Никац од Ровина и Сукић барјактар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Мања група хајдука прави засједу каравану у Херцеговини. Ту опљачкају доста ствари и волова. Гонећи то даље, види их турска чета отприлике исте јачине. Долази до битке у којој Срби уз губитке ипак некако превладају, и са плијеном настављају даље у Црну Гору.

0001    Чета се је мала подигнула

0002    Од простране ломне Горе Црне

0003    А од Кчева и малијех Цуцах,

0004    Чета мала, двадест и пет другах

0005    Пред њоме су до два побратима,

0006    Једно ми је Никац од Ровинах,

0007    А друго је Балетићу Раде,

0008    За Радем је Симоновић Живко.

0009    Хојде чета зеленом планином,

0010    Док изљезе у Херцеговину,

0011    А западе у ломна Корита.

0012    Ту чекала три-четири дана,

0013    А чети је Бог и срећа дала,

0014    Дочекаше босанске трговце,

0015    Посјекоше три-четири главе,

0016    И узеше педесет воловах,

0017    Ћерају их зеленом планином,

0018    Увалише крајем нихшицкијем.

0019    А друга се чета подигнула

0020    Од Нихшића крваве крајине,

0021    Чета мала, двадест и пет друга,

0022    Пред четом је Сукић барјактаре,

0023    А за њим је Аџиманић Дуро,

0024    За Дуром је Веризовић Зуко

0025    А за Зуком Арслан-агић Нурко.

0026    Пође чета у Рудине рамне,

0027    И почину под јелу зелену,

0028    Па се чета збора задјенуше.

0029    Но да рече Аџиманић Дуро,

0030    „О тако ви, моја браћо драга

0031    “Куда ћемо с четом обрнути?„

0032    Но да рече Сукић барјактаре:

0033    “Држ’те моје свијетло оружје,

0034    „Испанућу на јелове гране,

0035    “Да погледам низ Рудине рамне,

0036    „Е планина никад није сама,

0037    “У њу има чета црногорска.„

0038    Он се прими на јелове гране,

0039    Кад погледа низ Рудине рамне,

0040    Виђе чету двадест и пет другах,

0041    Ђе ћерају педесет воловах,

0042    Пред њима је Никац од Ровина;

0043    Далек’ Никац иде пред дружином,

0044    Преко руку носи џевердара,

0045    Никац себе и дружину чува.

0046    Но га виђе Сукић барјактаре,

0047    А потрче брзо у дружину,

0048    И дружини својој говорио:

0049    “Чека’, браћо, ако Бога знате,

0050    „Ево чета, двадест и пет другах,

0051    “И ћерају педесет воловах,

0052    „И пред њима Никац од Ровина;

0053    “Сваки своме, браћо ударите,

0054    „А ви Никца мене оставите,

0055    “А дајем ви божу вјеру тврду,

0056    „Ако мене сад Никац утече,

0057    “Даћу моју за његову главу.„

0058    Па их они напуштише близу.

0059    Ного виђи Сукић-барјактара,

0060    Ка’ упали сјајна џевердара,

0061    Те погоди Никца од Ровина,

0062    Сломио му ногу у кољено,

0063    Паде Никац на зелену траву.

0064    Да је коме жалост поглејати,

0065    Ка’ се јадан Никац копрцаше,

0066    На здраву се ногу исправљаше,

0067    Па упали сјајна џевердара,

0068    И погоди Сукић-барјактара,

0069    Паде Туре на зелену траву.

0070    И дружевске пушке запуцаше,

0071    Два Турчина јоште обалиле.

0072    Таде вика Никац од Ровина:

0073    “Удри, Раде, ђе си, побратиме,

0074    „Е ме Турци посјекоше жива.“

0075    Но му старац бесједио Раде:

0076    „Немо’, Никац, гријешити душу,

0077    “Е су Рада очи оставиле,

0078    „Ја не виђу пуце џевердару,

0079    “Но ти кликуј осталу дружину.„

0080    Па се старац подигнуо Раде,

0081    Ево с руке пали џевердара,

0082    И погоди Арслан-агић-Нурка,

0083    Мртва га је земља дочекала.

0084    Вика Раде Симоновић-Живка:

0085    “Ха уграби од Турчина главу!„

0086    Самдруги се Живко загонио,

0087    А Нихшицке пушке попуцале,

0088    Обојици срце опалиле.

0089    Таде вика Никац од Ровина:

0090    “Ђе си, Раде, рђа га убила!

0091    „Зашто пушти моју ђецу луду,

0092    “Да се на њих насладе душмани;

0093    „Сви радите, дома не идите,

0094    “А срамотно плијен не пуштите.„

0095    Тад скочише млади Црногорци,

0096    Мимо Турке плијен прогонише.

0097    Таде Турци плећи обрнуше,

0098    За’мише Турке низ Рудине.

0099    Од пећине до Никца сломјена

0100    Осамнаест посјекоше главах,

0101    И узеше коње и оружје,

0102    И обадва укопаше Живка,

0103    И узеше Никца сломјенога,

0104    Понесоше ломној Гори Црној,

0105    Видали га по године данах,

0106    Докле Никац на ноге скочио.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Nikac od Rovina i Sukic barjaktar