Погибија око дјевојке је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Јунак Новак наилази на дјевојку око које су побијени сватови. Она му објашњава да ју је мака обећала тројици: деспоту Јовану, Бановић Секули и Груји Новаковићу. Три групе сватова тако долазе одједном, а мајка савјетује дјевојку да изабере деспота Јована. Дјевојка тако и учини, а њен отац смирује Секулу и Грују са поклонима. Након неког времена сватови заједно крећу, али недуго потом долази до чарки, а касније и до отвореног међусобног убијања. Тако се убијају док не превладају сватови од деспота Јована. Међутим пошто је Грујица убијен, хајдуци праве засједу Јовановој поворци сватова да се освете. Убијају Јована и неке друге, остали побјегну. Дјевојка се на крају пристаје удати за хајдука Татомира, сина Новаковог.

0001    Подранио јунак низ планину

0002    Низ зелену гору Буковицу

0003    На студену воду Чобаницу;

0004    А кад води Чобаници дође,

0005    Туна киту и сватове нађе,

0006    Добре коње и добре јунаке,

0007    А остала на коњу ђевојка,

0008    Не би добра пушка дотурила.

0009    Јунак прође, оде до ђевојке,

0010    Па ђевојци Божју помоћ виче,

0011    А цура му добро одазива:

0012    „Божји да си, незнани јуначе!“

0013    Још јој јунак ’вако проговара:

0014    „О ђевојко, да те Бог убије!

0015    “Што си таке лоше среће била,

0016    „И што су ти свати изгинули?“

0017    Проговара са коња ђевојка:

0018    „Не куни ме, незнани јуначе!

0019    “Не куни ме, нит’ ме имаш рашта,

0020    „Јер ја томе ништа крива нисам.

0021    “Бог убио моју стару мајку,

0022    „Зашто мене обећа тројици:

0023    “Најпрвоме деспоту Јовану

0024    „Од питоме земље Смедерева,

0025    “А другоме банову Секулу

0026    „Од Сибиња града бијелога,

0027    “А трећему Новаковић-Грују

0028    „Од зелене горе Романије.

0029    “Тако мало вр’јеме потрајало,

0030    „Док ето ти ките и сватова

0031    “И пред њима деспота Јована.

0032    „У Јована калабалук свата,

0033    “Три хиљаде и седам стотина,

0034    „И та кита под Прибиње сиде

0035    “А под кулу мила баба мога.

0036    „Мој их бабо добро дочекао,

0037    “Све по пољу јасле поправише,

0038    „А за јасле добре коње вежу,

0039    “Све сватове на росну ливаду,

0040    „Ђувегију на бијелу кулу.

0041    “Тек сједоше и отпочинуше,

0042    „Док се просу огањ из пушака,

0043    “Ал’ ето ти ките и сватова,

0044    „А пред њима Бановић-Секула.

0045    “У Секуле хиљаду сватова,

0046    „И та кита под Прибиње сиде

0047    “И под кулу мила баба мога.

0048    „Мој их бабо добро дочекао,

0049    “Све по пољу јасле поградише,

0050    „А за јасле добре коње вежу,

0051    “Све сватове на росну ливаду,

0052    „Ђувегију на бијелу кулу.

0053    “Тек сједоше и отпочинуше,

0054    „Ал’ се огањ просу из пушака,

0055    “Док ето ти ките и сватова,

0056    „А пред њима Новаковић-Грујо

0057    “Од зелене горе Романије.

0058    „У хајдука понајмање свата,

0059    “Пет стотина од горе хајдука.

0060    „И та кита под Прибиње сиде

0061    “И под кулу мила баба мога.

0062    „Мој их бабо добро дочекао,

0063    “Све по пољу јасле поправише,

0064    „А за јасле добре коње вежу,

0065    “А сватове на росну ливаду,

0066    „А Грујицу на бијелу кулу.

0067    “Још ту тавну заноћише ноћцу,

0068    „А кад свану и огрија сунце,

0069    “Онда веле три добра јунака:

0070    „„Дај, Јоване, изведи ђевојку.““

0071    „Па бацише троје обиљежје,

0072    “Нека бира које њојзи драго.

0073    „А то слуша моја стара мајка,

0074    “Ондар мене у одају дође,

0075    „Па овако мене бесјеђаше:

0076    “„Јефимија, тако сретна била!

0077    “„Послушај ме, моја шћери мила!

0078    “„Немој узет’ банова Секулу;

0079    “„Ако узмеш банова Секулу,

0080    “„Секул’ иде свуда по свијету

0081    “„Као чела љети по цвијету,

0082    “„Да те вуче, шћери, по свијету,

0083    “„Туна, синко, поживљења нема;

0084    “„Немој узет’ Новаковић-Груја,

0085    “„Да те љети по планини вуче,

0086    “„А да зими на јатаку зими;

0087    “„Туна, шћерко, поживљења нема;

0088    “„Веће узми деспота Јована

0089    “„Од питоме земље Смедерева,

0090    “„Туна можеш, синко, царовати.“

0091    „Ја послушах моју стару мајку.

0092    “Кад изидох на бијелу кулу,

0093    „Редом сједе три добра јунака:

0094    “Да какав је Новаковић Грујо!

0095    „Љепши момак од сваке ђевојке,

0096    “А до њега Бановић Секула,

0097    „И он момак стасан и прикладан,

0098    “А до њега деспоте Јоване,

0099    „Превалио, да га Бог убио!

0100    “Још му пали на рамена брци:

0101    „Ја послушах стару моју мајку,

0102    “Па пољубих два добра јунака,

0103    „А ја узех бурме Јованове.

0104    “Кад виђеше два добра јунака,

0105    „Згледаше се један на другога,

0106    “Још ту шћаху затурити кавгу,

0107    „Ал’ не даде да мој мио бабо,

0108    “Но Грујици даде побратимство,

0109    „А Секулу момка окумио.

0110    “Још их бабо добро даривао;

0111    „Грују даде пушку мљетачкињу,

0112    “Што је пушка у Мљетку кована,

0113    „У Леђану граду оправљена,

0114    “Сва у срми и у суву злату,

0115    „Још му даје токе позлаћене,

0116    “Искићене ситнијем бисером,

0117    „Попуњене драгијем камењем,

0118    “С којима се види путовати,

0119    „Каде хајдук иде кроз планину

0120    “Да му грање не разбија главе;

0121    „Јоште даде банову Секули,

0122    “Њему даде ђога од мегдана,

0123    „И даде му сабљу оковану,

0124    “Сва у сребру и у суву злату,

0125    „Што је пешкеш добар за путника.

0126    “Ту их бабо добро насулио,

0127    „Да заједно сви свати свадбују,

0128    “И да иду Смедереву граду.

0129    „Чауш виче, дабулана риче,

0130    “Повикују кићени чауши:

0131    „„Дај, Јоване, изведи ђевојку.“

0132    “Онда ме је бабо опремио,

0133    „И изведе мене у сватове.

0134    “Турише ме на коња дорина,

0135    „Појездише кита и сватови.

0136    “Боже мили чуда великога!

0137    „Да је коме стати погледати

0138    “Када пође кита и сватови:

0139    „Коњ до коња, јунак до јунака,

0140    “А барјаци како и облаци,

0141    „Погазише по пољу пшеницу,

0142    “И све поље здраво прегазише.

0143    „А кад бише у гору зелену,

0144    “Де мал’ по мал’ док се завадише,

0145    „Пуца пушка сата неколика,

0146    “Док се добре пушке утрнуше,

0147    „А оштри се ножи повадише.

0148    “Нож сијева, крв се пролијева;

0149    „Неко виче: куку мене, бабо!

0150    “Неки виче: куку мене мајко!

0151    „Ту му ништа не помаже мајка,

0152    “Но Бог јаки и добра дружина;

0153    „Ту погибе Новаковић Грујо,

0154    “А рани се Бановић Секула,

0155    „Тек утече на коњу ђогату

0156    “Што му га је поклонио бабо.„

0157    Кад то зачу Старина Новаче,

0158    Проли сузе низ бијело лице:

0159    “Зар је мене погинуо Грујо?„ -

0160    “Ако мене болан не вјерујеш,

0161    „Хајде сиди води Чобаници,

0162    “Ти ћеш виђет’ деспота Јована,

0163    „На Јовану рухо Грујичино,

0164    “На глави му капа Грујичина,

0165    „Око капе девет челенака,

0166    “Све се девет на чекрк окреће,

0167    „Све се знаде који вјетар пуше,

0168    “Али сјевер, али југовина,

0169    „Ал’ устока, вјетар од истока;

0170    “На плећима токе позлаћене,

0171    „Што му их је поклонио бабо;

0172    “Јаше вранца дијете-Груице.„

0173    А кад зачу Старина Новаче,

0174    Сиде Новак води Чобаници,

0175    А угледа деспота Јована,

0176    На Јовану рухо Грујичино,

0177    За појасом двије даничкиње,

0178    А на глави капа и челенка,

0179    Под Јованом вранца Грујичина,

0180    Троструке га сузе пропадоше,

0181    Па се старац уз планину врати,

0182    Нађе друштво ђе је оставио,

0183    Па дозива дели-Радивоја:

0184    “О мој брате, дели-Радивоје!

0185    „Зло ти пиво, а горе ти било!

0186    “Погибе нам дијете Грујица.„

0187    А бесједи дели-Радивје:

0188    “Муч’, Новаче, замуко се муком!„

0189    Новак сузе проли низ образе.

0190    А бесједи дели-Радивоје:

0191    “Зар је мене погинуо Грујо?

0192    „Авај мене до Бога милога!

0193    “Јер сам јунак добро остарио,

0194    „Остарио и обневидио,

0195    “Сад ме нема нико љебом ранит’.„

0196    А бесједи Старина Новаче:

0197    “Браћо моја, тридесет хајдука!

0198    „Притежите на ноге опанке,

0199    “Препрашујте бистре џефердане,

0200    „Да идемо у тијесне кланце,

0201    “Не би л’ нашег осветили Груја.„

0202    Ко је јунак, ради о оружју,

0203    Ко је страшив, притеже опанке,

0204    Па скочише на ноге лагане,

0205    Па одоше у тијесне кланце.

0206    Кад дођоше у тијесне кланце,

0207    Сваки себи метеризе гради,

0208    Радивоје насред друма сједе,

0209    Па дружини ријеч говораше:

0210    “Браћо моја, тридесет хајдука!

0211    „Ви немојте пушке избацити,

0212    “Док не гађам деспота Јована.

0213    „Јер сам пушку добро напунио

0214    “За Јована мога душманина.„

0215    Ту чекају деспота Јована.

0216    Док ето ти уз планину свата,

0217    Најнапријед деспоте Јоване.

0218    А кад дође у тијесне кланце,

0219    Угледа га дели-Радивоје,

0220    Рони сузе низ бијело лице,

0221    Пушку куми, по табану љуби:

0222    “Немој мене ватром преварити,

0223    „За очи те још молити нећу.“

0224    На Јована ватру оборио,

0225    Лоше гађа, ал’ добро погађа:

0226    На прсима токе проломио,

0227    На плећима јелек поштетио,

0228    Јован паде, а старац допаде,

0229    Те Јовану одсијече главу;

0230    Одмах пуче тридесет пушака.

0231    Тек по једну пушку истурише,

0232    За оштре се ноже доватише,

0233    У сватове јуриш учинише;

0234    Хајдуци су чилни и одморни,

0235    А сватови грдни и рањави,

0236    Рашћераше свате по планини,

0237    А остаде на коњу ђевојка.

0238    Новак дође до ђевојке младе,

0239    Па ђевојци ријеч проговара:

0240    „О ђевојко, жалосна ти мајка!

0241    “Али ћеш се у дом повратити,

0242    „Ал’ ћеш са мном ићи у планину,

0243    “Да те вјенчам за дијете младо,

0244    „За мог сина дели-Татомира?“

0245    А ђевојка ријеч одговара:

0246    „Волим сада у воду скочити,

0247    “Него с’ натраг саде повратити.„

0248    Узе Новак лијепу ђевојку,

0249    Па одведе гори Романији,

0250    За дијете цуру привјенчаше.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Pogibija oko djevojke