Пипери и Црнчани је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Бијела је вила кликовала

0002    С Кошутице високе планине,

0003    Те дозива у Црнце камене

0004    А на име Јовановић-Вела:

0005    „Чујеш, Вело, зло јутро ти било!

0006    „Ал’ не чујеш, ал’ се чут’ не смијеш,

0007    „Ка’ удари Пипер на Копиље,

0008    „И плијени овце свеколике.”

0009    Ного вилу нико не зачује,

0010    Но ју зачу Муча Раичевић,

0011    Збори вили с пенџера од куле:

0012    „Немаш кога кликовати, вило!

0013    „Ево данас до седам годинах,

0014    „Ка смо, вило, у рат с Пиперима,

0015    „Од њих су ни браћа погинула

0016    „Око сабље Бошка Јованова;

0017    „Ево, вило, дванаес годинах,

0018    „Ка’ смо у рат с Бјелопавлићима,

0019    „Од њих су ни браћа погинула

0020    „Око млада Боја Макошина,

0021    „А у село није ни камена,

0022    „До сам свега двадес и пет другах.”

0023    Па он скочи од земље на ноге,

0024    Те кликује своју сиротињу.

0025    Потрчало двадес и пет другах,

0026    Докле поточ у Китицу дође,

0027    У Китицу, више Петровићах,

0028    Ту претече овце и Пипере,

0029    И отеше овце Пиперима,

0030    И убише доброга јунака,

0031    Од Петровић’ Марка Премовога.

0032    А кад брду Ђурђевоме дође,

0033    Пиперима добар индат стиже,

0034    Уз Копиље сва Стијена листом,

0035    И с Црнцима боја заметнуше:

0036    Пуче једна пушка са Стијене,

0037    Те погоди Бошка Јованова;

0038    Ного пуче друга од Пиперах,

0039    Те погоди Мучу Раичева;

0040    Оба земља мртва дочекала;

0041    Ного трећа пуче од Стијене,

0042    Те погоди Радоја Андријна;

0043    И четврта пуче од Стијене,

0044    Те погоди Вујошев’ Андрију;

0045    Пета пушка пуче од Пиперах,

0046    И погоди Вујов’ Радосава,

0047    Све их земља мртве дочекала;

0048    Не остаде до двадес Црнацах,

0049    Мртве носе, и догнаше овце,

0050    А кренуше браћу да копају,

0051    Но им не да копат’ Бјелопавлић,

0052    Већ удари на поље Копиље,

0053    Плијенише овце свеколике,

0054    Ту наједно седам посјекоше,

0055    Не остаде ништа до тринаес.

0056    Тад’ закука дван’ес удовицах,

0057    Које ране тридес сирочади,

0058    Но се јави Стаматов-Иване:

0059    „А камо ве, небраћо Пипери?

0060    „Немојте ми прштит’ сиротињу!

0061    „Да се зајмим с Бјелопавлићима.”

0062    Пиперима пуче срце живо,

0063    Жао им је на свијету било:

0064    „Ха удрите, убила ве муња!”

0065    Убише се боја низ Копиље,

0066    Нагнаше их на врх Клисовика,

0067    Ту отеше овце свеколике,

0068    Па се бију низ гору Жупину

0069    До равнога Вуксанова гувна,

0070    Седамнаес посјекоше главах,

0071    Изљегоше на Копиље равно,

0072    Ал’ су дошле од Пиперах куме,

0073    Закумише, те се помирише.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Piperi i Crncani