Предлози

Предлози, несамосталне и непроменљиве врсте речи, које стоје испред именских речи, са којом чине предлошко-падежну синтагму и при томе изражавају различите односе тих речи према другим речима у реченици. Предлози обично чине акценатску целину са следећом речју (проклитике), а ређе могу стајати и иза речи.

Значења предлога

Предлози у реченици не могу да стоје сами. Када се користе уз именске речи, предлози могу да имају различита значења:

  • месно
    • Школа му је испред куће.
    • Свеску је заборавио на столу.
    • Млеко је оставио у фрижидеру.
  • временско:
    • Испит је у јануару.
    • Доћи ће на лето.
    • Помоћи ће ти после часа.
    • Устаје пре зоре.
  • узрочно
    • То је урадио из сујете.
    • Није дошао због болести.
    • Сија се од чистоће.
    • Зацрвенео се од стида.
  • циљно или наменски
    • Скратио је састав ради концизности.
    • Није одустао упркос многим тешкоћама.
    • Научио је лекцију себе ради.
    • Купили су играчку за дете.
  • поредбено
    • Памти лошије од осталих.
    • Лепша је од горске виле.
    • Нижи је од њега за главу.
  • начински
    • Блистала је од среће.
    • Радили су раме уз раме.
  • друштво или заједницу
    • На језеро ће отићи са сестром.

Предлозима се означавају односи, али се њима истовремно остварују и ближе одређују ти односи.1)

Врсте предлога према настанку

Прави, изворни или немотивисани2) предлози, су они који нису настали од других врста речи, искључиво обављају функцију предлога у реченици. Међу праве предлоге спадају: од, до, за, из, на, к(а), с(а), по, под, при, пред, према, уз, у.

Неправи или мотивисани предлози3) су предлози настали од других врста речи, именица или прилога и могу да обављају двојаку функцију у реченици.

Међу предлоге који су настали од прилога спадају: близу, више, ниже, пре, после, око, преко.4)

  • После смо се прошетали. (прилог)
  • Прошетали смо се после ручка. (предлог)
  • Школа је била близу. (прилог)
  • Школа је близу куће. (предлог)

Међу предлоге који су настали од именица спадају: врх, дно, чело, дуж, пут,5) место.

Врсте предлога по саставу и грађењу

Прости предлози су они у чијем грађењу не учествују друге речи.

Сложени предлози се састоје из два дела, први део је прави предлог, а други може бити предлог или именица:6)

  • уз + дуж = уздуж
  • из + под = испод
  • из + над = изнад
  • из + међу = између
  • по + више = повише
  • на + крај = накрај
  • на + врх = наврх
  • на + место = наместо
  • у + место = уместо

Очигледно је да прави предлози могу бити само прости предлози, док неправи предлози могу бити прости и сложени.7) Међутим, без обзира на састав, сви предлози су функционално исти.

Један број простих предлога има и своје синонимне варијанте у облику сложених предлога, као на пример: ван - изван, крај - накрај, украј - покрај, дуж - уздуж, сем - осим. У српском језику, постоји тенденција повећања броја предлошких израза, услед утицаја разних стилова, међу њима посебно научно-административни.8)

Предлози и падежи именичких речи

По свом облику, предлози се слажу с облицима речи уз које стоје.9) За предлог је веома важно знати у ком падежу стоји именица која уз њега стоји. Већина предлога иде с генитивом, посебно сви неправи предлози иду с генитивом, а неки предлози, у зависности од значења, могу стајати уз више облика падежа.10) Различити предлози с истим падежом прецизно одвајају општа значења тог падежа.

  • генитив одговара на питање одакле: из, с(а), од, до поред, крај, код, близу, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, уочи, усред, око, ван, изван, приликом, због, услед, ради, попут, упркос, против, сем, осим, место, у11)
  • датив: к(а), према, упркос12)
  • акузатив означава циљ кретања:13) на, у, о, по, уз, низ, кроз, за, над, под, пред, међу14)
  • инструментал одговара на питање с ким, с чим:15) с(а), над, под, пред, за, међу16)
  • локатив означава место: на, у, о, по, према, при.17)

Предлог испред инфинитива

У стандардном српском језику, предлози не могу стајати испред инфинитива, као што се понекад може чути у говору. На пример израз: „Било је за очекивати“ није дозвољен, уместо тога може се рећи: „Могло се очекивати“.18)

Литература

1)
Мерима Х. Кријези, 2012, стр. 300
2) , 3)
Мерима Х. Кријези, 2012, стр. 20
4) , 5) , 7)
Мерима Х. Кријези, 2012, стр. 299
6) , 15)
Иван Клајн, 2005, стр. 160
8)
Мерима Х. Кријези, 2012, стр. 26
9) , 11) , 12) , 14) , 16) , 17)
Мерима Х. Кријези, 2012, стр. 29
10) , 13)
Иван Клајн, 2005, стр. 161
18)
Иван Клајн, 2005, стр. 159
Штампање