Офела или Офела из Пеле (око 355—308. пре Христа), Птолемејев генерал и краљ Киренаике. Као командант Птолемејеве војске освојио је Киренаику (источни обални део данашње Либије) и припојио је Птолемејевом поседу. Птолемеј га је поставио за управника Киренаике, а он је једно време постао дефакто независан владар. Отишао је 308. пре Христа у Картагину да помогне Агатоклеу, али Агатокле га је убио и преузео његову војску.¹⁾

Био је ожењен Еутидиком, чији предак је био Милтијад Млађи. Био је један од најближих пријатеља Александра Великога.²⁾ Изгледа да га је пратио приликом његова похода у Азију. По први пут се помиње као тријерах 327. пре Христа приликом Александровога индијскога похода.

Након Александрове смрти изгледа да је отишао са Птолемејем у Египат. Тимброн је убио Харпала и уз помоћ његова великога блага и најамника освојио је Кирену, а са другим градовима Киренаике (источни обални део данашње Либије) је био у савезу. Када се Кирена побунила започео је Киренски рат. На страни Тимброна борио се део градова Киренаике, а на страни Кирене део Либијаца и Картагињана. Тимброн је победио, па се Кирена нашла под опсадом. Услед несташице дошло до сукоба и преврата у Кирени, па је народ истерао аристократе, који су се онда обратили Птолемеју и Тимброну.

Киренски аристократе наговорили су Птолемеја да се умеша у Киренски рат. Птолемеј је заједно са изгнаним аристократама послао значајне пешачке и коњичке снаге под заповедништвом Офеле.³⁾ Аристократе, који су се налазили код Тимброна покушали су да се тајно придруже Офелиној војсци, али побијени су. Демократи у Кирени препали су се повратка аристократа, па су склопили примирје са Тимброном.⁴⁾

Офела је победио и заробио је Тимброна, а овладавши Киренаиком прикључио ју је Птолемејевом Египту.⁵⁾ Тимброна су приликом бега ухватили неки Либијци.⁶⁾ По Офелином одобрењу био је најпре мучен, па је онда обешен.⁷⁾ Офела је постао Птолемејев управник Киренаике.

Офела је изгледа владао Киренаиком као независан владар. Агатокло га је 309. пре Христа замолио да му помогне у рату са Картагињанима.⁸⁾ Заузврат Агатокле му је обећавао власт у Либији објаснивши му да нема никакавих претензија у Либији, јер је великом пустињом и опасним морем била одвојена од Картагине. Офела је прихватио Агатоклов позив. Према Јустину Офела је тежио за афричким царством, па се обратио Агатоклоу са предлогом о савезу.⁹⁾ Женидбом је био добро повезан са Атињанима, па је успео да привуче много Атињана да учествују у походу на Картагину и Либију. Привукао их је најавом добре пљачке у Картагини и најавом поделе најбоље земље у Либији.¹⁰⁾

Офела је кренуо са 10.000 пешака, 600 коњаника, 100 борних кола и 10.000 људи из неборбеног састава.¹¹⁾ Након двомесечног мукотрпнога марша стигли су 308. пре Христа до Картагине и Агатоклеа. Прешли су велику пустињу Сирта, кроз разне дивље области без воде. Оскудевали су у води, а када су потрошили сву храну претила је опасност да изгуби целу војску,¹²⁾ али ипак су прешли пустињу. Када је Офела дошао са великом војском да помогне Агатоклеу Картагињани су били обесхрабрени. Агатокло је снабдео Офелину војску и дао им да се одморе.

Док је већина Офелине војске била заузета скупљањем хране и жита далеко од логора, Агатокле је оптужио Офелу да кује заверу против њега.¹³⁾ Послао је изненада своју војску на Офелу и мањи део Кирењана, који се тада налазио у логору. Изненађени Офела се супроставио са малим снагама, али погинуо је у том сукобу.¹⁴⁾ Агатокле је након тога смирио Офелину војску и ставио је под своју команду.

• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• Аријан, Анабаза
• Јустин
• K.Meister, Agathocles, Cambrige Ancient History 7.1, 2008, ISBN 052123445 X

Ofela