Корисничке алатке

Алатке сајта


никодије_стефановић

Никодије Стефановић

Никодије
Стефановић
никодије_стефановић.jpg
Рођење:
16. децембар 1848.
Београд,
Кнежевина Србија

Смрт:
23. август 1918.
Крф,
Краљевина Грчка

Никодије Стефановић (Београд, 4/16. децембар 1848 — Крф, 11/23. август 1918), српски генерал, који је учествовао у свим ратовима у којима је учествовала Кнежевина Србија односно Краљевина Србија. Био је председник Српског олимпијског комитета. Од 1906. до 1907. био је председник Централног комитета Српске одбране надлежне за четничку акцију у Старој Србији и Македонији.

Биографија

Никодије Стефановић је рођен 4/16. децембра 1848. године у Београду.1) Уписао се 1866. године у 8. класу Војне академије у Београду.2) Војну академију завршио је 1871. и одмах након тога унапређен је у потпоручника.3) Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. као командант батерије у победоносној бици за Бабину главу.4) Са својом батеријом учествовао је и у бици на Ђунису.5) Након окончања рата био је командир 1. батерије Дунавског артиљеријског пука.6) Као државни питомац био је 1880. упућен на специјализацију у Аустрију.7) Унапређен је 1881. у капетана. Од 1882. био је на служби у штабу Дунавског артиљеријског пука, а 1884. прекомандован је на службу књиговође у артиљеријском одељењу министарства одбране.8) Постављен је 1885. за управника крагујевачке Тополивнице.9) Исте године унапређен је у мајора.10) Учествовао је у Српско бугарском рату 1885. у артиљеријском одељењу Врховне команде.11) Након окончања Српско-бугарског рата био је управник одељења у Тополивници, а 1887. постављен је за референта артиљерије Тимочке дивизије, да би онда исте године био постављен за шефа ремонтног одсека артиљеријско-техничког оделења.12)

Постављен је 1890. за команданта тек основане Артиљеријске подофицирске школе.13) Унапређен је 1891. у чин потпуковника. Исте године постављен је за команданта Дунавског артиљеријског пука.14) Поново је од 1894. до 1896. био командант Артиљеријске подофицирске школе.15) У јесен 1896. постављен је за команданта Тимочког пољског артиљеријског пука.16) Унапређен је 1897. у чин пуковника.17) Од 1897. до 1900. био је начелник инвалидског одељења министарства одбране.18) Након тога постављен је за команданта Тимочке дивизијске области и онда за председника артиљеријског комитета.19) Пензионисан је 1902.20)

Крајем 1906. српска влада га је поставила за председника Централног комитета Српске одбране за помоћ Србима у четничкој акцији у Старој Србији и Македонији.21) Поново је активиран 1907. када је унапређен у чин генерала и када је постављен за инспектора артиљерије.22) Постављен је 1909. за команданта Моравске дивизијске области, а онда је децембра 1909. по други пут био пензионисан.23) Српски олимпијски комитет основан је 10/23. фебруара 1910, а за првог председника Српског олимпијског комитета изабран је Никодије Стефановић.24) Међутим према информацијама наших историчара спорта председник СОК-а постао је тек 1912.25)

Када је почео Први балкански рат поново је постављен за команданта Моравске дивизијске области.26) У балканским ратовима и у Првом светском рату био је командант Моравске дивизије, све до повлачења на Крф.27) Постављен је за команданта свих српских трупа на Крфу.28) Умро је 11/23. августа 1918. године на Крфу.

Литература

  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.

Nikodije Stefanovic

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 17)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 230
12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 18) , 19) , 20) , 23) , 26) , 27) , 28)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 232
21)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 46
22)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 230, 232
24) , 25)
Велимир. Ј. Иветић, 2013, стр. 245
никодије_стефановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 19:14