Корисничке алатке

Алатке сајта


паша_подгорица_и_ђуро_чобан-баша

Паша Подгорица и Ђуро чобан-баша

Паша Подгорица и Ђуро чобан-баша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Синоћ паша на језера паде,

0002    На Језера под Брда камена;

0003    Кад у јутру јутро освануло,

0004    Себи зове Брђанске кнезове.

0005    К њему дође тридесет кнезова.

0006    Њима паша стаде говорити:

0007    „Јесте л’ чули, Брђански кнезови!

0008    „Нема л’ овђе у вашим Брдима

0009    „Ја ђевојка, јали удовица,

0010    „Да која би била пашиница?

0011    „Ја невјеста скоро доведена,

0012    „Да је љубим, док сам у Брдима?”

0013    Сви кнезови ништа не говоре,

0014    Сам говори кнеже Владисаве,

0015    Зло говори, да га Бог убије!

0016    „Јеси л’ чуо, пашо господине!

0017    „Овђе нема у нашим Брдима

0018    „Ни ђевојке нити удовице,

0019    „Да која би била пашиница;

0020    „Веће има танана невјеста,

0021    „Баш невјеста скоро доведена

0022    „У Војводе Ватрице Стјепана,

0023    „Ја је јесам просио за сина,

0024    „Па препроси Ватрица Стјепане;

0025    „Љепоте јој у приморју нема,

0026    „Чини ми се, би за тебе била.”

0027    Кад то чуо паша Подгорица,

0028    Он дозивље делибашу Ибра:

0029    „Јеси л’ чуо, делибаша Ибро!

0030    „Хајде узми тридесет делија,

0031    „Вод’ их кули Ватрице Стјепана,

0032    „Бијелу му кулу оборите,

0033    „И његову љубу заробите,

0034    „Довед’те је мени под шатора;

0035    „Ак’ Стјепана дома застанете,

0036    „Русу њему одс’јеците главу,

0037    „Да ми курва после не досади.”

0038    Опет вели кнеже Владисаве:

0039    „Јеси л’ чуо, пашо господине!

0040    „Ког т’ је жао, не шаљи га онђе,

0041    „Јер је курвић Ватрица Стјепане,

0042    „Хоће онђе млоги останути.”

0043    А то паша ни да слуша не ће.

0044    Узе Ибро тридесет делија,

0045    Одведе их Стјепановој кули;

0046    У Стјепана лоша срећа била:

0047    Те ђетића дома не бијаше

0048    Ни код куле момка ни једнога.

0049    Отиш’о је ђетић у тазбину,

0050    У пунице у кршно приморје;

0051    Па му Турци кулу оборише,

0052    И вјерну му љубу заробише,

0053    Одведоше паши под шатора.―

0054    Ал’ повика вила са планине,

0055    Довикује чобан-башу Ђура

0056    А баш брата Ватрице Стјепана:

0057    „Јеси л’ чуо, чобан-баша Ђуро!

0058    „Б’јела ти је кула оборена,

0059    „Твоја мила снаха заробљена,

0060    „Одведена паши под шатора,

0061    „Нема дома твог брата Стјепана.”

0062    Кад то чуо чобан-баша Ђуро,

0063    Он потеже двије пушке мале

0064    Кад пукоше двије Даничкиње,

0065    Слегоше се брда у долине;

0066    То зачуло тридесет чобана,

0067    У мах они Ђуру долећеше,

0068    Али стоји пред овцама Ђуро,

0069    На танку се брешу одбочио

0070    И он сузе од образа лије.

0071    Вели њему тридесет чобана:

0072    „Да ти Ђуро, наша поглавицо!

0073    „Што измећеш пушке без невоље?

0074    „Кад ти није стадо оћерано.”

0075    Онда им је Ђуро говорио:

0076    „Браћо моја, тридесет чобана!

0077    „Да је моје стадо оћерано,

0078    „Ја бих стадо лако намакнуо,

0079    „Већ је мени горе учињено:

0080    „Б’јела ми је кула оборена,

0081    „Мила моја снаха заробљена,

0082    „Одведена паши под шатора,

0083    „Нема дома мог брата Стјепана,

0084    „Отиш’о је Стјепан у тазбину,

0085    „У пунице у кршно приморје,

0086    „Отиш’о је, да би не дошао!

0087    „Хај’те, браћо, ако Бога знате!

0088    „Да ми моју снаху одмолимо,

0089    „Одмолимо, ја да откупимо,

0090    „Ја да, браћо, на пушке отмемо.”

0091    А чобани, ка’ и б’јесни вуци,

0092    То сви они једва дочекаше,

0093    Па истекар пушке подасуше,

0094    Отидоше к паши на Језера.

0095    А кад пашин шатор угледаше,

0096    Онда им је Ђуро говорио:

0097    „Ој дружино, тридесет чобана!

0098    „Попадајте по зеленој трави,

0099    „А по земљи Бреше положите,

0100    „Ја сам идем паши под шатора,

0101    „Да се молим паши код кољена,

0102    „Не бих л’ мог’о снаху одмолити,

0103    „Одмолити, јали откупити;

0104    „Ако л’, браћо, вајде ми не буде,

0105    „Доиста ћу заметнути кавгу;

0106    „А кад пукне моја танка Бреша,

0107    „Ви скочите из зелене траве.

0108    „Међу Турке ватру оборите,

0109    „Иза ватре Турак’ што остане,

0110    „За оштро се гвожђе приватите,

0111    „Па у Турке јуриш учините,

0112    „Ако бих ја онђе погинуо,

0113    „Не би л’ мене, браћо, осветили.”

0114    То изрече чобан-баша Ђуро,

0115    Па он оде к пашину шатору.

0116    Мудар био, мудро се водио,

0117    Провуче се паши под шатора,

0118    Па се моли паши код кољена,

0119    Љуби пашу у скут и у руку,

0120    И серџаду паши под кољеном:

0121    „Молим ти се, пашо господине!

0122    „Дај ти мени моју милу снашу,

0123    „Ево теби хиљаду дуката,

0124    „И ево ти хиљада оваца.”

0125    Онда стаде паша бесједити:

0126    „Гледај курве, једног чобанина!

0127    „Ђе је дош’о, да изгуби главу!

0128    „Да откупи роба од јунака!

0129    „А на ноге, делибаша Ибро!

0130    „Устан’, курви осијеци главу.”

0131    Кад то чуо чобан-баша Ђуро,

0132    Измаче се мало пред шатора,

0133    Нави Брешу на лијеву руку,

0134    Десном руком живу ватру даје,

0135    На пашу је ватру оборио,

0136    Но је пашу Ибро заклонио;

0137    Он је Ибра добро обранио,

0138    Баш под калпак у чело бијело,

0139    Њему чело на четверо пуче,

0140    Чело пуче, очи му скочише,

0141    Мртав Ибро испред паше паде.

0142    Кад то зачу тридесет чобана,

0143    А скочише на ноге из траве,

0144    Међу Турке ватру оборише,

0145    За оштро се гвођже приватише,

0146    Међу Турке јуриш учинише,

0147    Исјекоше пашине делије,

0148    И ту пашу жива уватише,

0149    Свезаше му руке наопако,

0150    Одведоше Стјепановој кули.

0151    Истом Стјепан из тазбине дође,

0152    Па је брату Ђури бесједио:

0153    „Да мој брате, чобанине Ђуро!

0154    „Да нијеси погубио друштва?”

0155    А њему је Ђуро бесједио:

0156    „Н’јесам, брате, друштва погубио,

0157    „Већ једнога више задобио,

0158    „Задобио пашу Подгорицу.”

0159    То Стјепану врло мило било.

0160    Кад он више пашу Подгорицу,

0161    Прореза му зелену доламу,

0162    Па га узја, како и парипа,

0163    Одјаха га граду Дубровнику,

0164    Па продаде њега у Латине,

0165    У Латине, за меке рушпије,

0166    Нека вуче по мору галије!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Pasa Podgorica i Djuro coban-basa

паша_подгорица_и_ђуро_чобан-баша.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:46