Осопштина или идиоритам, манастир у коме је допуштено приватно власништво монаха, односно да сваки калуђер поседује своју личну имовину, да се храни, одева и живи сам за себе, што је потпуној супротности са првобитним киновијским манастирским комунизмом, који је у средњовековној Србији био једини начин монашког живота,¹⁾ где је начело да манастирско имање припада целом братству, које га заједнички обрађује, заједнички од њега живи и одржава манастир.²⁾

Осопштина се посебно развила у 14. и 15. веку.³⁾

У Фрушкогорским манастирима током времена се одомаћио обичај да сваки калуђер добије свој део земље на обраду, тако да је сваки имао свој алат, стоку, као и сопствену кухињу. Живот у таким манастирима је функционисао без реда и дисциплине. Осопштину у је успео да коначно укине Павле Ненадовић, мада је у почетку наишао на велики отпор.⁴⁾

• Радослав Грујић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927, стр. 67
• Григорије Микић, Преглед историје хришћанске цркве - Српска црква, уредник Љубо Милошевић, Светосавље, 2007.

Osopstina