Ослобађање Куршумлије 1877, спровела је српска војска 25. децембра 1877. године за време Другог српско-турског рата.

Српска влада објавила је Турској 14. децембра 1877. године Други српско-турски рат. Операције српске војске започеле су 15. децембра, када је Моравски корпус прешао границу наступајући на југ према Нишу.¹⁾ Ибарска дивизија под командом Стевана Биничког наступала је према Прокупљу и Куршумлији. Чачанска бригада 1. класе је 18. децембра ослободила Прокупље.²⁾ Чачанска бригада је 20. децембра кренула у правцу Куршумлије, али пошто није имала довољно војске за ослобађање Куршумлије код Тулара су сачекали да стигне Крушевачка бригада 2. класе, која је преко Јанкове клисуре наступала према Куршумлији.³⁾

Српска војска је од 20. децембра започела опсаду Ниша са севера, запада и делом са југа.⁴⁾ Српска врховна команда је одлучила да пре напада на Ниш најпре ослободи Белу Паланку и Пирот, који су Ниш повезивали са Софијом, а исто тако да ослободе Куршумлију, Самоков и Преполац, да би спречили да Хафиз паша са својом војском са Косова не дође у помоћ турској војсци у Нишу.⁵⁾ Самоков и Преполац представљали су планинска утврђења, која су јужно од Куршумлије водила према Приштини.⁶⁾ Пуковник Стеван Бинички је од Чачанске бригаде 1. класе и крушевачке бригаде 2. класе оформио Куршумлијски одред, који је требао да у три колоне наступа од Јанкове клисуре и Прокупља према Куршумлији.⁷⁾

Десну колону чинио је један батаљон крушевачке бригаде и оделење добровољаца, а задатак им је био да под командом Лазара Павловића наступају преко Сагоњева према Перуници, да усклађују дејства са средњом колоном приликом заузимања Перунике, а након тога да пређу на десну обалу Топлице код Данковића, заузму турска утврђења на Мирничкој коси и да нападну Куршумлију са запада.⁸⁾ Средњу колону чинила су два и по батаљона крушевачке бригаде, а стављени су под заповедништво мајора Илије Живковића.⁹⁾ Средња колона требала је да се од Чучала спусти преко Рашице и Перунике у долину Топлице, да заузме турске положаје код Микуљана и нападне Куршумлију са севера.¹⁰⁾ Лева колона састојала се од два батаљона Чачанске бригаде 1. класе, која је била под заповедништвом капетана Милана Стојановића.¹¹⁾ Три чете и два топа леве колоне требали су да остану код Турала да би се заштитили из правца Прокупља.¹²⁾ Други део леве колоне од пет чета и три топа требало је да се крећу долином Топлице и да нападну Куршумлију са истока.¹³⁾

Напредовање српске војске ометао је велики снег, који је управо пред њихово наступање завејао планинске путеве.¹⁴⁾ Централна и десна колона су се кретале спорије, него што се раније предвиђало.¹⁵⁾ Турска нередовна војска напала је леву колону 23. децембра током њеног наступања према Куршумлији.¹⁶⁾ Лева колона је због тога морала да се утврђује код Плочника и да делом снага растерује нередовну турску војску.¹⁷⁾ Средња и десна колона стигле су 23. децембра у 17 сати код Перунике.¹⁸⁾ Средња колона је до мрака стигла до Микуљанског виса. Десна колона се до ноћи пребацила преко Топлице код Данковића.¹⁹⁾ Преко ноћи између 23. и 24. децембра српска војска је од локалних Срба сазнала многе важне податке о турској војсци, што је омогућило добру припрему напада.²⁰⁾ Ујутро 24. децембра 1877. средња и десна колона напале су јаке турске микуљанске положаје.²¹⁾ За то време лева колона је наступала долином Топлице преко Барлова и Барловских висова до Мачковца.²²⁾ Средња колона је након кратке артиљеријске припреме храбро напала турске утврђене јединице.²³⁾ Након двочасовне битке српска средња колона је била принуђена да се у нереду повлачи преко Микуљанског потока.²⁴⁾ Охрабрени Турци су онда кренули у противнапад.²⁵⁾ Средња колона се поремећенога поретка зауставила тек на другој обали потока, где је уследила борба прса о прса са турским јединицама, које су их гањале.²⁶⁾ Средња колона је почела да губи у том сукобу, али тада је пристигао студенички батаљон из леве колоне под командом Симе Петровића и напао је Турке са бока и са леђа.²⁷⁾ Лева колона је пре тога чула борбу код Микуљана и одмах су кренули у том правцу. Студенички батаљон је изненада напао Турке и заузео њихова два главна шанца у време када су Турци изашли из њих да гањају српску средњу колону.²⁸⁾ Дошло је до панике у турским редовима, а турска војска је била нападнута и однапред и са леђа. Турска војска је напустила микуљанска и источна утврђења и побегла је на другу страну Топлице и Бањске реке.²⁹⁾ Српска војска је заноћила на заузетим утврђењима и следећег дана 25. децембра у 10 сати ушла је у Куршумлију.³⁰⁾

Турска војска је након тога напустила и утврђења на Самокову. Српска војска је у борбама за ослобођење Куршумлије имала 15 мртвих и 37 рањених, а турски губици нису познати.³¹⁾ Иако је Ибарска дивизија требала да након Куршумлије заузме утврђења на Самокову и Преполцу задовољила се запоседањем само првих утврђења на Самокову.³²⁾ Стеван Бинички је сматрао да је Ибарска дивизија превише развучена и да би наступањем према Преполцу само изложио леви бок и позадину, па је због тога наредио да војска само брани Куршумлију.³³⁾ Бинички је био свестан да не може да одбрани Куршумлију у случају напада Хафиз паше са његовом војском из смера Приштине.³⁴⁾ Пошто није мога да добије појачања Бинички је обавестио Врховну команду да је болестан.³⁵⁾ Турска војска је касније поново заузела Куршумлију, али српска војска ју је поново ослободила.

• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.

Oslobadjanje Kursumlije 1877.