Поп Милутин и Дрекаловићи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Полећела два галића врана

0002    Од Рикавца зелене планине,

0003    Долећеше у Куче камене,

0004    На бијелу кулу Дрекалову,

0005    Отале су трудне починуле,

0006    Починуле тере загракнуле.

0007    Од двора их нико не чујаше,

0008    До љепоте Дрекалове Стане,

0009    Па узимље дрвље и камење,

0010    Па одгони двије тице вране.

0011    Па су вране тице одлећеле,

0012    Па на кулу опет попадале,

0013    А Стана је тицам’ бесједила:

0014    „О Бога ви, двије тице вране,

0015    “Откле сте ми јутрос долетнуле,

0016    „Је л’ Бог дао и срећа од Бога

0017    “Да сте јутрос од наше планине,

0018    „Виђосте ли Дрекала војводу,

0019    “И мојега Лала и Лазара,

0020    „И од попа најстаријег сина;

0021    “Виђосте ли попадију снау,

0022    „Оставља ли овце и јагањце,

0023    “А шика ли два близанца сина,

0024    „А лају ли вашке на торину?“

0025    Једна граје, друга проговара:

0026    „О Бога ми, Дрекалова Стано,

0027    “Јесу вране тице злогласнице,

0028    „Јесу раде добре казат’ гласе,

0029    “Ма нећемо нег’ што је истина.

0030    „Јесмо јутрос од ваше планине,

0031    “И виђесмо Дрекала војводу,

0032    „И од попа најстаријег сина,

0033    “И виђесно Лала и Лазара,

0034    „И виђесмо снау попадију,

0035    “Устављаше овце и јаганце,

0036    „А шикаше два близанца сина,

0037    “И лајаху вашке на торину.

0038    „Враг донесе попа Милутина

0039    “Од тврдога села Клименаца

0040    „Су његово тридест Климената,

0041    “Ударише јутрос на торину,

0042    „Посјекоше Дрекала твојега,

0043    “И Лазара погубише сина,

0044    „И Перишу попа посјекоше,

0045    “И заклаше два нејака сина,

0046    „Попадију снау заробише.

0047    “Не погуби Дрекаловић-Лала,

0048    „На Лалу је Подгоричк’ одело,

0049    “Е је Лале попа преварио,

0050    „Да је момче Подгоричко било,

0051    “Дивна слуга бега Личанина,

0052    „И бегово хиљаду оваца.

0053    “Често попе иде у пазаре,

0054    „Не смијаше погубити Лала,

0055    “Ето ти га двору бијеломе,

0056    „Ђе он гони хиљаду оваца.“

0057    Кад то чула Дрекалова Стана,

0058    Закукала како кукавица,

0059    А преврће као ластавица,

0060    А бијелу затворила кулу,

0061    Ето ти је горе уз планину.

0062    Када срете Дрекаловић-Лала,

0063    Ђе он иде двору бијеломе,

0064    И он гони хиљаду оваца,

0065    Па је Стане била бесидила:

0066    „Благо мени, Дрекаловић-Лале,

0067    “Благо мени јутрос и довијек!

0068    „Од Дрекала не смеће се трага.“

0069    Доћераше у авлију овце,

0070    Па је мало постајало бриме,

0071    Мало бриме, пунана година,

0072    Књигу пише Дрекаловић Лале,

0073    Па је шаље у кршне Клименте,

0074    А на руке попу Милутину:

0075    „А чујеш ме, попе Милутине,

0076    “Ја сам чуо, а људи ми кажу,

0077    „Да је у те шћерца од удаје,

0078    “А ја сам ти, попе, од женидбе,

0079    „Оди, попе, да с’ пријатељимо,

0080    “И да старе крви помиримо.„

0081    Кад је попа књига допанула,

0082    Књигу гледа попе Милутине.

0083    Каде виђе што му књига пише,

0084    А он брже другу накитио,

0085    И у књизи Лала поздрављаше:

0086    “Синко Лале, и сретно ти било!

0087    „Купи свате, ајде по ђевојку,

0088    “Купи свата колико ти драго.„

0089    Кад је Лала књига допанула,

0090    Кад ли виђе што му она пише,

0091    Па на прешу окупи сватове,

0092    Док сакупи до триста сватова,

0093    Све по избор добријех јунака.

0094    Отоле се свати подигоше,

0095    И одоше до кршне Клименте

0096    А на дворе попа Милутина.

0097    Попе свате дочекује дивно,

0098    Засједе их за софре господске.

0099    Кад се свати пића напојише,

0100    Сваком даше што је за којега,

0101    Неком јаглук, а неком мараму.

0102    Отолен се свати подигоше,

0103    И одоше зеленом планином.

0104    Кад дођоше у Куче камене

0105    Пред бијелу цркву свету Петку,

0106    Ту вјенчаше Лала и ђевојку.

0107    Отоле се свати подигоше,

0108    И одоше на бијелу кулу,

0109    Вино пише за неђељу дана.

0110    Кад се пуна напуни неђеља,

0111    Разврже се кита и сватови,

0112    Сваки оде својој кули билој,

0113    А остаде Лале и ђевојка.

0114    Па је мало постајало било,

0115    Мало бриме пунана година,

0116    Чедо роди Лалова љубовца,

0117    Чедо мало, ма је мушка глава.

0118    Свак ми Лалу чедо честитује,

0119    Свак доходи њему на честито.

0120    Ал’ је Лале љуби укорио:

0121    “Анђо моја, ти си безроткиња,

0122    „Свак ми чедо честитује младо,

0123    “Од рода ти ниђе нико нема.„

0124    Анђи ово много мучно било,

0125    И уљезе у камару тавну,

0126    Па довати оно перје танко,

0127    Па је перјем у лице удрила,

0128    Из лица је крви уватила,

0129    Пак написа листак књиге танке,

0130    А у књигу баба поздрављаше:

0131    “О мој бабо, попе Милутине,

0132    „Ал’ не чујеш, ал’ абера немаш?

0133    “Ево има годиница дана

0134    „Откад си ме удомио, бабо,

0135    “И чедо сам мушко породила.

0136    „Свак ми, бабо, чедо честитује,

0137    “А с тебе сам укорена, бабо,

0138    „Укорена јутром и вечером,

0139    “Од рода ми ниђе нико нема,

0140    „Да сам јадна, бабо, безроткиња.

0141    “Нег’ окупи тридест Климената,

0142    „И доведи девет браће моје,

0143    “Оди, бабо, у Куче камене.„

0144    Каде попа књига допанула,

0145    Књигу гледа попе Милутине,

0146    Књигу гледа, сузе пролијева,

0147    И дозивље до девет синова,

0148    А од земље на ноге скочио,

0149    Па сакупи тридест Климената,

0150    И подиже до девет синова,

0151    Ето дође у Куче камене

0152    На бијелу кулу Дрекалову.

0153    Ал’ их Лале дочекује дивно,

0154    Клименте је за софру ставио,

0155    Дава њима пива и јестива,

0156    Налијева вина и ракију,

0157    Присипље им шербет медовину

0158    Климентима да је слађе вино.

0159    Ђе сиђеше, туна попадаше.

0160    А да видиш Дрекаловић-Лала,

0161    Он дозивље од Мораче кнеза:

0162    “Побратиме од Мораче кнеже,

0163    „Али сада ал’ икада дођи,

0164    “Да ми старе крви подмиримо.„

0165    Па се кнеже на ноге скочио,

0166    Па ми закла тридест Климената.

0167    А да видиш Дрекаловић-Лала,

0168    Он ми закла до девет шурева,

0169    И закла ми таста попа свога.

0170    Кад то виђе Дрекалова Анђа,

0171    Закукала како кукавица.

0172    Па јој вели Дрекаловић Лале:

0173    “Мучи, Анђе, три те јада била!

0174    „Ласно ћемо томе учинити:

0175    “Попа твога за попа мојега,

0176    „Браћу твоју баш за браћу моју,

0177    “А Клименте за бијеле овце.„

0178    И Клименте у јаму бацише.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Pop Milutin i Drekalovici