Отмица Јеле Батрићеве
Отмица Јеле Батрићеве је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Текст пјесме
0001 Грађу гради паша од Нихшића,
0002 К њему доходи сиротиња љута,
0003 Позно дође Томићу Михате.
0004 Но Михату паша бесједио:
0005 „О, Михате, моја вјерна слуго,
0006 Да не знадеш за мене ђевојку,
0007 Да ми ју даш за вјерену љубу,
0008 Ожени ме, Томићу Михате,
0009 Дајем ти божу вјеру тврду,
0010 Држаћу те како своју главу
0011 И даћу ти један товар блага!”
0012 Но му Михат ријеч бесједио:
0013 „Чу ли ме, пашо господару,
0014 Ја не знадем лијепе ђевојке,
0015 Дого знадем једну влахињу
0016 У Петриће, у Бјелопавлиће,
0017 За Батрићем за Маринковићем,
0018 Мила кћерца Дрекаловић Лала,
0019 Лепоте ј’о по крајини нема!”
0020 Скочи Михат од земље на ноге,
0021 Увалио низ Острог-планину,
0022 Докле дође у Бјелопавлиће,
0023 На бијеле дворе Батрићеве.
0024 Од двора га нико не видио,
0025 До га виђе Батрићева Јела.
0026 Но јој Михат божу помоћ вика:
0027 „Божа помоћ, Батрићева љуба,
0028 Ђе су ти два Маринковића?”
0029 Но му млада ријеч говорила:
0030 „Није дома два Маринковића
0031 Но отиша Батрић у тазбину,
0032 А Радоје момче код овацах,
0033 У планину насред Буавица.”
0034 Тадер Михат Јелу уфатио,
0035 Бачи је за собом на вранца,
0036 Побјеже уз Острог-планину,
0037 Докле дође у Нихшићу граду
0038 И доведе паши вјерену љубу.
0039 Михату је благо подмирио:
0040 Таде Михат к хајдуцима пође.
0041 Глас допаде Маринков Радоја:
0042 Снаха му се Јела поробила
0043 И паша ју прекупи за благо.
0044 А Радоје од земље скочио
0045 И покупи седам-осам другах,
0046 Поведе их у Нихшићу граду.
0047 Кад на врата од града,
0048 Ту дружину своју оставио,
0049 А он хоће у Нихшићу граду,
0050 Докле дође паши на сарају,
0051 Па уљеже паши у ходају.
0052 Ал’ пашу санак преварио,
0053 А двори га Батрићева Јела.
0054 А кад Јела угледа Радоја,
0055 А пашина дофати ханџара
0056 И на срце пашу ударила.
0057 Таде дође Маринков Радоје,
0058 Посјече му главу од рамена,
0059 По дворе му покупио благо,
0060 Избјежаше из Нихшића града.
0061 Ту Радоје находи дружину,
0062 Побјегоше земљи по ћенару,
0063 Здраво до’ше у Бјелопавлиће,
0064 Здраво до’ше, весела им мајка!
Друга верзија пјесме
0001 Грађу гради паша од Нихшића,
0002 К њему доходе из свијета Турци;
0003 Позно дође Томићу Михате,
0004 По[д] сарај му коња савезао,
0005 Па изљезе паши на чардаку.
0006 Паша га димно дочекује,
0007 И кафу му и ракију даје,
0008 С хајдуком се разговарат’ пође:
0009 „О, Михате, родила те мајка,
0010 Ка[д] си ходио у Брда питома,
0011 Еја знадеш ђе л’јепе ђевојке,
0012 Да ме ожениш бијелом влахињом,
0013 И даћу ти хиљаду цекинах?”
0014 Но му Михат ријеч говорио:
0015 „Чујеш ли ме, паша господаре,
0016 Не могу знат’ за тебе ђевојку,
0017 До ја виђех у мјесту једному
0018 У Петриће, у Бјелопавлиће,
0019 За Батрићем за Маринковићем,
0020 За њим бјеше лијепа влахиња,
0021 И она је скоро доведена,
0022 Мила кћерца Дрекаловић Лала,
0023 За тебе би, пашо, требовала”.
0024 Оно рече, а на ноге скочио,
0025 И објаха вранца големога,
0026 Те отиде у Бјелопавлиће,
0027 Док Батрићу на дворове дође,
0028 И од двора га нико не видио,
0029 Досим Јела, Батрићева љуба.
0030 Па јој Михат божу вика,
0031 А млада му димно одговара.
0032 А пита ју Томићу Михате:
0033 „О ти, Јело, моја мила секо,
0034 А ђе су ти два Маринковића?”
0035 Збори млада е их дома нема,
0036 Отиша је Батрић у тазбину,
0037 А Радоје момче код овацах,
0038 У Планину насред Бухавица.
0039 Таде Михат уфати влахињу,
0040 Те ју бачи за собом на вранца
0041 И побјеже у Нихшиће граду.
0042 Ту га бјеху Турци дочекали,
0043 Велики му шамлак учињели.
0044 Михат паши Јелу поклонио,
0045 А он Михату хиљаду цекинах.
0046 Глас допаде Маринков Радоја
0047 Е му Турци снаху поробише.
0048 Он се удари руком уз кољено,
0049 Па покупи седам-осам друга,
0050 Поведе их Пољем нихшицкијем,
0051 Докле дође на врата од града,
0052 А дружини својој говорио:
0053 „Чека’те ме, браћо до поноћи!”
0054 Па отиде паши на дворове,
0055 Докле нађе пашину одају,
0056 И од камаре отворио врата ─
0057 Бјеше пашу санак преварио.
0058 Кад ђевера снаха угледала,
0059 Те се бјеше снаха посилила,
0060 Па уграби пашина ханџара,
0061 Шњим га млада на срце удрила.
0062 А Радоје хитро доскочио
0063 И пашину главу дофатио,
0064 И по дворе му благо покупио,
0065 И уграби своју снаху младу
0066 И утече из турскога града;
0067 А ту нађе уздану дружину,
0068 Побјегоше низа Сливље равно,
0069 С Планинице шамлака учинио,
0070 Здраво дође на своје дворове,
0071 То је било кад се чинило.
Литература
- Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Otmica Jele Batriceve