Свети архијерејски сабор, у седници својој од 23. септембра 2002. године — под АСбр. 3/зап. 9, донео је ову одлуку:

„Сагласно својим претходним одлукама (АСбр. 6/59/зап. 57 од 17. јуна 1959. године и АСбр. 50/зап. 7 од 15. септембра 1967. године), и у складу са договорима и предлозима Комисије Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и Комисије Светог Синода Македонске Православне Цркве закључно са Нацртом споразума о васпостављању црквеног јединства, донесеним у Нишу, 17. маја 2002. године, и потврђеним од Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (АСбр. 38/зап. 16 од 23. маја 2002. године), Свети Архијерејски Сабор:

1. још једном потврђује канонски статус најшире могуће аутономије за Православну Цркву у Републици Македонији, односно Охридску Архиепископију, под условима предвиђеним нишким нацртом Споразума о васпостављању црквеног јединства;
2. са не малим жаљењем констатује да, за разлику од њега, Свети Синод Македонске Православне Цркве ни једанпут није званично и одговорно изнео свој став у односу на предлоге релевантних заједничких комисија;
3. у вези с тим, запањен је одлуком Светог Синода Македонске Православне Цркве бр. 161 од 6. јула 2002. године (и потоњим писмима Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Стефана Његовој Светости Патријарху српском Господину Павлу), којом „разрешује дужности” епархијског Архијереја Велеско-повардарске епархије Његово Високопреосвештенство Митрополита Г. Јована само зато што је прихватио литургијско и канонско јединство са Српском Православном Црквом и са читавом православном икуменом, а које јединство овај Сабор потврђује; та одлука је утолико несхватљивија што је донета без икаквог суда, противно целокупном канонском Предању Православне Цркве; при том су је, између осталих, донели и тројица Архијереја који су као чланови Комисије Македонске Православне Цркве потписали својеручно исти тај Нацрт споразума у Нишу због кога су Митрополита Јована лишили епископске катедре;
4. такође са жаљењем констатује да насиље извршено над Његовим Високопреосвештенством Митрополитом велеско-повардарским Господином Јованом, подстакнуто том противканонском одлуком, избацивање истог из његовог Епископског двора и Епархије, као и из манастира Светог Ђорђа код Неготина, представља вапијуће гажење како црквено-канонских тако и елементарних људских права од стране Светог Синода и државних органа Републике Македоније;
5. са горе наведених разлога, уз сагласност свих помесних православних Цркава, наведену одлуку Светог Синода Македонске Православне Цркве проглашава ништавном, сматрајући је антиканонском и антицрквеном, и признаје и даље Његово Високопреосвештенство Митрополита Г. Јована за канонског епископа велеско-повардарске епархије;
6. братољубиво позива Свети Синод Македонске Православне Цркве да у најкраћем могућем року, по уручивању овог акта, стави ван снаге своју одлуку бр. 161 од 6. јула 2002. године и омогући Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Господину Јовану, признатом од овог Сабора за канонског Епископа, преузимање његове Епархије; при том именује Његово Високопреосвештенство Митрополита велеског и повардарског Господина Јована Егзархом Архиепископа пећког и Патријарха српског за све епархије Охридске Архиепископије, са свим правима служења, чинодејствовања и учења, уз напомену да ће ова одлука бити на снази све до васпостављања потпуног канонског поретка у складу са аутономним статусом Охридске Архиепископије;
7. изражава своју спремност за даљи братски дијалог ради успостављања пуног литургијског и канонског јединства Охридске Архиепископије, односно Македонске Православне Цркве, са Српском Православном Црквом и читавом православном васељеном; уколико пак њена садашња јерархија не испуни своју наведену канонску обавезу и не покаже добру вољу и спремност за сарадњу са Српском Православном Црквом, а самим тим са православном васељеном, биће приморан да на свом првом редовном заседању предузме даље канонски оправдане кораке за васпостављање канонског поретка у Православној Цркви у Републици Македонији;
8. ставља, такође, у дужност Светом Архијерејском Синоду да сачини и упути адекватан одговор Архиепископу охридском и Митрополиту скопском Господину Стефану на његово Саопштење за јавност и на писмо упућено Његовој Светости Патријарху српском Господину Павлу и другим предстојатељима помесних Цркава, препуно канонских и историјских нејасноћа и нетачности;
9. такође ставља у дужност Светом Архијерејском Синоду да од највиших државних органа у Републици Македонији затражи да, у складу са позитивним законодавством своје земље и са општеприхваћеним стандардима међународног права, омогуће Његовом Високопреосвештенству Митрополиту велеском и повардарском Господину Јовану несметани повратак у његову Епархију и обављање његових редовних архипастирских дужности.”

• Нацрт споразума о васпостављању црквеног јединства (2002)
• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 41 (2003)

• Одлука од Соборот на Српската Православна Црква за поставување на Митрополитот Јован за Егзарх на Патријархот српски за сите епархии на Православната Охридска Архиепископија, Приступ 4. јула 2021.

Odluka Svetog arhijerejskog sabora br. 3 (2002)