Николај Тихонравов
Николај Тихонравов |
---|
Рођење: 15. октобар 1832. Шеметово, Русија Смрт: 9. децембар 1893. Москва, Русија Познат као: историчар, археограф и ректор |
Николај Савич Тихонравов (рус. Николай Саввич Тихонравов) (Шеметово, 15. октобар 1832 — Москва, 9. децембар 1893), руски историчар књижевности и археограф. Био је ректор универзитета у Москви (1877—1883).
Биографија
Николај Савич Тихонравов се родио 15. октобра 1832. године у Шеметеву у Калушкој губернији у Царској Русији. Након завршене гимназије у Москви уписао се 1849. године на главни педагошки институт, али је онда уз помоћ Михаила Петровича Погодина прешао на Историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.1)2) Факултет је завршио 1853. и запослио се као професор у једној московској гимназији.3) Од 1859. предавао је историју руске књижевности на Универзитету у Москви.4) Докторирао је 1870. руску књижевност.5) Изабран је 1876. за декана Историјско-филолоког факултета.6) Већ 1877. изабран је за ректора Универзитета у Москви.7) На тој позицији остао је до 1883.
Био је представник културно-историјске методе и био је противник естетског прилаза књижевноисторијским проблемима. Његови научни радови углавном су посвећени критичким издањима руских средњевековних књижевних рукописа и истраживању појединачних случајева. Издао је Летописе руске књижевности и старина (Летописях русской литературы и древности, 5 томова, 1859—1863).8) У тим летописима био је читав низ публикација попут Повесть о Савве Грудцыне, Сказание об Индейском царстве, Стих о Голубиной книге, Автобиография протопопа Аввакума. Издао је 1863. године Споменици Памятники отреченной русской литературы. Много је изучавао живот и стваралаштво Михајла Ломоносова, Сумаркова, Василија Кириловича Третјаковскога, Фонвизина, Гогоља и Пушкина.9) Изучавао је и западноевропску књижевност и његови радови су и ту имали велики значај и утицај.10) Издао је поред тога и двотомне Руске драме 1672—1725 (Русские драматические произведения 1672—1725 гг, 1874).
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од средине 1879. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979. 330–331 (Н. А. Мещерский).
- Памяти H. С. Тихонравова. Москва 1894.
- История Славянской Филологiи, 558–562 ( В. Ягичъ).
- А. Г. Руднев: Академик Н. С. Тихонравов и его труды по изучению памятников древнерусской литературы. Варшава 1914.
- Н. К. Гудзий: Н. С. Тихонравов. Москва 1956.