Погибија Стевана Павловића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Полећеше два врана гаврана

0002    Од простране земље ћесарове,

0003    Одлећеше уз Ерцеговину,

0004    Ни на чије дворе не падоше,

0005    Него лете Дабру бијеломе,

0006    Пак се виле док су се савиле

0007    На дворове Павловић-Стевана,

0008    Од истока окле грије сунце.

0009    Ма код двора нико не бијаше,

0010    Веће сама љуба Стеванова,

0011    Њојзи бјеше чудо под појасом.

0012    А кад млада тице сагледала.

0013    Ћера тице дрвом и каменом,

0014    Никако их одбити не може,

0015    Но полети па опет долети.

0016    А кад виђе љуба Стеванова,

0017    Па тицама ријеч бесједила:

0018    „А, за бога, два врана гаврана,

0019    Окле сте ми јутрос доранили

0020    На несретње дворе Стеванове?

0021    Оће л’ мене Стеван погинути?

0022    Враг га узео и што га родило

0023    И на мене младу намјерило!”

0024    Муче тице, ништа не говоре,

0025    И она се на невољу нађе,

0026    Пару узе па у буле пође.

0027    А кад були Биједића дође,.

0028    Па овако млада говораше:

0029    „Богом сестро, було Биједића,

0030    Двије су ми тице дораниле

0031    Прије зоре и бијела дана

0032    Од простране земље ћесарове

0033    На бијеле дворе Стеванове ─

0034    Оће мене Стеван погинути!”

0035    Али була вели Биједића:

0036    „Да, не лудуј, Стеванова љубо,

0037    То је скоро, није давно било,

0038    Ођ’ је мене Стеван долазио,

0039    Са мном пио каву и ракију

0040    И мене се младој зафалио

0041    Да ће поћи селу Кривошијам’

0042    И уватит’ Благојевић-Сима

0043    Али њега ал’ од њега главу,

0044    Однијети на Травник везиру,

0045    Везир њему иљаду дуката;

0046    Јошт се мене Стеван зафалио

0047    Да ће поћи Рисну на Габели

0048    И уватит’ љуби Шарићеву

0049    Да је води уз Ерцеговину,

0050    Латинка је и умије руке

0051    Да научи буле на занату.

0052    То се чуло у поље Звечево,

0053    Скоче брже млади Кривош’јани,

0054    Про рамена струке преметнуше

0055    И у руке пушке доватише,

0056    Па по ноћи Давру отидоше.

0057    У лијепо доба долазише,

0058    Па падоше око друма пута,

0059    Па пред прси плоче наперише,

0060    А на плоче пушке наслонише,

0061    Двије уре пуне причекаше,

0062    Док ево ти Павловић-Стевана,

0063    За Стеваном Дука Деретићу,

0064    А за Дуком Риста Петранићу.

0065    А да видиш Јола Матовића!

0066    Када момче сагледа ајдуке,

0067    Својој пушци ријеч говораше:

0068    ‚Пушко моја, вјера ти је тврда,

0069    Немој мене огњем преварити,

0070    Погубити Павловић-Стевана!

0071    Како пођем Боки у Котору,

0072    Оћу тебе дивно оправити,

0073    А сребрне ламе ударити!’

0074    У то доба пушке запуцаше,

0075    Погубише Павловић-Стевана,

0076    Скидоше му са рамена главу,

0077    Метнуше је ајдучкој торбици,

0078    Донијеше главу на границу.

0079    То се чуло Рисну бијеломе,

0080    То зачуо Шарићу сердаре,

0081    Мудар хитар, весела му мајка,

0082    Па на прешу покупи пандуре,

0083    У по ноћи с њима сердар крену,

0084    Отидоше царевијем путем.

0085    Када сердар на Црквицу дође,

0086    Одиста је разумио гласе

0087    Да ј’ одиста Стеван погинуо,

0088    Око себе прикупи пандуре,

0089    Па овако њима говораше:

0090    ‚Чујте мене, сви млади пандури,

0091    Ваља ноћас ићи на Ублима,

0092    На дворове Павловић-Андрије

0093    И Андрију жива уватити,

0094    Савезат’ му руке наопако

0095    И повести Рисну бијеломе,

0096    Нека стоји док с границе дођем,

0097    Послаћу га у граду Котору ─

0098    Гл’ајте добро, пуштит’ немојте га

0099    Да побјеже горе у Турћију,

0100    Велика би нама зла чинио,

0101    Стеван га је братац научио!’

0102    Кад то чули рисански пандури,

0103    Ниједноме мило не бијаше ─

0104    Далеко је на Ублима поћи,

0105    Не знаде се пута кроз планину,

0106    А јест мркла ноћца без месеца,

0107    Ма се остат’ лако не могаше,

0108    Па одоше четири пандура.

0109    Кад пандури на Ублима дошли,

0110    У лијепо доба долазили,

0111    Прије зоре и бијела дана,

0112    На дворове Павловић-Андрије,

0113    Па Андрију на двор наодили,

0114    Уљегоше у бијеле дворе,

0115    Па Андрију жива уватише,

0116    Свезаше му руке наопако,

0117    Одведоше Рисну бијеломе,

0118    Пречекаше докле сердар дође.

0119    А кад сердар са границе дође

0120    И сагледа Павловић-Андрију,

0121    Па га посла у Котору граду.”

0122    А тако ми Бога, Богу фала,

0123    Ту сам био и очим’ видио,

0124    А све ово да је од истине!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Pogibija Stevana Pavlovica