Николај Цицин
| Николај Цицин |
|---|
 Николај Васиљевич Цицин |
| Рођење: 18. децембар 1898. Саратов, Русија Смрт: 17. јул 1980. Москва, СССР Познат као: биолог и ботаничар |
Николај Васиљевич Цицин (рус. Николай Васильевич Цицин) (Саратов, 6/18. децембар 1898 — Москва, 17. јул 1980), биолог, ботаничар, директор Главне ботаничке баште АН СССР.
Живот и рад
Завршио је Саратовски институт сеоског господарства и мелиорације 1927. Током 1931—37. бавио се организацијом лабораторије пшеничних хибрида. У периоду 1938—48. био је предсједник државне комисије за испитивање пољопривредних култура при министарству сеоског господарства СССР. Током 1940—57. водио је лабораторију за хибридизацију АН СССР, од 1945. директор је Главног ботаничког засада АН СССР. Основна дјела су му била посвећена проблемима хибридизације биљака.
Створио је нову врсту пшенице (Triticum agropynotriticum), и низ хибридних врста биљака. Био је почетни предсједник удружења академија социјалистичких држава, предсједник (1958—70) и потпредсједник совјетско-индијског друштва пријатељства и културних веза. Био је депутат Врховног совјета СССР, и 20. конгреса КПСС. Награђен је 5 пута орденом Лењина, орденом Октобарске револуције, 2 друга ордена, и медаљама.
Дјела: Отдаленная гибридизация растений, Москва, 1954; Успехи советской науки в области отдаленной гибридизации, М., 1957; Гибриды отдаленных скрещиваний и полиплоиды, М., 1963; Роль отдаленной гибридизации в эволюции растений, М., 1975.
Академик
Прави је члан Српске краљевске академије (Академије природних наука) од 9. априла 1947. Редовни је члан Српске академије наука (Одељења природно-математичких наука) од 22. марта 1948. Инострани је члан (Одељења природно-математичких наука) од 31. јула 1960.
Литература
- Вестник АН СССР 39 : 2 (1969) 126–127 и 49 : 4 (1979) 132–133 (Аноним).
- Lj. JAZU 72 (1967) 182 (Аноним).
- В. Глигић: Борци за бољу бербу и жетву. Београд 1945.
- И. Н. Елагин: Дела всей жизни. Весник АН СССР 58 : 12 (1988) 86–93.