и други послови који су од интереса за општину, а за чије вршење су органи Краљевине Србије дужни да обезбеде финансијска средства.

Органи Краљевине Србије и области су дужни да консултују општине у вршењу својих надлежности које могу бити од интереса за општину. Општине су дужне да изразе своје мишљење о тим питањима.

За вршење својих надлежности општини стоје на располагању сопствени извори прихода у виду локалних пореза и такси и сл. које она, у границама утврђеним законом, самостално утврђује или који су утврђени законом и којима слободно располаже, као и приходи који потичу из државног буџета или посебних фондова утврђених законом. По правилу, финансијска средства која се преносе општини немају наменски карактер.

Општина има свој буџет који усваја скупштина општине.

Грађани у оквиру локалне самоуправе врше власт и управљају заједничким пословима преко својих представника у скупштинама општина и непосредно путем референдума, народне иницијативе, зборова грађана и других облика непосредне и полунепосредне демократије.

Општина организује општинске органе и службе у складу са Уставом и законом и управља општинском полицијом.

Скупштину општине бирају грађани на основу општег, једнаког и непосредног права гласа тајним гласањем на период од четири године, уз примену принципа сразмерног представљања. Чланови скупштине општине не могу бити посланици Народне скупштине, скупштине области нити функционери државних органа Краљевине Србије и области.

У надлежност скупштине општине спада нарочито: доношење статута општине, нормативних аката којима регулише најважнија питања и односе у општини, буџета и завршног рачуна, планова за развој, избор и именовање органа у општини и њихово разрешење, расписивање референдума у општини, као и други послови утврђени статутом општине и законима.

Председник општине представља општину. Он је истовремено и председник скупштине општине која га бира из својих редова за период од четири године.

Савет општине је извршни орган скупштине општине. Чланови савета општине не могу бити чланови скупштине општине. Председника и чланове савета општине бира и разрешава скупштина општине.

При савету општине се образују локални органи управе чије челнике именује скупштина општине.

Скупштина општине и председник општине имају право да покрену поступак: пред Уставним судом за оцену уставности закона и уставности и законитости подзаконских нормативних аката државних органа за које сматрају да нарушавају права општине и остваривање локалне самоуправе; пред Управним судом за оцену законитости управних аката државних органа и организација које врше јавна овлашћења а којима се вређају права општине; пред Рачунским судом и пред свим редовним судовима ради заштите својих интереса и локалне самоуправе.

Надлежни органи области и Краљевине Србије имају право да пред Уставним судом покрену поступак за оцену уставности и законитости статута и других нормативних аката које доносе органи општине. Тим правом располажу и органи града у односу на статуте и друге нормативне акте органа општина које се налазе на територији града.

Против управних аката органа општине може се покренути управни спор пред Управним судом. За оцену законитости финансијских аката органа општине надлежан је Рачунски суд.

На предлог савета области скупштина области може да разматра стање у општини чији органи крше Устав, законе и акте органа области и који својим актима и деловањем, односно неделовањем, грубо нарушавају интересе грађана на територији општине, и да према њима предузме мере утврђене законом, укључујући и разрешење, односно распуштање.

Одредбе Устава које се односе на општине важе и за градове. О локалној самоуправи се доноси посебан закон.

Слобода тржишта и привређивања су темељ народне привреде у Краљевини Србији. Сви субјекти на тржишту су равноправни и имају једнак правни положај. Услови привређивања су за све једнаки. Монополи и нелојална конкуренција су забрањени.

Заштита потрошача је зајемчена.

Јемчи се право својине. Својина обавезује. Она се користи на добро друштва и појединца.

Својина је јавна, приватна и задружна.

Јавна својина припада држави, областима, општинама и градовима. Природна богатства и добра у општој употреби су јавна својина.

Предмети јавне својине се не могу отуђити. Само под условима одређеним законом предмети у јавној својини се изузетно, ако то захтева општедруштвени интерес, могу дати на коришћење.

Приватна својина је неповредива. Она не може бити одузета или ограничена осим у општедруштвеном интересу утврђеном законом. Експропријација приватне својине може изузетно бити извршена и то у случајевима предвиђеним законом, а уз накнаду у висини тржишне вредности.

Право својине и слобода привређивања могу се законом ограничити у случајевима великих елементарних непогода, ратног стања и непосредне ратне опасности док таква стања трају.

Земљиште је национално богатство које ужива посебну заштиту државе. Употреба пољопривредног земљишта у друге сврхе се изузетно може допустити под условима и из разлога које утврђује закон.

Страна лица могу да обављају привредну или другу делатност под условима и у границама које одреди закон. Они могу да стичу право својине под условима које утврди закон.

Својина и рад су основ за управљање, односно за учешће у одлучивању.

Држава пружа подршку развоју задругарства. Задруге су самосталне и почивају на добровољности.

Буџет имају Краљевина Србија, области, општине и градови и њега чине приходи и расходи који се утврђују законом, односно актима области, општина и градова на основу закона. Надзор над извршавањем буџета врши Рачунски суд.

Законом се утврђују порези, таксе и сви други приходи буџета Краљевине Србије. У границама утврђеним законом и на основу закона, области, општине и градови могу утврђивати и убирати локалне порезе, таксе и прирезе.

Новчана јединица у Краљевини Србији је динар.

Народна банка Краљевине Србије је централна банка у држави, одговорна за емисију новца и за стабилност динара, за монетарну политику и општу ликвидност плаћања.

• Нацрт устава Републике Србије (2004)
• Модел устава Србије (2005)

---

Nacrt ustava Kraljevine Srbije (2001)