Корисничке алатке

Алатке сајта


ограшић_раде

Ограшић Раде

Ограшић Раде је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Зацмилеше тридесет сужањах

0002    У тамницу паше Тиранина,

0003    Међу њима Ограшићу Раде,

0004    Они цмиле три године данах.

0005    Но да рече Ограшићу Раде:

0006    „Моја браћо, тридесет сужањах,

0007    О, да није у дружину друга,

0008    Који ће се болан учинити

0009    Да подноси муку од Тураках,

0010    Не би ли га Турци укопали

0011    Да се бисмо, браћо, избавили?”

0012    Не нађе се друга ниједнога,

0013    До једнога Ограшића Рада,

0014    И дружини Раде говорио:

0015    „Чујете ли, моја браћо драга,

0016    Ја се хоћу учинити мртав,

0017    Но кука’те мене без престанка,

0018    Не би ли се паши дојадило,

0019    Не би ли ме паша укопао,

0020    Да избавим себе и дружину!”

0021    Оно рече, мртав се учини.

0022    Јадни сужњи кукају над Радем,

0023    Ту кукају јутром и вечером,

0024    Док се бјеше паши досадило,

0025    Дође паша тамници на врата,

0026    Од тамнице врата отворио,

0027    Пита паша тридесет сужањах:

0028    „Што је, сужњи, не веселили се,

0029    Која ви је од Бога невоља?”

0030    Но му сужњи ријеч говорили:

0031    „Како шта је, паша Тиранине,

0032    Ми можемо муку поднијети,

0033    Теке живи остат’ не можемо ─

0034    Виђи, пашо, ако Бога љубиш,

0035    Ускок ми се Раде преставио,

0036    Распаде се међу нама Раде,

0037    Укопа’ га за бабову душу!”

0038    Итро паша на дворове пође,

0039    Па је своје оправио слуге,

0040    Извадише Ограшића Рада,

0041    Гроб копају да га укопају,

0042    Но га не да Таир-пашиница,

0043    Но слугама ријеч говорила:

0044    „Немо’те га укопати, слуге,”

0045    Е се курва уметнуо Раде,

0046    Отидите брзо у ковача

0047    Те ви скујте двадесет чавалах,

0048    Удрите му за двадест нокатах ─

0049    Ако буде у животу Раде,

0050    Прогледаће али гмизнут’ Раде!”

0051    Була рече, па је послушали:

0052    Удрише му двадесет чавалах

0053    За његове двадесет нокатах ─

0054    Јунак Раде, ма се не подаје,

0055    Ни прогледа нити гмизну брком.

0056    Оћаху га укопати слуге,

0057    Но га була копати не даје,

0058    Но слугама ријеч говораше:

0059    „Двије ватре огња наложите,

0060    Међу њима Рада положите,

0061    Док испуца чапра на јунака ─

0062    Ако буде у животу Раде

0063    Он ће јекнут’ али гмизнут’ брком!”

0064    Одиста га укопат’ оћаху,

0065    Но га не да була пашиница:

0066    „Не немо’те укопати Рада,

0067    Но нађите змију присојкињу,

0068    Ставите је под гроце Раду,

0069    Нека коље под грло јунака ─

0070    Ако буде у животу Раде,

0071    Он ће јекнут’ али гмизнут’ брком!”

0072    Како рече, слуге послушаше

0073    И од Рада муку учинише ─

0074    За то Раде ни хабера нема.

0075    Оћаху га укопати слуге,

0076    Но га не да божа проклетница:

0077    „Ви немо’те укопати Рада,

0078    Но га нос’те у нову одају,

0079    Ђере игра коло ђевојаках,

0080    Ставите га међу ђевојкама,

0081    Преко њега колом да обрну!”

0082    Ставише га међу ђевојкама,

0083    Ђевојке су колом обрнуле,

0084    Преко Рада младе прескакале.

0085    Кад ред дође пашине Фатиме,

0086    Али Раду ријеч говорила:

0087    „Виђи, сабљо, Ограшићу Раде,

0088    Как’ Хајкуна прео тебе скаче!”

0089    А Раде је оком погледао.

0090    Кад то виђе Фатима ђевојка

0091    Е прогледа Ограшића Раде,

0092    На њем бачи свилену мараму

0093    И Рада је по глави покрила,

0094    Ђевојкама млада говорила:

0095    „Бјеж’те дома, Туркиње ђевојке,

0096    Од овога кавурина мртва!”

0097    Све ђевојке дома побјегоше,

0098    Тадер збори Фатима ђевојка:

0099    „А, тако ти, Ограшићу Раде,

0100    Али ме узет’ за вјерену љубу,

0101    Да ти извадим сужње из тамнице?!”

0102    А Раде јо’ ријеч говорио:

0103    „Оћу, млада, а да зашто нећу!”

0104    Па ондолен млада потрчала

0105    И својој мајци говорила:

0106    „Моја мајко, никад не умрла,

0107    Без греоте што се огријеши ─

0108    Распаде се у одају Раде!”

0109    Тадер јадна Рада укопаше.

0110    Кад је ноћи по вечери било,

0111    И потрча Фатима ђевојка,

0112    И из гроба извадила Рада,

0113    Уведе га паши у дворове,

0114    Те узеше два товара блага,

0115    Па потрча тамници на врата,

0116    Те извади тридест тамничарах,

0117    Побјегоше зеленом планином

0118    И дођоше на своје дворове,

0119    То је било кад се је чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Ograšić Rade
Ograsic Rade

ограшић_раде.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/11 21:28