Покретни вокали, покретни самогласници или факултативне фонеме, необавезни самогласници (А, Е, У) који могу да стоје на крају речи, а својим присуством или одсуством не мењају значење речи. Облици речи у којима се јављају су потпуно равноправни у књижевном језику. Њихова употреба зависи од избора стила писања.

Могу се јављати у:¹⁾

• прилозима: сад(а), тад(а), никад(а)²⁾
• облицима придева: добар - генитив: - доброг(а), датив - добром(е), инструментал и локатив - добрим(а).³⁾
• облицима заменица: који - генетив ког(а); датив ком(е); инструментал: њом(е), тим(е)
• облицима бројева: једног(а), првог(а), првом(е), једном(е)

• Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
• Милан Шипка, Правописни речник српског језика: са правописно­-граматичким саветником, Прометеј, Нови Сад, 2010, ИСБН 978-86-515-0455-9

Pokretni vokali