Облак Миросав и од Скадра Алија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Вино пију до три побратима

0002    У Косову пољу широкоме,

0003    Једно беше од Сибиња Јанко,

0004    А друго је од Прилипа Марко,

0005    А треће је Облак-Миросаве.

0006    Вино пију, разговарају се,

0007    А када се вином напојише,

0008    Тада рече од Сибиња Јанко:

0009    ”Чујете ли, до два побратима,

0010    Да л’ је мајка родила јунака

0011    Који би нас на ноге дигнуо,

0012    Пуну софру леба погазио,

0013    Златну купу вина претурио?”

0014    Марко шути, ништа не говори,

0015    Ал’ говори Облак-Миросаве:

0016    ”Побратиме, од Сибиња Јанко,

0017    Тај се јунак ни родити неће

0018    Који би нам софру погазио,

0019    Златан пеар вина претурио!”

0020    Таман они у ријечи били,

0021    Ал’ се мала магла запођеде

0022    Уз Косово од белог Мрамора,

0023    А из магле јунак излетио

0024    На дорату ко на горској вили,

0025    Побратиме, Скадранин Алија.

0026    Како Турчин близу софре дође,

0027    Одма Марко на ноге скочио,

0028    А за њиме од Сибиња Јанко,

0029    Облак седи, ладно пије вино.

0030    Кад Алија близу Марка дође,

0031    Онда Марку турски селам даје,

0032    А Марко му селам приватио:

0033    ”Божја помоћ, Скадранин-Алија!”

0034    Одма Турчин коња прогонио,

0035    Те га право гони на Облака,

0036    Па кад близу до Облака дође,

0037    Громовито на Облака викну:

0038    ”А, на ноге, Облак Миросаве,

0039    Да јуначки мегдан дијелимо,

0040    Овђе има и бољи јунака,

0041    Па се мени на ноге дизају,

0042    А ти, курво, ни абера немаш!”

0043    А кад зачу Облак-Миросаве,

0044    Тад Алији поче говорити:

0045    ”Сјаши, Туре, да пијемо вино,

0046    Лако ћемо мегдан поделити!”

0047    А кад зачу Скадранин Алија,

0048    Ближе коња гони на Облака,

0049    Пак му купу погазити шћаде.

0050    А кад виђе Облак-Миросаве,

0051    Коме нема пуни двадес лета,

0052    Па допаде коласту зеленку,

0053    Потеже му на токе колане,

0054    Пак се њему на рамена баци,

0055    Пак се бојна копља доватио,

0056    Па Турчину поче говорити:

0057    ”Држ’ се, курво, од Скадра Алија,

0058    Да знаш с ким ћеш мегдан поделити!”

0059    Пак јуначка копља положише,

0060    Па кад добра копља поломише,

0061    За оштро се гвожђе приватише,

0062    Ударише један на другога.

0063    Куда шине од Скадра Алија,

0064    Просијеца скерлет и кадифу,

0065    Ал’ Облаку ране не задаје;

0066    А куд шине Облак-Миросаве,

0067    Просијеца скерлет и кадифу,

0068    По Турчину љуте ране гради.

0069    А кад виђе Скадранин Алија

0070    Да ће своју изгубити главу,

0071    Онда викну Облак-Миросава:

0072    ”Богом брате, Облак-Миросаве,

0073    Поклони ми живот на мегдану,

0074    Твој је мегдан и твоје јунаштво,

0075    А ево ти иљаду цекина!”

0076    Али Облак ни слушати неће,

0077    Већ му ома осијече главу,

0078    Па зеленку у зобницу баци,

0079    Па говори Јанку од Сибиња:

0080    ”Мол’ се Богу, од Сибиња Јанко,

0081    А за стару љубав баба мога,

0082    Сад би тебе с главом раставио!”

0083    То рекоше, пак се растадоше,

0084    И одоше сваки своме двору.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Oblak Mirosav i od Skadra Alija