Корисничке алатке

Алатке сајта


отмица_јеле_батрићеве

Отмица Јеле Батрићеве

Отмица Јеле Батрићеве је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Грађу гради паша од Нихшића,

0002    К њему доходи сиротиња љута,

0003    Позно дође Томићу Михате.

0004    Но Михату паша бесједио:

0005    „О, Михате, моја вјерна слуго,

0006    Да не знадеш за мене ђевојку,

0007    Да ми ју даш за вјерену љубу,

0008    Ожени ме, Томићу Михате,

0009    Дајем ти божу вјеру тврду,

0010    Држаћу те како своју главу

0011    И даћу ти један товар блага!”

0012    Но му Михат ријеч бесједио:

0013    „Чу ли ме, пашо господару,

0014    Ја не знадем лијепе ђевојке,

0015    Дого знадем једну влахињу

0016    У Петриће, у Бјелопавлиће,

0017    За Батрићем за Маринковићем,

0018    Мила кћерца Дрекаловић Лала,

0019    Лепоте ј’о по крајини нема!”

0020    Скочи Михат од земље на ноге,

0021    Увалио низ Острог-планину,

0022    Докле дође у Бјелопавлиће,

0023    На бијеле дворе Батрићеве.

0024    Од двора га нико не видио,

0025    До га виђе Батрићева Јела.

0026    Но јој Михат божу помоћ вика:

0027    „Божа помоћ, Батрићева љуба,

0028    Ђе су ти два Маринковића?”

0029    Но му млада ријеч говорила:

0030    „Није дома два Маринковића

0031    Но отиша Батрић у тазбину,

0032    А Радоје момче код овацах,

0033    У планину насред Буавица.”

0034    Тадер Михат Јелу уфатио,

0035    Бачи је за собом на вранца,

0036    Побјеже уз Острог-планину,

0037    Докле дође у Нихшићу граду

0038    И доведе паши вјерену љубу.

0039    Михату је благо подмирио:

0040    Таде Михат к хајдуцима пође.

0041    Глас допаде Маринков Радоја:

0042    Снаха му се Јела поробила

0043    И паша ју прекупи за благо.

0044    А Радоје од земље скочио

0045    И покупи седам-осам другах,

0046    Поведе их у Нихшићу граду.

0047    Кад на врата од града,

0048    Ту дружину своју оставио,

0049    А он хоће у Нихшићу граду,

0050    Докле дође паши на сарају,

0051    Па уљеже паши у ходају.

0052    Ал’ пашу санак преварио,

0053    А двори га Батрићева Јела.

0054    А кад Јела угледа Радоја,

0055    А пашина дофати ханџара

0056    И на срце пашу ударила.

0057    Таде дође Маринков Радоје,

0058    Посјече му главу од рамена,

0059    По дворе му покупио благо,

0060    Избјежаше из Нихшића града.

0061    Ту Радоје находи дружину,

0062    Побјегоше земљи по ћенару,

0063    Здраво до’ше у Бјелопавлиће,

0064    Здраво до’ше, весела им мајка!

Друга верзија пјесме

0001    Грађу гради паша од Нихшића,

0002    К њему доходе из свијета Турци;

0003    Позно дође Томићу Михате,

0004    По[д] сарај му коња савезао,

0005    Па изљезе паши на чардаку.

0006    Паша га димно дочекује,

0007    И кафу му и ракију даје,

0008    С хајдуком се разговарат’ пође:

0009    „О, Михате, родила те мајка,

0010    Ка[д] си ходио у Брда питома,

0011    Еја знадеш ђе л’јепе ђевојке,

0012    Да ме ожениш бијелом влахињом,

0013    И даћу ти хиљаду цекинах?”

0014    Но му Михат ријеч говорио:

0015    „Чујеш ли ме, паша господаре,

0016    Не могу знат’ за тебе ђевојку,

0017    До ја виђех у мјесту једному

0018    У Петриће, у Бјелопавлиће,

0019    За Батрићем за Маринковићем,

0020    За њим бјеше лијепа влахиња,

0021    И она је скоро доведена,

0022    Мила кћерца Дрекаловић Лала,

0023    За тебе би, пашо, требовала”.

0024    Оно рече, а на ноге скочио,

0025    И објаха вранца големога,

0026    Те отиде у Бјелопавлиће,

0027    Док Батрићу на дворове дође,

0028    И од двора га нико не видио,

0029    Досим Јела, Батрићева љуба.

0030    Па јој Михат божу вика,

0031    А млада му димно одговара.

0032    А пита ју Томићу Михате:

0033    „О ти, Јело, моја мила секо,

0034    А ђе су ти два Маринковића?”

0035    Збори млада е их дома нема,

0036    Отиша је Батрић у тазбину,

0037    А Радоје момче код овацах,

0038    У Планину насред Бухавица.

0039    Таде Михат уфати влахињу,

0040    Те ју бачи за собом на вранца

0041    И побјеже у Нихшиће граду.

0042    Ту га бјеху Турци дочекали,

0043    Велики му шамлак учињели.

0044    Михат паши Јелу поклонио,

0045    А он Михату хиљаду цекинах.

0046    Глас допаде Маринков Радоја

0047    Е му Турци снаху поробише.

0048    Он се удари руком уз кољено,

0049    Па покупи седам-осам друга,

0050    Поведе их Пољем нихшицкијем,

0051    Докле дође на врата од града,

0052    А дружини својој говорио:

0053    „Чека’те ме, браћо до поноћи!”

0054    Па отиде паши на дворове,

0055    Докле нађе пашину одају,

0056    И од камаре отворио врата ─

0057    Бјеше пашу санак преварио.

0058    Кад ђевера снаха угледала,

0059    Те се бјеше снаха посилила,

0060    Па уграби пашина ханџара,

0061    Шњим га млада на срце удрила.

0062    А Радоје хитро доскочио

0063    И пашину главу дофатио,

0064    И по дворе му благо покупио,

0065    И уграби своју снаху младу

0066    И утече из турскога града;

0067    А ту нађе уздану дружину,

0068    Побјегоше низа Сливље равно,

0069    С Планинице шамлака учинио,

0070    Здраво дође на своје дворове,

0071    То је било кад се чинило.

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Otmica Jele Batriceve

отмица_јеле_батрићеве.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:43