Ограшић сердар и Раде Крајинић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Вино пије Огрешић сердаре

0002    Насред Бишћа у механи винској

0003    Са даиџом старцем Кариманом,

0004    Па пошто се вином напојише,

0005    Рече Турчин Ограшић сердаре:

0006    ”Мој даиџа, стари Каримане!

0007    ”А тако ти дина и амана

0008    ”И Турскога поста рамазана!

0009    ”Кажи мене, за што ћу те питат’ :

0010    ”Што су наши стари бољи били?

0011    ”Што их паше боље миловаху,

0012    ”А боље им ћурке пригртаху,

0013    ”Ћурке боље, а боље бињише,

0014    ”За ме нико ни хабера нема?

0015    А зараче стари Каримане:

0016    ”Мој сестрићу, Ограшеновићу!

0017    ”Кад ме питаш, право ћу ти казат’

0018    ”Зашто су ни стари бољи били,

0019    ”Е су често у чету ходили,

0020    ”Често јесу плијен догонили,

0021    ”А каурско робље доводили,

0022    ”Из крајине главе доносили,

0023    ”Те пашама главе поклањали,

0024    ”Па их паше боље миловали;

0025    ”Ти сестрићу, Огрешеновићу,

0026    ”Како си се сердар поставио

0027    ”Насред Бишћа у механу пивну,

0028    ”Још нијеси чете покупио,

0029    ”Нити окле главе задобио,

0030    ”За те нико ни абера нема. ”

0031    Рече Турчин Огрешић сердаре:

0032    ”А тако ме не родила мајка

0033    ”Већ кобила што мога дорина?

0034    ”Ја то чету нећу покупити,

0035    ”Нећу чету до велику војску,

0036    ”Повести је низ влашке Котаре:

0037    ”Е сам чуо ђе говоре људи,

0038    ”Да је Влашче чардак напавило,

0039    ”Влашче силно Диклића Јанота

0040    ”На саставке Саве и Кораве

0041    ”Од шездесет и седам дирека,

0042    ”А у њему поставило стражу

0043    ”А шездесет и седам пандура

0044    ”И пред њима Крајинића Рада,

0045    ”Да му стражу чува од Турака;

0046    ”То је Влашче силом направило

0047    ”Без царева ситнога вермана,

0048    ”Без везирске ситне бурунтије,

0049    ”Без тапије ефенди-кадије,

0050    ”Без оџине мухасиле мале

0051    ”Договоре Турске земље равне.

0052    Тек то рече, на ноге скочио,

0053    Па отиде на вренђију кулу,

0054    А дозива своју вјерну слугу,

0055    Своју слугу Кунарић-Омера:

0056    ”О Омере, примак’ се до мене,

0057    ”Те избаци двије пушке мале

0058    Које су ти вазде азуране,

0059    ”И изнеси алај зелен барјак,

0060    ”Те га побиј Бишћу на капију,

0061    ”Нек се подањ окупља крајина. ”

0062    А брже га послушала слуга,

0063    Па истури двије пушке мале,

0064    Хабер пушке низ крајину дале,

0065    А изнесе зелена барјака,

0066    Забоде га Бишћу на капију,

0067    Па он сједе на бијелој кули,

0068    Ситне књиге на кољену пише,

0069    Књиге шара те их растурава

0070    На шездесет и седам градова,

0071    На шездесет и седам сердара,

0072    Зове сердар Огрешеновићу

0073    Од свакога града по сердара:

0074    Саврх Бишћа Ферат-Беговића,

0075    Садну Бишћа Дурат-Беговића,

0076    Иза Бишћа Вератузовића,

0077    Искрај Бишћа Попрженовића,

0078    Сасред Бишћа Ограшеновића,

0079    Од Стијене Дрнду барјактара

0080    Да повуче пушку џевердара;

0081    Ага зове Ограшеновићу

0082    Два Бубнића и три Бадњевића

0083    И четири бега Атлагића;

0084    Зове Турчин Ограшић сердаре

0085    Од Бушанца са крајине града,

0086    Отлен зове седам калауза,

0087    А пред њима Ћоса калауза,

0088    Који Ћоса добро калаузи

0089    У поноћи кад мјесеца нема

0090    Ка у подне кад огрије сунце,

0091    Низ Котаре Диклића чардаку;

0092    Зове Турчин Ограшеновићу

0093    А од Таре Тару капетана

0094    И Турчина Ризванов ћаја,

0095    И с њим зове Бојичић-Алију;

0096    Зове Турчин Ограшеновићу

0097    Од бијела града Ишарчића

0098    На Завалу зове Диздарчића;

0099    Од Удвара другога диздара,

0100    Од Синчића трећег Диздарчића;

0101    Зове Турчин Ограшеновићу

0102    Још два бега из поља Врањега,

0103    С њима зове два господичића,

0104    А два брата, два Ферат-пашића;

0105    Зове Турчин Ограшић сердаре

0106    Од Шкадарца Борчиловић-Ибра,

0107    А с њим зове два Прилиповића,

0108    А од Пећи Ворићаковића,

0109    Од Тутуни Ковчић-Мурат-бега,

0110    Од Отоке Куну Асан-агу,

0111    А од Лике Вилић-Усерина;

0112    Зове Турчин Ограшеновићу

0113    Од Лијевна два Лијевњанина,

0114    Од Сријема два Сријемљанина,

0115    Од Гламоча два Гламочанина,

0116    Од Биоча два Биочанина,

0117    Из Видина двије Видинлије,

0118    Видинлије, како змије двије,

0119    А без њих му тамо пута није;

0120    Зове Турчин Ограшеновићу

0121    Од Удбине двије Рњавине,

0122    Рњу Муја и Рњу Алила,

0123    Од Гламоча Ковачину Рама,

0124    Од Орашца Тала и кулаша

0125    Шес Вука и четири Гуња

0126    Буче уче, а батину вуче,

0127    За њим Тале одсијеца главе;

0128    Зове Турчин Ограшеновићу

0129    Од Удбине Туре Емин-агу

0130    И с њим зове старца Ћејван-агу

0131    Коме има стотину година,

0132    Сиједа му и глава и брада,

0133    У глави му зуба ђавољега,

0134    По му вихар из шкрбина пува,

0135    По коњу му међедину љуља,

0136    Од оружја нигда ништа нема

0137    Но о пасу сабљетину вуче,

0138    А на рамо џиду убојиту,

0139    По ње му је опшивено вуком,

0140    А од по ње крвљу заливено,

0141    Наврх ње је од међеда глава,

0142    Мртва лаје баш ка да је жива,

0143    А ко није видио мегдана,

0144    Би од мртве побјегао главе

0145    И од стра би у гору удрио,

0146    Вас се серат чуди и крајина

0147    Куд се стара кила подигнула:

0148    Ево пуно шеснаест година

0149    Од како је чету оставила

0150    И Котаре рахат учинила,

0151    Вас се серат чуди и крајина,

0152    А сада се кила подигнула

0153    Да направи штету у Котаре;

0154    Зове Турчин Ограшеновићу

0155    Од простране шехер-Бање Луке

0156    Отлен зове Шару капетана,

0157    Силну Шару на коњу Гаврану

0158    И за еиме триста крџалија,

0159    Све атлије љуте сератлије,

0160    Е му без њих тамо пута нема.

0161    Кад се сила Турска окупила

0162    А у Бишће под бијелу кулу,

0163    Па оде се сердар опремати,

0164    На с’ удрио одијело дивно:

0165    На ноге му ковче и чакшире,

0166    А на плећи од свиле кошуља,

0167    По њој токе и доламу тура,

0168    На доламу пуца с обје стране,

0169    Свако тегли по по литре злата,

0170    А што му је пуце под гроце,

0171    Оно тегли пуну литру злата,

0172    Оно пуце на бурму сковано,

0173    Кад му ваља те га разбурмава,

0174    Те њим сердар пије вино рујно;

0175    Опаса се мукадем-каницом,

0176    Па зађеде двије пушке мале

0177    Којено су у злато коване,

0178    Јабуке им од камена драгог,

0179    А међу њих ножи и синџири,

0180    Ножи сјајни, а синџири златни,

0181    А о бедри мача припасао,

0182    А на мачу три гајтана златна,

0183    А на њима три камена драга

0184    Да ваљају три Босанска града,

0185    А натуче самур на обрве,

0186    Златном пошом замотао главу,

0187    Све му бију пера низ рамена

0188    А ибришим ките сератлијске,

0189    За капом му седам челенака,

0190    Три саватли, четири чекркли,

0191    Оне кажу штоно су саватли,

0192    Оне пиште, како змије љуте,

0193    А четири што су му чекркли,

0194    На чекрк се саме окретале,

0195    Кад с’ обрће мору дебеломе

0196    Све му канат у каната гађа,

0197    Кад обрће мору дебеломе,

0198    Те му јарко одговара сунце

0199    Да му сунце не нагрди лице.

0200    Па врх свега тога одијела

0201    Он обуче диван кабаницу

0202    Од дебеле чохе парагуна,

0203    А млађи му коња опремише,

0204    Турили му седло османлију,

0205    Па по њему ћебе сарајлију,

0206    Покрише га чохом до кољена,

0207    Решме ките пале до копита,

0208    Кад год миче у копите тиче,

0209    Заложи га ђемом њемачкијем,

0210    А заузда решмом позлаћеном,

0211    Још на коњу љепше одијело,

0212    Кубурлије с обадвије стране,

0213    С једне стране салма од пиринџе,

0214    С друге стране од злата гадара;

0215    Па му млађи повели дорина

0216    Под бињаташ студена камена,

0217    Јала, рече, посједе дорина.

0218    Да је коме стати па гледати

0219    Кад посједе соко на витеза,

0220    Удара га сјајном бакрачлијом

0221    Широкоме пољу у пучину,

0222    Па се пењу по бедему Турци,

0223    Међу собом Турци говораху:

0224    ”Од како се Бишће закопало,

0225    ”Бољи јунак није постануо

0226    ”Од сердара Ограшеновића,

0227    ”Еда Бог да хаирли нам био! ”

0228    Па отолен окренуше Турци,

0229    Док дођоше Кунару планини,

0230    На Кунара код ђузен бунара,

0231    Ту сједоше те отпочинуше,

0232    Одма коњма зопцу натакоше,

0233    Одмах ватре живе наложише,

0234    Па уз ватру каву припекоше,

0235    Каву пију, тутун припаљују,

0236    Проз наргилу тегле тумбећију;

0237    Но се сердар силно уздртио,

0238    Немаше му друга најбољега

0239    А Турчина Шаре капетана.

0240    Док се магле прамен зађенуо,

0241    То не био тихе прамен магле,

0242    До то био Шара капетане,

0243    А за њиме триста крџалија,

0244    Све атлије љуте сератлије.

0245    Далеко га сердар угледао,

0246    А мало га ближе сусретао,

0247    Руке шире, те с’ у лице љубе,

0248    Питају се за здравље јуначко,

0249    Узеше се за бијеле руке,

0250    Те дођоше на бунар на воду,

0251    Ту сједоше, те отпочинуше.

0252    Но да рече Ограшић сердаре:

0253    ”Права слуго, Кунарић-Омере!

0254    ”Ну отиди те коње обиди,

0255    ”Јесу л’ коњи зопцу позобали,

0256    ”Од шта земан од тог и вријеме. ”

0257    Брже га је послушала слуга,

0258    Пак отиде те коње обиде,

0259    Ал’ сви коњи зопцу позобали

0260    До дората Ограшеновића.

0261    Он потрча своме господару:

0262    ”Господару, Ограшић-сердару!

0263    ”Сви су коњи зопцу позобали

0264    ”До твојега нечестита дора,

0265    ”Није штурник ни зрна сломио,

0266    ”Зубом гризе, а ушима стриже,

0267    ”А под собом ендек ископао,

0268    ”Добро би се Турчин укопао,

0269    ”Обзире се Бишћу бијеломе:

0270    ”Хај’ сердару, да се натраг врнеш!

0271    ”Чини ми се хаирли би био. ”

0272    А рече му Ограшић сердаре:

0273    ”Курво једна, Кунарић-Омере,

0274    ”Подај барјак бољему од тебе

0275    ”А Турчину Гледићу Осману,

0276    ”Коме га је бабо носио. ”

0277    А Омера изједе срамота

0278    Мало мање него мртва глава,

0279    Па бијесна посједи ђогина,

0280    Отиште га кроз Кунар планину,

0281    А за њиме остала крајина.

0282    Колика је сила у Турака

0283    Притиснуло од воде бунара,

0284    Притиснуло до наврх Кунара,

0285    А с Кунара до надно Вучара,

0286    Од Вучара до Дуге Пољане,

0287    Коњ до коња, јунак до јунака,

0288    Бојна копља како гора чарна,

0289    А барјаци каконо облаци,

0290    Да од неба иха киша нађе,

0291    До на земљу не би пропанула.

0292    У то доба на Кораву Турци.

0293    Ама виче Ограшић сердаре:

0294    ”А јеси ли у чардаку, Раде?

0295    Но ми брода по Корави пуштај,

0296    ”Да ја пођем низ равне Котаре,

0297    ”Кунем ти се, а вјеру ти давам,

0298    ”Да ти ништа учинити нећу,

0299    ”Нећу теби ни чардаку твоме. ”

0300    А се дере са чардака Раде:

0301    ”О Турчине, Ограшић-сердаре!

0302    ”Није мене поставио Јањо

0303    ”Да ја брода на Корави пуштам,

0304    ”Но около кудијен ти драго. ”

0305    Па довати пушку Талијанку,

0306    Којано је у Талиј’ кована,

0307    У Перасту граду оправљана,

0308    Од два грла, од четрдест зрна,

0309    Те у војску пушку обрташе,

0310    И саломи седам-осам друга.

0311    Силни коњи, а бијесни Турци,

0312    У безбрође коње нагоњаху,

0313    А коњи им воду препливаше,

0314    Те Диклића чардак опколише.

0315    У Турака пушке харчалије,

0316    А у њима зрна синџирлије,

0317    С њима бију Диклића чардака,

0318    Од чардака ћепанице скачу.

0319    А се једно Туре загоњаше

0320    Из алаја из турске ордије,

0321    Силно Туре Ограшић сердаре,

0322    Џефердара пушку препунио,

0323    Проз чардак му пуста прогоњаше,

0324    У чардаку стражу преметаше,

0325    Низ диреке крвца биљежаше,

0326    Сва Крајина њега сјетоваше:

0327    ”О соколе, Ограшић-сердаре!

0328    ”Не обрани себе ал’ дорина,

0329    ”Потље ће ти дорат требовати

0330    ”На Селишта на Араповишта

0331    ”Код Турбета код Матузовића,

0332    ”Код Алије старога газије,

0333    ”Ту су нама стара разбојишта. ”

0334    А узмаче Туре на дорину,

0335    Но се друго Туре загоњаше,

0336    На ђогату буљубаша Мујо,

0337    Проз чардак му пуста прогоњаше,

0338    По чардаку стражу преметаше,

0339    А Крајина њега сјетоваше:

0340    ”Не напријед, буљубаша Мујо!

0341    ”Не обрани себе ал’ ђогина,

0342    ”Потље ће ти ђогин требовати. ”

0343    А узмаче Турчин на ђогина.

0344    Док се треће Туре загоњаше,

0345    На вранчићу Бојичић Алиле,

0346    Колико је коња уранио,

0347    Да му није дизгин притегнуо,

0348    На чардак му скочити хоћаше,

0349    Сва Крајина сјетује Алила:

0350    ”Не напријед, Бојичић-Алиле!

0351    ”Није бољи био ни Бојица,

0352    ”Па је тако лудо погинуо,

0353    ”Нема сина до тебе једнога,

0354    ”Не напријед, е ћеш погинути,

0355    ”Да не гине господско кољено. ”

0356    Четврто се Туре загоњаше,

0357    На кулашу Тале будалина,

0358    Вуче Тале од челика балту,

0359    У којој је триста починака,

0360    А хиљаду здравијех чавала,

0361    Њом разбија Диклића чардака,

0362    Сва Крајина сјетоваше Тала:

0363    ”А ти Тале, задрта делијо!

0364    ”Не обрани себе ал’ кулаша,

0365    ”Ето тамо Крајинића Рада. ”

0366    Ал’ се бије са чардака Раде,

0367    Док отиште низ Котаре Турке.

0368    Обалише Диклића чардака,

0369    Од шездесет и седам дирека

0370    Не остаде до седам дирека,

0371    Од шездесет и седам пандура

0372    Ока нема жива ђавољега

0373    До јаднога од Крајине Рада,

0374    Па и Раде допануо рана,

0375    Седам рана од седам пушака,

0376    Виде му се џигерице црне,

0377    Па још брани Диклића чардака,

0378    Не да извест’ коња из чаира,

0379    Ал’ отиште низ Котаре Турке.

0380    Све Котаре Турци похараше,

0381    Живијем их огњем запалише,

0382    Поробише мало и велико,

0383    А велики плијен поћераше.

0384    Но зарече Крајинића Мујо:

0385    ”О сердаре, Ограшеновићу!

0386    ”Дај ти мени три стотине друга,

0387    ”Е ми амо чудна газду кажу,

0388    ”Силна Вука Вучкулиновића

0389    ”И у њега хиљаду оваца,

0390    ”Нећу ли му плијенити овце. ”

0391    Па он узе три стотине друга,

0392    Те он с друма на лијево сврну

0393    На дворове Вучкулиновића,

0394    Плијени му хиљаду оваца,

0395    А пос’јече девет синоваца,

0396    Поведе му коње из чаира,

0397    Остаде му у ризницу благо,

0398    А утече Вучкулиновићу,

0399    И уведе багљива дорина,

0400    Ни на њему узде ни улара

0401    Ни на пусту седла ни самара;

0402    Да је био за потребе Мују,

0403    Ни њега му не би оставио.

0404    Па отиде уз Котаре Мујо,

0405    И одоше уз Котаре Турци.

0406    Но се мала поточ отиснула,

0407    Поточ мала, тридесет Задрана.

0408    Да ћерају уз Котаре Турке.

0409    Но говори буљубаша Мујо:

0410    ”Мој ђогате, моје десно крило!

0411    ”Могу ли се поуздати у те?

0412    ”Да те врнем Задру бијеломе,

0413    ”Да затворим у Задар Задране,

0414    ”Да у Задар копљем ударимо,

0415    ”У Задарска од челика врата? ”

0416    Но глај коња, пуст му остануо!

0417    Оде му се Задру обртати,

0418    А напријед дизгин отимати,

0419    А Мујо му дизгин попустио,

0420    Те ућера у Задар Задране,

0421    А у Задар копљем ударио,

0422    У Задарска од челика врата,

0423    А колико лако удараше

0424    С мјеста граду темељ помјераше,

0425    Па се натраг уз Котаре врну.

0426    Но се друга поточ отиснула

0427    Од бијеле Јанковића куле,

0428    Силно момче Јанковић Стојане,

0429    Па не смије боја заметнути,

0430    Ма претече друма широкога,

0431    Па измаче мача зеленога,

0432    Голијем их гвожђем избројио,

0433    И Турцима ископ учинио,

0434    Па се натраг низ Котаре врну.

0435    И одоше уз планину Турци,

0436    Док дођоше планини Звијезди

0437    На студену на воду Шаргизду.

0438    Ту велики табор учинише,

0439    Сваки води роба и робињу,

0440    До манити будалина Тале,

0441    А он вуче седам-осам глава,

0442    Сва Крајина сјетовала Тала:

0443    ”А ти Тале, задрта делијо!

0444    ”Што ће, Тале, тебе мртве главе?

0445    ”Нама плијен робље устављати

0446    ”А бијесне коње провадати,

0447    ”Ми се, Тале, робљем разговарат’,

0448    ”А ти, Тале, разговора немаш,

0449    ”А те мртве не говоре главе. ”

0450    А кад зачу будалина Тале,

0451    Он довати своју палошину,

0452    Те одс’јече из терћија главе,

0453    Па довати тешку топузину,

0454    Три-четири удари кулашу,

0455    Док му здроби кости у мјешину,

0456    Па наћера кула низ Котаре.

0457    Намјера га тако донијела

0458    На дворове Смиљанић-сердара,

0459    Дома нема Смиљанић-Илије

0460    До његове секе Анђелије,

0461    Ситан везак на ђерђеву везе,

0462    Чисто злато по бијелу платну.

0463    Што га виђе, тијем га познаде,

0464    Па отиде говорити с њиме:

0465    ”А ти Тале, манита делијо!

0466    ”Знаш ли, Тале, да те јади знаду!

0467    ”Кад си био у нашу тавницу,

0468    ”Ја те раних три године дана

0469    ”Све кријући од брата мојега?

0470    ”Јеси ли ми вјеру дао тврду

0471    ”Да ме узмеш за вјерену љубу?

0472    ”А ја данас и не марим, Тале,

0473    ”Кад ме бољи јунак запросио

0474    ”Од Врљике Кржуљица Пејо,

0475    ”Мала печа, ама је ваљана,

0476    ”Мало га се из седла помаља,

0477    ”Он би тебе на мегдан добио. ”

0478    Шћаше бјежат’ на бијелу кулу,

0479    Но јој не да будалина Тале,

0480    Но ђевојку увати за руку,

0481    Па је тури за се на кулаша,

0482    Па побјеже с њоме уз Котаре.

0483    Намјера га тако нанијела

0484    На чардаке Диклића Јањоша,

0485    А гледа га са чардака Раде,

0486    Па отиде говорити с њиме:

0487    ”А ти, Тале, манита делијо!

0488    ”А што си се тако одоцнио?

0489    ”А да имаш крила соколова

0490    ”А бијела пера лабудова,

0491    ”Не би перје износило меса,

0492    ”А некмоли да утечеш, Тале. ”

0493    Па припали велике топове

0494    И велике шибе и лубарде,

0495    Оде тутањ, до неба се чује

0496    Ситан батањ на четири стране.

0497    То зачула на Врљици стража,

0498    То зачуо арамбаша Шаро

0499    И четири арамбаше с њиме,

0500    С њима бјеше Кржуљица Пејо,

0501    Припалише шибе и лубарде

0502    И велике убојне топове,

0503    Оде тутањ, до неба се чује,

0504    Ситан бахат на четири стране,

0505    То зачуо Диклићу Јанота,

0506    Био се је намјерио Јање

0507    А на граду а на Ветисламу

0508    У његова Богом побратима.

0509    У Јована слуге ћесарове,

0510    Па овако бесједио с њиме:

0511    ”Оно пуца на Врљици стража,

0512    ”Неђе су нам ударили Турци,

0513    ”Ја се бојим мојему чардаку,

0514    ”Хајде, побро, да ћерамо Турке.”

0515    Он му даде хиљаду катана:

0516    ”Хајде, побро, те поћерај Турке.”

0517    Кад су мало понапријед били

0518    На зелену катанску ливаду,

0519    Ту нађоше и другу хиљаду,

0520    И одоше да ћерају Турке.

0521    Докле они на Врљику били,

0522    Ту су нашли на Врљици стражу

0523    И у њима Кржаљица Пејо,

0524    Мала печа, ема огњевита,

0525    Око себе омахује ђордом,

0526    Те сијече перје и ковиље:

0527    ”Видите ли, краљеве катане,

0528    ”Ако Бог да те сустигнем Турке,

0529    ”Овако ћу сјутра сјећи главе.”

0530    Па одоше да ћерају Турке.

0531    Доклен дошли у ломне Котаре

0532    На дворове Вучкулиновића,

0533    Јадан Вуче по лужини хуче,

0534    Вели њему Диклићу Јанота:

0535    ”Јесу ли те полазили Турци? ”

0536    А рече му Вучкулиновићу:

0537    ”Ти у зо час чардак направио

0538    ”Без царскога бијела вермана,

0539    ”Отр ми се о дворове Мујо,

0540    ”Ко губаво јаре о пећину,

0541    ”Плијени ми хиљаду оваца,

0542    ”Пос’јече ми девет синоваца,

0543    ”Повед ми коње из чаира,

0544    ”Ја уведох багљива дорина,

0545    ”Да је био за потребу Мују,

0546    ”И њега ми не би оставио. ”

0547    ”Ајде. Вуче, да ћерамо Турке,

0548    ”Ако Бога да те их сустигнемо,

0549    ”Ја ћу тебе коња мијењати

0550    ”Од четири кога теби драго:

0551    ”Ал’ ђогата буљубаше Муја,

0552    ”Ал’ кулаша будалине Тала,

0553    ”Ал’ вранчића Бојичић-Алила,

0554    ”Ја дорина Ограшић-сердара.”

0555    Па одоше да ћерају Турке.

0556    Доклен били Диклића чардаку,

0557    Јањо зове Крајинића Рада:

0558    ”Јесу ли те полазили Турци?”

0559    Ама рањен Раде проговара:

0560    ”Ти у зо час чардак направио

0561    ”Без бијела царева фермана,

0562    ”На мене су Турци ударили,

0563    ”Бијели ми чардак опалили,

0564    ”Од шездесет и седам дирека

0565    ”Нема, Јањо, но седам дирека,

0566    ”Од шездесет и седам пандура,

0567    ”Ока нема жива ђавољега

0568    ”До јаднога од Крајине Рада,

0569    ”Па сам и ја допануо рана,

0570    ”Седам рана од седам пушака,

0571    ”Виде ми се утробице црне.”

0572    ”Ајде, Раде, да ћерамо Турке.”

0573    Скочи јадан Крајинићу Раде

0574    Те утеже своје ране грдне

0575    Од учкура до грла бијела,

0576    Па он сиде у подруме вранцу,

0577    Те се вранцу на рамена баци,

0578    Удари га бакрачлијом сјајном,

0579    Оде вранац зечки поскакиват’ ,

0580    А на њему Раде појекиват’ ,

0581    А гледа га Кржуљица Пејо,

0582    ”Силна коња, да је под јунаком!”

0583    Ама рањен Раде проговара:

0584    ”Курво једна, Кржуљица Пејо!

0585    ”Доцкан Тале прође уз Котаре,

0586    ”А проведе твоју заручницу,

0587    ”Заручницу Анђу Смиљанића

0588    (Те му жалост за срамоту врну);

0589    ”Ако Бог да, те стигнемо Турке,

0590    ”Виђећемо ко је бољи јунак.”

0591    И одоше да ћерају Турке.

0592    Доклен бише на воду Шаргизду,

0593    А ту табор учинили Турци,

0594    Табор чине три бијела дана,

0595    И велики шићар дијељаху

0596    Ка и по прав, ђе се не бојаху.

0597    Ал’ да видиш Диклића Јаноте!

0598    А он своју уређује војску

0599    Из убоја на четири стране.

0600    Показа се Диклића Јанота,

0601    Па он виче из грла бијела:

0602    ”О Турчине, Ограшеновићу!

0603    ”С миром војска и моја и твоја,

0604    ”А ја и ти да се ударимо:

0605    ”Твоје копље међу игле моје,

0606    ”Јали моје међу токе твоје.»

0607    Но се сердар чини не чујаше,

0608    А код њега Тале сједијаше,

0609    У десно га раме гурукаше:

0610    ”Чуј сердаре, Ограшеновићу!

0611    ”Силно Влашче зове на мегдану,

0612    ”Но ако му изаћи не смијеш,

0613    ”Хајде пођи на воду Шаргизду

0614    ”Те изучи три хаџи-трећата,

0615    ”Без шта Турчин умријет’ не може,

0616    ”Ја умријет’ , ја власт задобити,

0617    ”А ја ћу ти у ђеверство поћи.”

0618    А кад зачу Ограшић сердаре,

0619    Он отиде на воду Шаргизду,

0620    Те изучи три хаџи-трећата,

0621    Па он Јану пође на мегдану,

0622    С њиме иду три Турска сердара:

0623    Сједне стране буљубаша Мујо,

0624    С друге стране Куртагића Нуво,

0625    А Тале му сједи у заплећи,

0626    А одонуд излазио Јањо,

0627    И с њиме су три влашка сердара:

0628    С једне стране Вучкулиновићу,

0629    С друге стране Кржуљица Пејо,

0630    У заплећи Крајинића Раде.

0631    А кад му се примакнуше близу,

0632    Ама Јањо о невјери ради,

0633    Двије пушке у њедрима рани,

0634    Које су му вазда азуране,

0635    На бога му ватру приватише,

0636    На прси му токе изломише,

0637    А на плећи пенџер отворише,

0638    Мртав паде низ коња дорина,

0639    А пукоше три влашка сердара,

0640    Те убише три Турчина млада.

0641    Да је коме стати те гледати:

0642    Из убоја њима ударише,

0643    Ала банда затури се кавга,

0644    Нож сијева, крв се пролијева,

0645    Стоји клепет наглијех сабаља,

0646    Ама лелек добријех јунака,

0647    Стоји вриска коња и јунака,

0648    Стоји писка робља из Котара,

0649    Потекоше крваве ријеке,

0650    Мртве носе коње и јунаке,

0651    Све се пољем уватила тама,

0652    Те друг друга познат’ не могаше

0653    Од брзога праха и олова

0654    А од паре коњске и јуначке.

0655    Бога моли Смиљанића Анђа:

0656    ”Пушти, Боже, вихар од Кунара!

0657    ”Да рашћера маглу од Котара,

0658    ”Да ја виђу чија гине војска,

0659    ”Чија гине, чија задобива.”

0660    Одмах пуче вјетар од Кунара,

0661    Те саћера маглу од Котара,

0662    Док ево ти Диклића Јаноте

0663    И он носи три.четири главе,

0664    А све глава турскијех сердара:

0665    Једну главу Ограшић-сердара,

0666    Другу главу буљубаше Муја,

0667    Трећа глава Куртагића Муја,

0668    А четврта будалине Тала.

0669    Мало тако постануло вриме,

0670    Док ево ти Смиљанић-сердара,

0671    И он носи седам-осам глава,

0672    А најпрву Дрнде барјактара.

0673    Док ево ти Јанковић-Стојана,

0674    Носи Стојан четрнаест глава,

0675    А све глава Турскијех сердара,

0676    А најпрву Ковачине Рама.

0677    Док ево ти Вучкулиновића

0678    На дорату Ограшеновића,

0679    И он носи седамнаест глава,

0680    А све глава Турскијех сердара,

0681    А најпрву Ковчић-Мурат-бега.

0682    Док ево ти Кржуљице Пеја,

0683    Носи Пејо осамнаест глава,

0684    А све глава Турскијех сердара,

0685    А најпрву Вилић-Усејина.

0686    Док ево ти Крајинића Рада,

0687    Крваве му руке до рамена,

0688    А вранчићу ноге до кољена,

0689    Носи Раде пуно двадест глава,

0690    А најпрву Шаре капетана.

0691    А шта ћу ти лакрдију дуљит’ ?

0692    Како који Србин долазаше,

0693    Од Турчина главу доносаше,

0694    Неки двије, неки три-четири,

0695    Сердар Иво тридест и четири,

0696    А најпрву Бојичић-Алила.

0697    Кад се Срби искупили били,

0698    Ал’ им нема три стотин’ јунака;

0699    Од Турака нико не утече

0700    Да он каже каконо је било.

0701    Ни ту био, нит’ казат’ умио,

0702    Ну у здравље да се веселимо!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Ograsic serdar i Rade Krajinic