Ненадна освета је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Пије вино силан Дурмиш-аго

0002    у бијелу Скадру на Бојану.

0003    У вино се Туре зафалило:

0004    „А да би ме була не родила,

0005    но кобила што парипа мога,

0006    узет хоћу тридесет Скадранах

0007    па ћу ходит гори у Дечане,

0008    уватићу проигумна старца,

0009    мучићу га што могу најбоље

0010    да ми каже намастирско благо.

0011    Покупићу крсте и иконе

0012    и похарат превисоку цркву,

0013    похарати, огњем попалити,

0014    и схорит је до темеља њена.“

0015    Кад свануло и сунце грануло,

0016    од вина се Туре разабрало,

0017    на ум паде шта је бесједило

0018    па покупи тридесет Скадранах

0019    те отиде гором и планином

0020    докле Туре у Дечане дође:

0021    ту находи старца проигумна,

0022    он га бије бичем плетенијем:

0023    „Кажуј, кале, намастриско благо!“

0024    Сви га бију а игуман трпи,

0025    е нигде га казат не оћаше.

0026    Уљегоше у високу цркву,

0027    покупише крсте и иконе,

0028    и сувише од срме кандила,

0029    ижљегоше на бијелу кулу,

0030    пију вина без ич’јег тестира.

0031    Но изиде проигуман старче,

0032    нешто му се погледати дало,

0033    погледати низ поље дечанско,

0034    ал’ се јунак добар заподио

0035    на вранчића коња без биљега,

0036    он га гледа, ма га не познава,

0037    док се њему примакао близу,

0038    ал’ је оно Брђанине Перо, (Васојевић).

0039    Он осједе од коња вранога,

0040    капу скида те се благосива

0041    па игумну тако бесједио:

0042    „О за бога, стари проигумне!

0043    Што си тако сузан и крвави,

0044    каква ти је голема невоља?“

0045    Но му вели проигуман стари:

0046    „Невоља је мене, Брђанине!

0047    Синоћ дође тридесет Скадранах,

0048    били су ме бичем плетенијем

0049    да им кажем намастирско благо,

0050    а ја им га казао нијесам;

0051    уљегоше у бијелу цркву,

0052    неколико штете учинише.“

0053    Њему вели Брђанине Перо:

0054    „Отвори ми превисоку цркву

0055    да целивам светом краљу руку.“

0056    Отвори му цркву пребијелу,

0057    он целива светом краљу руку

0058    и смјерно се њему поклонио

0059    па он зове проигумна старца:

0060    „Чујеш ли ме, проигумне старче!

0061    Ти причести самртна јунака,

0062    кунем ти се, а вјеру ти дајем,

0063    ово ћу ти коло разметнути

0064    ако ћу ја јутрос погинути.“

0065    Причести га и исповиједа,

0066    очати му самртну молитву;

0067    опет љуби светом краљу руку,

0068    па затаче свијетло оружје

0069    а ишета на бијелу кулу

0070    и Турцима божју помоћ зваше,

0071    Турци су му помоћ прифатили,

0072    широко му мјесто начинили,

0073    дадоше му пуну чашу вина.

0074    Попи Перо ону чашу вина,

0075    оде чаша од друга до друга,

0076    докле силну Дурмиш-аги дође,

0077    ал’ уз чашу ага напијаше:

0078    „Ој ти Перо, јад те задесио,

0079    што с’ дошао да погинеш ође?“

0080    Њему Перо тако бесједио:

0081    „Није чуда, силан Дурмиш-ага!

0082    Ова се је оградила црква

0083    а да ође доходе ришћани,

0084    да доходе и прилог доносе,

0085    и кад умру копају се овђе;

0086    а ти, аго, јад те задесио,

0087    што си лијеп Скадар оставио

0088    а дошао да погинеш оде,

0089    ка’ се ође не копају Турци?“

0090    То изусти Перо Брђанине,

0091    то изусти, пушку доватио

0092    те погоди силна Дурмиш-агу,

0093    срце му је живо сапалио:

0094    пак је другу пушку истргао,

0095    још је једно Туре погодио,

0096    па пламена ножа повадио,

0097    а милосна бога поменуо

0098    и у Турке јуриш учинио,

0099    петнаест је Турак’ изгубио

0100    а петнаест бјежи уз планину.

0101    И то било када се чинило,

0102    Богу фала и светоме краљу.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Nenadna osveta