Корисничке алатке

Алатке сајта


никола_вукићевић

Никола Вукићевић

Никола Вукићевић (Сомбор, 20. новембар 1830 — Сомбор, 8. новембар 1910),1)2) педагог, директор Учитељске школе у Сомбору (1871—1903) и школски надзорник српских школа у Војводини (1887—1903). Био је велики реформатор српских основних школа.

Школовање

Никола Вукићевић је рођен 20. новембра 1830. године у Сомбору од оца Ђорђа и мајке Персиде.3) Рано је остао без оца и обликовао се под утицајем мајке Персиде.4) У основну школу (нормалну славено-српску) у Сомбору пошао је са четири године.5) У јесен 1840. уписао се у Краљевску (пијаристичку) гимназију у Сегедину, тада најпознатију класичну гимназију у јужној Угарској.6) Прва два разреда гимназије завршио је у Сегедину, а трећи и четврти је учио приватно у Сомбору и полагао у Баји.7) Пети и шести разред гимназије похађао је у Сремским Карловцима.8) Због болести прекинуо је другу годину студија, да би се опорављао у Сомбору.9) Због Мађарске револуције 1848. Универзитет у Пешти није радио 1848/1849, па је Вукићевић боравио у Београду, где је слушао филозофију на Лицеју у Београду.10) Након окончања револуције наставио је и завршио студије филозофије у Пешти.11)

Препреке у каријери богослова

По окончању студија лечио се и потпуно излечио од скрофулозе у бањи Грефенберг.12) Након лечења покушао је да 1852. упише Богословију у Сремским Kарловцима, али одбили су га због слабог здравља.13) Владика Платон Атанацковић му је одобрио да приватно полаже богословију.14) Након приватног учења пропитивали су и препоручили Сергије Каћански и Никанор Грујић, па се Вукићевић обратио патријарху Јосифу Рајачићу тражећи дозволу и рок за полагање испита за богослова.15) Патријарх му је најпре дао сагласност, али када је сазнао да је пре тога добио сагласност од патријарху супростављеног Платона Атанацковића предомислио се, повукао раније одобрење и постао неумољив.16) На тај начин окончао је Вукићевићеву богословну каријеру.

Управник сомборске Препарандије

Постављен је 1853. за професора на учитељској школи у Сомбору.17) Предавао је српски језик са стилистиком, историју, рачун, црквенословенски и немачки језик, а од 1857. предавао је најважније предмете педагогију и методику. Те године завео је обавезу да приправници треба да иду на праксу у школе. Постао је 1858. управник свих сомборских основних школа, па су те школе под његовом управом постале најбоље.18) Остао је на месту управника сомборских основних школа све до 1909.19) Постављен је 1871. за управника сомборске учитељске школе (Препарандије).20) Заједно са Ђорђем Натошевићем био је велики реформатор српских основних школа.21) Заједно са Натошевићем морао је да подучава постојеће учитеље новим педагошким методама, да би могли да боље и практичније држе наставу. То је започео 1858. када је пред 150 учитеља држао први такав једномесечни течај новим методама читања и писања.22) То је онда поновио 1859. и 1860.23) Нови метод уведен је у српске школе пре свих других школа у целој Угарској.24)

Највећи утицај на њега имала су педагошка учења Јохана Хајнриха Песталоција (1746-1827) и Хермана Нимајера.25) Ђорђе Натошевић и Вукићевић су настојали да што је могуће боље примене савремене педагошке методе са подручја, где се говорило немачки.26) Колико су добро њих двојица применили те методе потврдио је извештај комисије учитеља, које је Српски народно-црквени сабор послао 1871. на једногодишњи боравак у Немачкој и Швајцарској.27) Српски народно-црквени сабор је на његов предлог донео 1871. Уредбу за српске народне школе, па је у сомборској Препарандији (Учитељској школи) уведено трогодишње школовање, а по први пут могле су се школовати и ученице.28) Пошто је као управитељ организационо учврстио Учитељску школу по узору на њу отворене су две ниже учитељске школе у Хрватској, у Пакрацу 1871. и у Карловцу 1875.29) Сомборска школа је напредовала у стручном погледу, па су они, који би је завршили били примани као учитељи по свим српским земљама.30) Помагао је успоставу школа по Црној Гори, па је за њих израдио нацрт наставног плана и програма.31) Током 1872. набавио је разне апарате, моделе , прибор и физикалне, хемијске и минералошке збирке, анатомске табле, физикалне табле, све са циљем да се уведе очигледна настава.32) Набављена је хемијска лабораторија. Одржавао је 1872. течајеве за српске учитеље који нису завршили сомборску Препарандију, и то најпре учитељима из Војне крајине, а онда и учитељима из Барање, Славоније, Срема и Баната.33) Таквав течај поново је држао и 1874. Био је болестан 1875. године па се лечио у Карлсбаду (Карлове Вари).34) Заједно са неколико угледних Сомбораца заслужан је за отварање сомборске гимназије 1872.35) Његовим заслугама отворена је 1875. Виша девојачка школа у Сомбору, а ученице, које би окончале ту школу имале су право да се упишу на учитељску школу.36) Никола Вукићевић је био први управник Више девојачке школе од 1875. до 1903.37)

Главни школски референт за српске школе

Након смрти Ђорђа Натошевића изабран је 20. августа 1887. за привременог главног школског референта за српске вероисповедне школе у Карловачкој митрополији.38) На тој дужности остао је до 1903. Имао је доста проблема са радикалном већином на народно-црквеним саборима, а посебно са Јашом Томићем. Напади радикала на њега учестали су 1891. и 1892. у радикалном листу Застава.39)

Свој педагошки рад објављивао је у Српским народним новинама, Српском дневнику, Седмици, Летопису и нарочито у Школском листу.40) Уређивао је и издавао Школски лист од 1858. до 1869.41) Тај лист одиграо је значајну улогу на унапређењу педагошке теорије и праксе и био је полузваничан лист српске просвете у Угарској. Лист једно време није излазио, а Вукићевић га је поново уређивао од 1880. до 1903.42) Уређивао је и издавао Пријатељ младежи од 1866. до 1869.43) Писао је и уџбенике, које је власт забрањивала. Написао је шест уџбеника и један приручник из веронауке. Помагао је успоставу школа по Црној Гори, па је за њих израдио нацрт наставног плана и програма.44) Посебно је истицао важност православља за српски национализам.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 30. I 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

Литература

  • Милан Степановић, Карла Селихар, Никола Вукићевић (1830-1910) Живопис и библиографија, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, 2010.
  • К. Т. Костић: Из прошлости Учитељске школе у Сомбору. Годишњак Историског друштва у Сомбору 1 (1936/1937) 72.
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, књига 4 стр 1181.

Спољне везе


Nikola Vukićević
Nikola Vukicevic

2)
8. новембра и 26. октобра по старом календару
3) , 17) , 18) , 20) , 21) , 22) , 24) , 40) , 41) , 43)
ЖИ
4) , 5)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 25
6)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 26, 27
7) , 8)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 27
9)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 28
10) , 11)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 29
12)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 29, 30
13) , 14)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 30
15) , 16)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 31
19)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 66
23)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 60
25)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 61
26) , 27)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 64
28)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 307
29) , 30)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 124
31) , 42)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 308
32)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 126
33)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 127
34)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 128
35) , 36) , 37)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 143
38)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 148
39)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 156-157
44)
Степановић, Селихар, 2010, стр. 309
никола_вукићевић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/05 14:16