Опет Марко и Филип је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Вино пије Митар од Удварја,

0002    у Маџару граду великоме

0003    са онијем Филип-Маџарином.

0004    Вино пије у вину се фали:

0005    „А да би ме не родила мајка,

0006    но кобила што мога дорина,

0007    до тридесет сам главах посјекао,

0008    све тридесет српскијех војводах,

0009    а тако ме не родила курва,

0010    још ћу посјећ три спрске војводе:

0011    посјећи ћу Рељу и Милоша

0012    и курвића Марка Краљевића.“

0013    Но му вели Дмитар од Удварја:

0014    „Не фали се, Филип-Маџарине!

0015    Е ћеш посјећ три српске војводе,

0016    е ћеш посјећ Рељу и Милоша

0017    и курвића Марка Краљевића,

0018    да би мене не шчекала мајка,

0019    три пута сам братимио Марка,

0020    е да мене не погуби Марко,

0021    не погуби Марко по незнању.“

0022    До вели му Митар од Удварја:

0023    „Чујеш мене, Филип-капетане!

0024    Да би мене курва не родила

0025    ја то хоћу повиђети Марку.“

0026    Ал’ му вели Филип-капетане:

0027    „Курво једна, Митар од Удварја!

0028    Ако нећеш повиђети Марку.“

0029    Јунак бјеше Митар од Удварја,

0030    јунак био, на ноге скочио,

0031    па посједе претила дорина,

0032    оћера га ка Прилипу граду,

0033    када дође пред бијелу кулу,

0034    а пред кулу Краљевића Марка,

0035    па закуца халком на вратима:

0036    „Јеси л’ дома, Марко побратиме?“

0037    Скочи санан у кошуљи Марко,

0038    скочи санан каконо помаман,

0039    голу сабљу носи у рукама

0040    па потрча низ бијелу кулу:

0041    „Који куцаш халком на вратима?“

0042    Али виче Митар од Удварја:

0043    „Немој мене, Марко, погубити,

0044    погубити, Марко, по незнању.“

0045    Њему Марко врата отворио,

0046    ђе се срела до два побратима

0047    руке шире у лица се љубе,

0048    питају се за мир и за здравље,

0049    дора води у подруме Шарцу,

0050    свога побра кули на чардаке,

0051    за готову софру засједоше,

0052    пију вино и бистру ракију,

0053    залагају сваку ђаконију,

0054    О свачему побре бесјеђаху,

0055    докле рече Митар од Удварја:

0056    „Ти не питаш, Краљевићу Марко“

0057    Ти не питаш, ја ти не казујем,

0058    што сам, побро, ноћас долазио.„

0059    До му вели Митар побратиме:

0060    “Намјерих се у Маџара града,

0061    у дворове Вилип-Маџарина,

0062    пије вино, у вину се вали,

0063    е је тридесет посјекао галвах,

0064    све тридесет српскијех војводах,

0065    још се Филип фали капетане,

0066    да ће посјећ’ три српске војводе,

0067    да ће посјећ’ Рељу и Милоша

0068    и сокола Марка Краљевића.„

0069    Но му вели Марко Краљевићу:

0070    “Сједи, Митре, богом побратиме!

0071    Сједи, побро, да пијемо вино

0072    докле сване и сунце огране.„

0073    А кад свану и огрија сунце,

0074    но да видиш Марка Краљевића,

0075    он се свлачи пак се преоблачи

0076    а острицу сабју припасао,

0077    пак отиде у подруме Шарцу,

0078    извео је претила Шарина,

0079    па донесе један мјешчић вина,

0080    објеси га седлу о ункашу,

0081    с друге стране топузину тешку

0082    да не крива ни тамо ни амо,

0083    тад’ се тури Шарцу на рамена,

0084    оћера га земљом по ћенару,

0085    а кад био на воду Ситницу,

0086    на Ситницу тридест ђевојаках,

0087    бијелиле на бјелилу платно,

0088    до им Марко помоћ називаше:

0089    “Божја помоћ, тридесет ђевојаках!„

0090    “Бог дај буди, незнана делијо,

0091    на шарену коњу великоме!„

0092    Још им вели Краљевићу Марко:

0093    “Ој бога ви, тридесет ђевојаках,

0094    оли вас је нетко узаптио

0095    те се јадне удат не смијете,

0096    ол’ сте собом срећу изгубиле

0097    те сте тако грдно осједиле?„

0098    Њему веле тридесет ђевојаках:

0099    “Ој бога ни, незнана делијо!

0100    Ми нијесмо срећу изгубиле

0101    него јесмо младе робињице,

0102    робињице Филип-капетана

0103    у Маџару граду бијеломе.

0104    Ко запроси лијепу ђевојку

0105    иште Вилип стотину дукатах.„

0106    До им вели Марко Краљевићу:

0107    “О бога ви, тридесет ђевојаках!

0108    Је ли дома Филип Маџарине?„

0109    Него вели тридесет ђевојаках:

0110    “Није дома Филип-капетане,

0111    но је Вилип јунак у ковача

0112    те он кује сабљу гунгулачу

0113    да изгуби Краљевића њоме,

0114    јест’ ни жао на свијету Марка,

0115    нејма Марко но један у мајке.„

0116    До им вели Марко Краљевићу:

0117    “Ђе су двори Филип-капетана?„

0118    “Ласно му је погодити дворе:

0119    ћерај коња пред врата од града,

0120    а кад дођеш на врата од града,

0121    обрни се с десна у лијево,

0122    ђе ти видиш понајвишу кулу

0123    покривену тешкијем оловом,

0124    а пред кулу јела пободена,

0125    под јелом је Вилипова љуба,

0126    везе везак млада на ђерђефу.„

0127    Кад то зачу Краљевићу Марко,

0128    гарну Шарца шјајном бакрачлијом,

0129    оћера га ка Маџару граду,

0130    а кад дође на врата од града,

0131    обрну се с десна у лијево

0132    док је билу кулу угледао

0133    ђе је пуста кула надмашила

0134    покривена тешкијем оловом,

0135    а пред кулу јела пободена,

0136    туда Марко нагони Шарина,

0137    докле дође пред бијелу кулу,

0138    ту он нађе Филипову љубу,

0139    везе млада везак на ђерђефу,

0140    њој је Марко помоћ називао:

0141    “Снахо моја, Филипова љубо!

0142    Ђе је мене Филип побратиме?„

0143    Но му вели Филипова љуба:

0144    “Ид’ отоле, гола дервишино!

0145    С такијем се Вилип не братими,

0146    таке Вилип шаље за говеђу.„

0147    До јој вели Марко Краљевићу:

0148    “Снахо моја, Филипова љубо!

0149    донес’ мени Филипова вина!„

0150    Но му вели Вилипова љуба:

0151    “Ид’ отоле, јадна будалино!

0152    Јоште таких не пију му вино,

0153    до јунаци и господичићи!„

0154    Ал’ Марко се насрдио био

0155    те је руком једном урадио,

0156    три пута се млада преметнула,

0157    три јој бјела саломио зуба,

0158    покида јој злаћене ђердане

0159    па их тури у шпаг од доламе

0160    па је њојзи ријеч бесједио:

0161    “Снао моја, Вилипова љубо!

0162    Када Филип побратиме дође,

0163    нека за мном у механу пође

0164    да пијемо вина црвенога

0165    за ђердана испод грла твога.„

0166    Па отоле закрочи Шарина,

0167    оћера га низ Маџара града,

0168    кад га догна пред механу винску,

0169    пред механу осједе Шарина,

0170    за дирек је привезао Шарца.

0171    Он уљезе пред механу винску

0172    па извади злаћена ђердана

0173    па га Марко на бачву турио,

0174    уз бачву је плећи прислонио,

0175    механџији ријеч бесједио:

0176    “Механџија, уточи ми вина

0177    да напојим себе и Шарина!„

0178    Механџија наточи му вина

0179    те се Марко мало напојио,

0180    пије Марко и даје Шарину,

0181    механџији ријеч бесједио:

0182    “Отиђи де там’ до симиџије,

0183    донеси ми бијела симита,

0184    понеси му топуз у залогу.„

0185    Он бијаше послушао Марка,

0186    упртио тешку топузину,

0187    од механе винске упртио

0188    док је дош’о до у симиџије,

0189    три пута је под њом починуо,

0190    симиџији ријеч бесједио:

0191    “Мене јесте оправио Марко

0192    да ми дајеш бијела симита,

0193    а залог ти тешка топузина.„

0194    Симиџија њему говорио:

0195    “Носи врага са мојег прага,

0196    нећу ти му паре ни динара!„

0197    Механџија упрти симита,

0198    симиџија тешку топузину,

0199    а кад дошли у механу винску,

0200    пије вино Краљевићу Марко

0201    а залага бијела симита.

0202    Ма сад ћу ти за Филипа причат,

0203    дође Филип двору бијеломе,

0204    нађе сузну и крваву љубу,

0205    три јој биј’ла саломљена зуба,

0206    до јој вели Филип-капетане:

0207    “Што је, љубо, да од бога нађеш!

0208    Љто си мене сузна и крвава,

0209    ко је тебе зулум учинио?!„

0210    Све му љуба по истини каже:

0211    “Ође дође гола дервишина

0212    на шарену коњу великоме,

0213    божју ми је помоћ називао:

0214    „Божја помоћ, Филипова љубо!

0215    Ђе је мене Филип побратиме?“

0216    А ја сам му грдно бесједила:

0217    „Ид’ отоле, гола дервишино!

0218    С такијем се Вилип не братими,

0219    таке Вилип ћера говедима,

0220    да чувају по лугу говеда.“

0221    Па опет ми Марко говорио:

0222    „Снахо моја, Вилипова љубо!

0223    Донеси ми Вилипова вина,

0224    ја сам јунак жедан и уморан.“

0225    А ја сам му грђу бесједила:

0226    „Ид’ отоле, гола дервишино!

0227    Таки вино не пију Вилипа,

0228    до јунаци и господичићи.“

0229    Ал’ се она кила насрднула,

0230    три ми биј’ла саломила зуба,

0231    покида ми злаћане ђердане

0232    па их тури у шпаг од доламе,

0233    у мени ти поздрав оставио:

0234    „Када Вилип побратиме дође,

0235    нека замном у механу пође

0236    да пијемо вина црвенога

0237    за ђердана испод грла твога.“

0238    До јој вели Филип-капетане:

0239    „А не бој се, моја вјерна љубо!

0240    То је курва Краљевићу Марко,

0241    сад ћу њему донијети главу.“

0242    Припасује сабљу гунгулачу,

0243    и својега закрочи гунгула,

0244    наћера га низ Маџара града,

0245    кад га догна пред механу винску,

0246    неда Шарац уљест у механу,

0247    но му вели Краљевићу Марко:

0248    „Дура Шаро, дура, добро моје!

0249    Пушти амо Филип-капетана

0250    да пијемо вина црвенога.“

0251    Но њему се уклонио Шарац,

0252    он уљезе у механу винску,

0253    пак је њему Марко бесједио:

0254    „Сјед’ Филипе, не замећи кавгу,

0255    да пијемо вина црвенога

0256    за ђердана твоје вјерне љубе.“

0257    Но не даде ђаво мировати,

0258    он је Марка једном ударио,

0259    а Марко му ријеч бесједио:

0260    „Не плаши ми бухе по кошуљи!“

0261    До га другом Вилип ударио,

0262    у десну га погодио руку,

0263    у руци се чаша намјерила,

0264    чаша паде, а просу се вино,

0265    но и соко наједи се Марко

0266    па од земље на ноге скочио,

0267    а острицу сабљу доватио

0268    те Вилипа једном ударио -

0269    на двије га поле пресјекао,

0270    у земљи је сабљу уставио.

0271    Куми јадан механџија Марка:

0272    „А за бога, господине Марко!

0273    Ти истури њега из механе,

0274    на поклон ти што с’ попио вина,

0275    паре тебе ни динара нећу.“

0276    Довати га Краљевићу Марко,

0277    главу тура у зобницу Шарцу,

0278    за Шарина привеза гунгула

0279    па се Шарцу тури у рамена,

0280    наћера га у Маџара града,

0281    а кад дође пред бијеле дворе,

0282    нађе јадну Вилипову љубу,

0283    она везе под јелом зеленом,

0284    везе млада на ђерђефу везак,

0285    он извади из зобнице главу

0286    те јој Марко у криоце бачи:

0287    „Снахо моја, Вилипова љубо!

0288    Прије сам ти жалост учинио,

0289    сад нај тебе о’ злата јабуку.“

0290    Кад је она сагледала главу,

0291    писну млада како змија љута,

0292    на то соко Марко не гледаше,

0293    до узиде на бијелу кулу

0294    и велико благо покупио,

0295    покупио пак је запалио,

0296    па отале закрочи Шарина,

0297    наћера га кроз Маџара града,

0298    а кад био на воду Ситницу,

0299    ту ми срете Рељу и Милоша,

0300    они иду да потраже Марка.

0301    Отоле се побре поврнуше,

0302    а одоше двору бијеломе

0303    те наједно испивају вино.

0304    Како тада, тако и свакада,

0305    весела им мајка и дружина!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Opet Marko i Filip