Источно православни архиепископ сарајевски и митрополит дабро-босански увидио је тешкоћу, са којом је скопчана црквена управа његове дијецезе због ванредно великог простора исте и покренуо је ушљед тога питање о подизању једне нове епархије у Бањалуци.

Пошто дабро-босанска епархија има доста већи обим него обадвије друге босанско-херцеговачке епархије заједно и пошто она обухваћа 481.000 душа у 233 парохије, од којих су оне, што леже у окружју бањалучком и бихаћком, удаљене више дана хода од Сарајева и расијане на великом простору, то нема сумње, да велики обим овог дијецезалног подручја, а нарочито даљина горе именованих предјела од сједишта митрополита надзор црквеног реда у истима веома отешчава, а исто тако да би одговарало духовном и материјалном интересу српско-православног становништва именованих окружја, да имају свога митрополита у Бањалуци.

Митрополит сарајевски изнио је ову ствар пред екуменског патријарха цариградског као своју претпостављену црквену поглавицу те кад је овај потоњи са приволом светог синода цариградског у намјери, да се одстране постојеће незгоде и успостави побољшање означеног стања, удовољавајућ предлогу митрополита сарајевског раздјељење досад постојеће дијецезе дабро-босанске у двије митрополије и према томе подизање једне од преспоменуте дијецезе независне нове митрополије бањалучко-бихаћке са митрополитским сједиштем у вароши Бањалуци као потребно обнашао и усвојио, то се је именовани митрополит обратио на Нашу владу у Босни, да иста исходи Нашу ц. и кр. санкцију за подизање ове нове епархије.

Уважавајући наведене околности и одношаје и у Нашем старању за напредак источно-православне цркве и српско-православног становништва у Босни, нашли Смо се побуђени дозволити подизање источно-православне епархије и митрополије за окружје бањалучко и бихаћко са сједиштем у Бањалуци и дотирање исте из земаљских средстава, те наредити, да се нова митрополија бањалучко-бихаћка образује из сада постојећих протопрезвитерата бањалучког, котор-варошког, дервентског, прњаворског, босанско-градишког, тешањског, босанско-костајничког, бихаћког, приједорског, кључког, крупског, босанско-петровачког и старо мајданског (Санскимост) са 134 парохије, које истима припадају.

Како Смо подизањем ове нове епископије српско-православном народу окружја бањалучког и бихаћког Нашу благонаклоност показали, те ју истоме, и у будуће хоћемо да показујемо, надамо се Ми, да ће нова епископија на славу Бога, на величање цркве, на спас душа и на оплемењење разума и срца пуна благослова постојати и према свијетлом узору епископалних цркава старог доба рађати племените плодове светог јеванђеља.

За потврду смо Ми ову Нашу царску и краљевску повељу о подизању својеручно потписали и дали спровидјети са Нашим државним печатом.

Дано у Нашем главном и престолном граду Бечу
1. (14.) дана мјесеца јануара у хиљаду деветстотинитој години.

Франц Јосиф с. р.

• Уредба црквено-просвјетне управе српских православних епархија (митрополија) у Босни и Херцеговини (1905)
• Указ о Бихаћкој епархији (1924)

• „Источник”, бр. 1—2/1901
• „Српски Сион”, број 2/1901

Previsnje rjesenje o Mitropoliji banjalucko-bihackoj (1900)