Корисничке алатке

Алатке сајта


невјера_паше_скадарскога_1844._год

Невјера паше Скадарскога 1844. год.

Невјера паше Скадарскога 1844. год. је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Скадарски везире,

0002    А шиље је на Херцеговину

0003    А на руке паши од Мостара.

0004    Овако му везир турски пише:

0005    „Чуј ме добро, пашо од Мостара,

0006    “Чим проучиш књигу шаровиту,

0007    „Ти устани и покупи војску,

0008    “Херцеговце на гласу јунаке,

0009    „Шњима скупи и браћу Бошњаке,

0010    “Шњима хајде пољу Граховскоме,

0011    „Пак намами к себе Црногорце,

0012    “И позови Петровић-владику,

0013    „Да он дође пољу Граховскоме,

0014    “Да Грахово поље дијелите,

0015    „То га ради мудро преварити.

0016    “Ако би ти Бог и срећа дала,

0017    „Те измамиш из дубине војску

0018    “Из његове четири нахије

0019    „И петијех Брда широкијех,

0020    “С владиком сам вјеру ухватио,

0021    „Кад ми узе града Жабљачкога,

0022    “И кад узе село у Врањину,

0023    „Раселио село Салковину,

0024    “На Додоше село населио,

0025    „Од боја је начинио куле,

0026    “Велике ми земље одузео,

0027    „Све Врбице и Десијавицу,

0028    “И широко поље под Жабљаком,

0029    „Узе мене поља сваколика

0030    “До бијела града Жабљачкога.

0031    „Бјеше б’јела освојио града,

0032    “Ни њега ми пуштит’ не оћаше,

0033    „Но му књиге од Русије до’ше

0034    “Од онога цара Николаје,

0035    „Бјеше пошла од султана жалба

0036    “На онога Николаја краља,

0037    „Владику је тужио у краља,

0038    “Да од њега нема жиовања,

0039    „Да му узе земље и државе,

0040    “Сад узимље цареве градове.

0041    „Препаде се Петровић владика,

0042    “Препаде се, па га оставио,

0043    „Ма га бјеше грдно разурио.

0044    “Кокоте ми село освоио,

0045    „Освојио, па га сподобио,

0046    “На Кокоте кулу оградио.

0047    „Фармаке ми село раселио,

0048    “И Дољан ми село раселио,

0049    „И бијеле на Врањиће куле.

0050    “И Берско ми поље одузео,

0051    „И узе ми Љешко поље рамно,

0052    “На Бери је оградио кулу,

0053    „И огради под Рогама куле,

0054    “Спужа ми је града затворио,

0055    „Да му више жиовања нема.

0056    “Подгорици земље одузео,

0057    „И бијелу граду Жабљачкоме.

0058    “Нека што је земље одузео,

0059    „И те би му јаде опростио,

0060    “И нек’ што је начинио куле,

0061    „И те би му јаде опростио,

0062    “И на куле постави пандуре,

0063    „Па пандури с’јеку турске главе,

0064    “Не стиде се цара ни везира,

0065    „Затворише и градове турске,

0066    “Да им више жиовањи нема.

0067    „Сва три града моја затворише,

0068    “Те градови моји опражнише.

0069    „Пак и Бару рано ударише.

0070    “Спичанско ми село раселише,

0071    „И узеше Созину планину.

0072    “Пак и више јаде оградише,

0073    „На Лесендро кулу начинише,

0074    “Око куле камену авлију,

0075    „На авлији убојне топове,

0076    “На топове плаћене пандуре,

0077    „Те широко Блато затворише.

0078    “И те би му јаде опростио,

0079    „Но владика више јаде гради.

0080    “Он начини коштањеве лађе,

0081    „На њих купи избране јунаке

0082    “Од његове Ријечке нахије,

0083    „Цеклињане и Љубостињане,

0084    “Тисну лађе у Блато широко,

0085    „Крајину ми село раселише,

0086    “И широко Блато одузеше,

0087    „Те ми с’јеку по казини Турке,

0088    “Затворише моста на Бојану,

0089    „Све се моме прикучују граду

0090    “Бијелому Скадру на Бојану.

0091    „Па ме почуј, пашо од Мостара!

0092    “Од јада сам вјеру уватио,

0093    „И владици колач отправио:

0094    “Пуну лађу шећера и каве,

0095    „И различне неке посластице,

0096    “Уватисмо вјеру три године,

0097    „Да ми моје не сијеку главе.

0098    “Ево има по године дана,

0099    „Нијесу ми учнили квара.

0100    “Но владика држи вјеру тврду

0101    „И његови млади Црногорци.

0102    “Сад сам мало с духом починуо,

0103    „А све њему о невјере радим.

0104    “Но ме чујеш, пашо од Мостара!

0105    „Купи војску, хајде на Грахово,

0106    “Е да би ми Бог и срећа дала,

0107    „Да ударим њима изненада,

0108    “Удрићу им су четири стране

0109    „Већ од моје Рбаније равне.

0110    “Једну војску на Брда широка,

0111    „Раселићу село на Рогама,

0112    “И на Бере обалити куле,

0113    „И Берску ћу разорити цркву,

0114    “И Крусе ћу село изгорети,

0115    „Ђе је силни Мамут погинуо,

0116    “Од Спужа ћу отворити врата;

0117    „Пак ћу другу војску оправити,

0118    “Кокоте ћу село изгорети,

0119    „И бијелу на Кокоте цркву,

0120    “И бијелу разурити кулу,

0121    „На којој се турске суше главе,

0122    “И Бигор ћу село изгорети,

0123    „И на Сјењац развалити цркву,

0124    “Па отолен с војском окренути,

0125    „Низ Бобију војску најавити,

0126    “На Додоше село ударити,

0127    „На дворове Мрђен-капетана,

0128    “Б’јеле ћу му куле опалити,

0129    „И бијелу владичину кулу,

0130    “И Додоше село разурити,

0131    „Доста ћу се глава накидати,

0132    “Све ћу мушке под сабљу кренути,

0133    „Уватићу Мрђен-капетана,

0134    “Нове ћу му муке ударити;

0135    „И трећу ћу војску окренути,

0136    “На Вранину село ударити,

0137    „И манастир цркву раскопати,

0138    “Уфатићу попа Врањанина,

0139    „Мојом ћу му сабљом посјећ’ главу,

0140    “Који ми се скоро одметнуо

0141    „С његовијем Мрђен-капетаном,

0142    “Те нашему цару завалише,

0143    „И другога краља познадоше,

0144    “И постави попа за сената,

0145    „А Мрђена стави капетана,

0146    “Цару доста учинише квара.„

0147    Још то вели Скадарски везире

0148    Да ће им се нагледати јадах.

0149    “Четврту ћу војску окренути,

0150    „Црне шајке коштанове лађе,

0151    “У њих ставит’ избране јунаке,

0152    „И на лађе убојне топове,

0153    “И кумбаре које ватру пале,

0154    „Да ударе кули на Лесендро.“

0155    Још да вели Скадарски везире:

0156    „Чуј ме добро, пашо од Мостара!

0157    “Ако би ми Бог и срећа дала,

0158    „Да освојим што сам наумио,

0159    “Честита ћу тебе учинити,

0160    „Платићу ти трошке за војнике.

0161    “Кад зачују добри Црногорци,

0162    „Јере сам их с војском ударио,

0163    “Грахово ће поље оставити,

0164    „Тадар ћеш га ласно одузети.“

0165    Све му тако турски везир пише,

0166    Све му пише, и све му показа.

0167    А кад паши ситна књига дође,

0168    Књигу чита, па се весељаше.

0169    Па окупи Турке на дивану,

0170    Међу њима књигу проучио:

0171    „Видите ли, Турци на дивану,

0172    “Наше жалбе од наше државе,

0173    „Што се жали Скадарски везире,

0174    “Што невјерни владика уради,

0175    „Како му је земље одузео,

0176    “Турске земље и турске градове.

0177    „Ал’ ме чујте, Турци, браћо драга!

0178    “Подужа би била наша жалба,

0179    „Што је земља моја дочекала

0180    “Од владике Петра каурина,

0181    „Какве ми је земље сподобио,

0182    “И сва наша добра одузео.

0183    „Но устан’те, моје аге драге,

0184    “Устај брже и скупите војску

0185    „Већ од моји седам кадилука.“

0186    Они брже војску сакупише.

0187    Али паша танке књиге пише,

0188    И посла их на Босни везиру.

0189    Све му редом жалбе показива

0190    Албаније и Херцеговине,

0191    Како су их Срби потиснули:

0192    „Но те молим, босански везире!

0193    “Пошљи војску нама на помоћу.

0194    „Ал’ помози, али посијеци.“

0195    Листом везир војску оправио,

0196    Четрнаест иљада војника.

0197    Дође војска на Херцеговину,

0198    И ту на’ше пашу од Мостара

0199    Ниже Стојца бијелога града,

0200    Шњим је војске двадесет хиљада.

0201    Па се двије војске саставише,

0202    Има војске тридесет хиљада,

0203    Баш тридесет и више четири.

0204    Кад је паша војску окупио,

0205    Врло се је паша посилио,

0206    Па једанак танку књигу пише,

0207    И шаље је на Цетиње равно

0208    И на руке Петровић-владике:

0209    „Чуј владико, црногорски краљу,

0210    “Ја сам чуо ђе ми други кажу,

0211    „Јере си се врло посилио,

0212    “Е погуби моје витезове,

0213    „И моје си земље одузео.

0214    “Мислио си, Петровић-владико!

0215    „Е турскога војевања нема,

0216    “Кад си моје аге погубио,

0217    „Ема си се преварио ружно.

0218    “Но устани и покупи војску,

0219    „С војском хајде на Грахово равно,

0220    “Ђе су наша меданишта стара,

0221    „Е ја идем, преварити нећу.“

0222    Још му паша лаже препродаје,

0223    И страшне му приговоре даје,

0224    Да он води педесет хиљада

0225    Све бирана коња и пјешака.

0226    Кад владици танка књига дође,

0227    Пред господом књигу проучио.

0228    А кад чуше млади Црногорци

0229    Но владици тако говораху:

0230    „О владико, мили господаре!

0231    “Купи брже твоје Црногорце,

0232    „Црногорце и браћу Брђане,

0233    “Да идемо пашу дочекати.

0234    „Што се фали с педесет хиљада,

0235    “Више ћемо приправити меса,

0236    „Најешћемо гавранове меса,

0237    “И вукове из горе зелене,

0238    „Више ћемо задобит’ шићара

0239    “Од турскога руха и оружа.„

0240    Владика их тако одговара:

0241    “Ја се не би паше препануо

0242    „Ни његових педесет хиљада,

0243    “Но се бојим од Турске невјере,

0244    „Од невјерне земље Рбаније,

0245    “Невјеру ће везир учинити,

0246    „Ка и пријед што ме преварио,

0247    “Кад сам с војском на Грахово био:

0248    „Пос’јече ми седамдесет Куча,

0249    “На вјеру је Куче посјекао.

0250    „Ма сам Куче осветио дивно,

0251    “Ускоци ми посјекоше Турке

0252    „На Мљетичак на село Дробњаке.

0253    “Седамдесет и четири главе,

0254    „Тере наше Куче осветише.“

0255    Па дозива попа Врањанина,

0256    Овако му вели господаре:

0257    „Чујеш ли ме, попе Врањанине,

0258    “Ајде брже на село Вранину,

0259    „Да ми село на Вранину чуваш

0260    “И бијелу на Лесендро кулу,

0261    „Да не удре из преваре Турци.

0262    “И постави на Вранину страже,

0263    „И овизај све моје пандуре

0264    “На бијелу на Лесендро кулу,

0265    „Дај им доста праха и олова,

0266    “Да их турска сила не савлада.„

0267    Па дозива Мрђен-капетана:

0268    “О Мрђене, нови капетане:

0269    „Ајде брже селу Додошкоме,

0270    “Чувај мене на Додоше кулу,

0271    „И лијепо село на Додоше,

0272    “Да не удре из преваре Турци.

0273    „Чувај кулу као своју главу.“

0274    Па Радоја зове капетана,

0275    И војводу од наије главу:

0276    „Чуј војводо и ти капетане!

0277    “Поставите страже и пандуре,

0278    „Чува’те ми на Кокоте кулу,

0279    “И бијелу на Кокоте цркву.

0280    „И чујеш ме, мој војводо рабри!

0281    “Чувај куле на питоме Бери,

0282    „И бијелу насред Бера цркву.

0283    Па дозива Риста капетана

0284    Од јуначке куће Пилетића:

0285    “И чуј добро, Ристо капетане!

0286    „Ајде брже на племе Пипере.

0287    “Добро чувај под Рогама куле

0288    „И бијело село на Рогама,

0289    “Да ми кулу не изгоре Турци.„

0290    Владика им заповијед даде,

0291    Али брже на ноге устаде,

0292    Па разасла гласе на све стране,

0293    Да се купе војске изабране,

0294    И спремају витези војници.

0295    Развише се свилени барјаци,

0296    Сваки жели на мегдан изаћи,

0297    Оставише мајке и љубовце,

0298    Момчад млада проз планину овце,

0299    Сваки хита, за Грахово пита,

0300    И за тога пашу Требинскога,

0301    Сваки жели мегдан дијелити.

0302    Дође Петар и доведе војску,

0303    На Грахово војска починула.

0304    Ту владика разбројио војску,

0305    Има војске дванаест хиљада.

0306    Али-паша на Граховац дође,

0307    На Граховац шатор поперио,

0308    И силе су рамне притиснуле,

0309    А владика бјеше починуо

0310    Наврх Хумца на бијелу кулу

0311    Насред рамна поља Граховскога;

0312    Кулу бјеше скоро начинио.

0313    Па владика ситну књигу пише,

0314    И шаље је паши на Тамборе:

0315    “Чујеш ли ме, пашо од Мостара!

0316    „Ево мене на бој на мегдану,

0317    “Ајде с војском у поље Грахово,

0318    „И доведи педесет хиљада,

0319    “Ја те чекам су дванаест хиљада,

0320    „Сјутра дођи да се огледамо

0321    “На рамноме пољу навидику.

0322    „Вуђећемо ко ће задобити,

0323    “При коме ће поље останути.„

0324    Када паши танка књига дође,

0325    Једанак је другу направио:

0326    “Причекај ме, црногорски краљу!

0327    „Чекај мене три неђеље дана,

0328    “Док одморим коње и јунаке.„

0329    Владика је тако пристануо,

0330    Не стаља се за турску невјеру.

0331    Када до’ше три неђеље дана,

0332    Ал’ да видиш, драги побратиме,

0333    Невјернога од Скадра везира!

0334    Скупио је тридесет иљада

0335    Од широке земље Албаније,

0336    Да удари на четири стране,

0337    Како се је везир завалио,

0338    Да учини што је наумио.

0339    Но везира гласи допадоше,

0340    Е владика поставио страже.

0341    Кад га такви допадоше гласи,

0342    Не хће везир раздвајати војску,

0343    Сву обрати на Вранину војску,

0344    Справи војске двадесет иљада

0345    На онога попа Врањанина.

0346    Отидоше пјешки на ногама,

0347    Ударише селу у Вранину.

0348    Уз попа су друга дв’је стотине.

0349    Ал’ на попа Турци ударише.

0350    Ал’ се попе Врањанине брани

0351    И његових друга дв’је стотине,

0352    И ту многи Турци погибоше:

0353    Осамдесет убише Турака,

0354    Дв’је стотине раном обранише.

0355    Што за фајду, мој мили брајане,

0356    Е проклети наринуше Турци,

0357    Нанијеше сламу и сијено,

0358    Те бијеле куле запалише,

0359    Запалише те их освојише.

0360    Но утече попе Врањанине

0361    Су његове дв’је стотин’ момака,

0362    Близу му се лађе намјерише,

0363    Унијеше мртве и рањене,

0364    Десет му је друга погинуло,

0365    А педесет ране допануло,

0366    Утекоше Блатом широкијем.

0367    Но друга је војска ударила

0368    На бијелу на Лесендро кулу,

0369    Десет иљад’ бирана војника,

0370    Под њима су коштанове лађе,

0371    И на лађе убојне лубарде,

0372    И кумпаре које ватру пале.

0373    Али Турци околише кулу,

0374    Бију кулу су четири стране.

0375    У кулу су двадесет момака.

0376    Још се кула пуста не предаје,

0377    Но све бију око куле Турке.

0378    Ал’ дозива из турске ордије

0379    Дервиш-ага од Жабљака града,

0380    Зове ага побратима свога

0381    С Љубостиња Бајова Мрђена

0382    Од јуначке куће Вукићевића:

0383    “О Мрђене, Богом побратиме!

0384    „Ти се преда’ мене на аману,

0385    “Е ћеш данас изгубити главу

0386    „Су твоијех двадесет пандура.“

0387    Мрђен њему дивно одговара:

0388    „Дервиш-аго од Жабљака града!

0389    “Не излазе Срби на аману,

0390    „А ја виђу да сам погинуо,

0391    “Не дам кулу пријед своје главе,

0392    „Ни без много мртвијех Турака.“

0393    Па да видиш Бајова Мрђена

0394    Он дозива Богом побратима

0395    Са Трнова Ујовић-Николу

0396    И Касома од Доброга Вука

0397    Овако им Мрђен говораше:

0398    „О за Бога, оба побратима!

0399    “Што су ваше пушке премукнуле,

0400    „Не бијете око куле Турке,

0401    “Али су се пусте поштетиле?„

0402    Но му веле оба побратима:

0403    “О Мрђене, Богом побратиме!

0404    „Нијесу се пусте поштетиле,

0405    “Ема су се грдно угријале,

0406    „Угријале, те су загореле

0407    “Од црнога праха и олова

0408    „Бој бијући од зоре бијеле,

0409    “Сад је јако преврнуло подне,

0410    „Ни сједосмо, нити починусмо,

0411    “Нити даду починути Турци,

0412    „Често гину, ништа не помаже.“

0413    Но да видиш јада од Турака!

0414    Пуче пушка, а за њом лубарда,

0415    И погоди Вујовић-Николу

0416    И Шутана брата Мрђенова,

0417    Ту обадва они погибоше.

0418    Опет пучу убојни топови,

0419    И од куле саломише врата;

0420    Још се б’јела не предаје кула,

0421    Па се клети Турци примакоше,

0422    За кулу се руком приватише,

0423    Доваћају убојне кумпаре,

0424    У руке их Турци приватише,

0425    Напунише, мићу поставише,

0426    Убачују проз сломњена врата,

0427    Па се жегу зрна од топова

0428    Проз бијелу међу Србе кулу.

0429    Погибоше добра два јунака,

0430    Ту погибе Вукићевић Марко,

0431    Још Кокото Бељо с Љубостиња,

0432    И мнозину ране допадоше;

0433    Још се б’јела кула не предаје.

0434    Дима им се напунила кула

0435    Од црнога праа и олова,

0436    Те брат брата познат’ не могаше,

0437    Тешка мука паде на јунаке,

0438    Још се пуста кула не предаје

0439    Ни у кулу рањени јунаци.

0440    Ту Србина, браћо, не имаше

0441    Кога није рана допанула.

0442    Ал’ дозива ага од Жабљака:

0443    „О Мрђене, Богом побратиме!

0444    “Је ли твоје изгинуло друштво?„

0445    А Мрђен му право кажеваше:

0446    “Дервиш-аго, од Жабљака главо!

0447    „Четири сам изгубио друга,

0448    “Ја сам брата изгубио мога,

0449    „Брата мога и синовца мога,

0450    “И мојега Богом побратима,

0451    „И Кокота Беља с Љубостиња,

0452    “И многи су рањени јунаци,

0453    „Боја бију, за ране не маре.“

0454    Ал’ му вели ага од Жабљака:

0455    „Предадни се, драги побратиме!

0456    “Предадни се, злосрећна ти мајка!

0457    „Ти си добро браћу осветио

0458    “И бијелу на Лесендро кулу,

0459    „Четири сам напунио лађе,

0460    “Свака пуна мртвијех Турака,

0461    „У свакоју по стотину друга,

0462    “А некмоли што је рањенога.„

0463    Ал’ му Мрђен тако одговара:

0464    “Про’ се, аго, драги побратиме!

0465    „Не дам кулу док ми траје глава.

0466    “На мене су седам осам рана,

0467    „Нијесу ми оштећене руке,

0468    “Ни крваве очи у јунака,

0469    „Па још гађем добро џевердаром.“

0470    Мрђен пјева иза свега гласа:

0471    „Старе мајке, већ се не надајте!

0472    “Драге љубе, ви се преудајте,

0473    „Е доиста данас погибосмо

0474    “На мегдану на бојном Лесендро,

0475    „Ма немојте пуно ни плакати,

0476    “Јере смо се добро осветили,

0477    „Пребија’те двадест за једнога,

0478    “А бијелу на Лесендро кулу

0479    „За рањене Албанезе Турке.“

0480    Јоште Мрђен пјевати оћаше,

0481    Но му клети Турци не дадоше.

0482    У то жарко починуло сунце,

0483    Ал’ Турцима добра помоћ дође

0484    Од бијела Скадра на Бојану,

0485    Од Вуциња четрдест бродова,

0486    А на њима триста лубарада,

0487    И несрећну околише кулу,

0488    Запуцаше пламене лубарде,

0489    И бијелу саломише кулу,

0490    Сва се пуста кула разурила,

0491    Погибоше у кулу пандури,

0492    Ту на мртво десет погибоше,

0493    А десет су сви у ране грдне.

0494    Тада Турци кулу освојише,

0495    Мртвијема главе посјекоше,

0496    И рањене Скадру одведоше,

0497    Да им нове муке ударају.

0498    И на в’јеру Срнину узеше,

0499    И бијелу кулу освојише.

0500    Но владику гласи допадоше

0501    На Граову пољу широкоме,

0502    Јере га је везир преварио,

0503    И Врањину село изгорио,

0504    И бијелу на Лесендро кулу.

0505    Узмути се владичина војска,

0506    Па владика војску дијељаше,

0507    Па отправи војске шест иљада,

0508    Да чекају невјерна везира,

0509    И невјерне Турке Албанезе;

0510    Шест иљада оста на Граово.

0511    А кад виђе паша од Мостара

0512    Е владика предвојио војску,

0513    Тадер се је паша осјетио,

0514    Е владици везир ударио,

0515    Па је паша војску окренуо,

0516    Сиђе војска пољу Граоскоме,

0517    Ма не хћеше бјежат’ Црногорци,

0518    Но ријетко дочекаше Турке,

0519    По рамну се пољу поћераше,

0520    И из поља изагнаше Турке,

0521    Педесет им посјекоше глава,

0522    Утекоше уз Граовац Турци,

0523    На Бојане брдо ишћераше,

0524    Ишћераше пашу од Мостара

0525    И његове тридесет иљада.

0526    Ту је паша нојцу коначио,

0527    Докле свану и ограну сунце.

0528    Па је паша рано уранио,

0529    А у војску телар учинио:

0530    „Устаните, витезови Турци,

0531    “Да идемо на Граово рамно,

0532    „Да јуначки мегдан дијелимо.“

0533    Ал’ га црни гласи допадоше,

0534    Јере му се разбјежала војска:

0535    Од његове тридесет иљада,

0536    Од тридесет и више четири,

0537    Нема пуне тридесет стотина.

0538    Ту се паша грдно препануо,

0539    Бјежи паша главом без обзира,

0540    Он утече пут града Клобука.

0541    Срећан бјеше, Срби не знадоше,

0542    А он главу унијет’ не ћаше.

0543    Граово је поље оставио.

0544    А кад виђе Петровић владика,

0545    Е утече паша од Мостара,

0546    Граово му доби на мегдану,

0547    Ма Лесендро оста за везира

0548    И лијепо село на Врањину.

0549    Па владика на Цетиње пође.

0550    Напослијед не знам шта ће бити,

0551    Ни Лесендро ко ће задобити,

0552    Ма га Срби неће оставити

0553    Без велике крви и мегдана.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

Nevjera paše Skadarskoga 1844. god.
Nevjera pase Skadarskoga 1844. god.

невјера_паше_скадарскога_1844._год.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/11 21:11