На мегдану добио дјевојку је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Књигу пише Бишћевић Алиле,

0002    Па је шаље к Сењу бијеломе

0003    А на руке Сењанин Ивана:

0004    „Побратиме, Сењанин Иване!

0005    Чуо јесам, а видио нисам,

0006    Да си јунак, да те бољег нема,

0007    И да имаш танахну кошуљу,

0008    У којој те мајка породила,

0009    Па да у њој погинут не мореш.

0010    Ево мени царски ферман дође,

0011    Да ја идем на војску цареву,

0012    Пошаљи ми ту танку кошуљу!

0013    Ако Бог да и срећа од Бога,

0014    Да се здраво повратим из војске,

0015    Вратит ћу ти танену кошуљу,

0016    Уз кошуљу стотину цекина.”

0017    Када књига Иви допанула,

0018    Књигу штије, другу отписује,

0019    Па је шаље у Габелу равну

0020    А на руке Бишћевић Алила:

0021    „Чуо јесам, а видио нисам.

0022    Да си и ти јунак над јунацим’

0023    Па да си се скоро оженио,

0024    И да ти је пристала кадуна.

0025    Пошаљи ми гиздаву кадуну,

0026    Ја ћу теби танахну кошуљу.”

0027    Кад Алилу б’јела књига дође,

0028    Књигу штије, другу брже пише,

0029    Па ју шаље к Сењу бијеломе

0030    А на руке Сењанин Ивана:

0031    „Кад си јунак и таква делија,

0032    Изађи ми на мејдан јуначки

0033    Изађи ми под Габелу равну,

0034    Гдје гледају Турци и Метковци.

0035    Собом води секу Анђелију,

0036    Ја ћу моју Ајкуну сестрицу.

0037    Ако, побро, ти погубиш мене,

0038    Носи Ајку и русу ми главу!

0039    Ако, побро, ја погубим тебе,

0040    Ја ћу твоју и сестру ти Анђу.”

0041    Кад Ивану б’јела књига дође,

0042    Књигу штије, па се на њу смије.

0043    Гледала га сека Анђелија,

0044    Па је брата свога упитала:

0045    „Откле књига, брате, добро моје,

0046    Врло ти је весело кићена.”

0047    Иван секи лажно одговара:

0048    „Ова књига од Неретве мутне,

0049    Од јунака Раић-харамбаше:

0050    Да му иде св’јетли Илин-данак.

0051    Метковић је гн’јездо соколово

0052    И у њему сајам Илин-данак,

0053    Да ћемо се ондје побратити.

0054    Хоћеш поћи са мном, секо драга?”

0055    Ивану је сека бесједила:

0056    „Хоћу, брате, мило добро моје!”

0057    Одјездише на Неретву мутну,

0058    Дојездише више Метковића,

0059    Метковићу Иве не свраћа се,

0060    Него врну под Габелу равну.

0061    Насред поља попе б’јели чадор,

0062    Испод њега Иве књигу пише,

0063    Па је шаље Бишћевић Алилу:

0064    „Побратиме, Бишћевић Алиле!

0065    Ходи, побро, да се дарујемо

0066    Бритком сабљом и десницом руком,

0067    Како коме Бог и срећа даде!

0068    Води собом Ајкуну сестрицу,

0069    Ево са мном Анђа под Габелом.”

0070    Турчину се ино не могаше,

0071    Већ оседла вранца дебелога,

0072    Па се баца вранцу на рамена;

0073    Собом води Ајкуну дјевојку

0074    И одлети Иви под Габелу.

0075    Кад дјевојка другу угледала,

0076    Дјевојке се мило изгрлише,

0077    Изгрлише, па се пољубише.

0078    Посједале на траву зелену,

0079    Па гледају, што јунаци раде.

0080    Мејданџије коње разиграше,

0081    Па се бритким сабљам’ ударише.

0082    Из Турчина ватра посипаше,

0083    Јер му оклоп обука бијаше,

0084    На невјерну, испод одијела.

0085    А из Иве крвца поливаше,

0086    Али му је срећа прискочила:

0087    Добри га је коњиц наносио

0088    На десницу руку Турчинову:

0089    Махну сабљом Сењанин Иване,

0090    Махну сабљом и десницом руком,

0091    При лакту му руку присјекао:

0092    Паде рука на зелену траву.

0093    Тад побјеже Бишћевић Алиле

0094    И полети ка Габели б’јелој.

0095    Ал се за њим Иво отиснуо,

0096    На трку га јунак достигао;

0097    Гдје га стиже, ту му главу диже.

0098    С Турчина је од’јело скинуо

0099    И добра му коња ухватио.

0100    Однесе му крило и челенку

0101    И одведе Ајкуну дјевојку.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Na megdanu dobio djevojku